Ko je čovek Ža-Ža Korda

Sa ljubavlju prema pokretnim slikama – specifično, uvek pomalo uvrnuto, ali i precizno, gotovo geometrijski u najsitnijim detaljima – ophodi se američki scenarista i reditelj Ves Anderson, koji sada donosi duhovit, zabavan, ali i značenjski zanimljiv film „Feničanska šema”, sa Benisiom del Torom u glavnoj ulozi i sa Majklom Serom, Tomom Henksom, Skarlet Johanson, Matjeom Amalrikom, Džefrijem Rajtom i Benediktom Kamberbačom u važnim sporednim ulogama.

Del Toro tumači lik Ža-Ža Korde, kontroverznog tajkuna iz pedesetih godina prošlog veka, evropskog multimilionera koji je bogatstvo stekao na neobjašnjiv način, a uticaj mu rastao srazmerno njegovim poslovnim šemama. Njegova ćerka Lizl (igra je Mia Triplton, ćerka Kejt Vinslet) monahinja je, a Korda će se s njom ponovo povezati posle još jednog neuspešnog pokušaja atentata na njega. Korda priprema Lizl da ga nasledi, njih dvoje kreću u niz neobičnih avantura kako bi ispunili veliki plan: eksploataciju regiona sa ogromnim rudnim potencijalom, a Anderson se igra sa zapletima i raspletima, otvarajući za Benisija del Tora prostor za igru koja usrećuje nasmejane gledaoce.

„Feničanska šema” je jedan od onih filmova koji zavređuje toplu preporuku za gledanje u našim bioskopima u kojima se od pre nekoliko dana prikazuje na redovnom repertoaru zahvaljujući distributerskoj kući „Taramount Films”. Tokom 78. Kanskog festivala na kojem je film imao svetsku premijeru u glavnom takmičarskom programu lični pristup reditelju Vesu Andersonu i njegovoj glumačkoj ekipi, predvođenoj Benisiom del Torom, bio je striktno limitiran, ali se neuobičajen susret sa njima dogodio putem „Zuma” zahvaljujući ljubaznosti holivudskog vlasnika svetskih prava – „Universal”. Tokom tog 45-minutnog susreta, uz mnogo smeha, razgovaralo se o ideji za ovaj film, o koscenarističkom radu sa Romanom Kopolom (sinom Fresisa Forda Kopole) i saradnji sa velikom grupom slavnih glumaca, od kojih su neki već imali prethodnih iskustava sa Andersonom.

– Kada sam u Kanu bio sa filmom „Francuska depeša”, pomenuo sam Benisiju del Toru da se nešto možda novo kuva, to jest da imam neku viziju o tajkunu, evropskom tajkunu kao nekome ko bi bio u kakvom Antonionijevom filmu ili nečemu sličnom. Imao sam tu ideju da on verovatno pati, da će biti u fizičkoj nevolji. To je bila slika čoveka kojeg nekako ne možete ubiti. I ima veoma skup sat, skupa odela skrojena po meri, a onda je vremenom ta slika počela da se meša sa mojim tastom, ocem moje žene, koji je bio inženjer i biznismen, i imao je sve te različite projekte i različita mesta života i bio je ljubazna, topla osoba, ali i veoma zastrašujuća istovremeno. Kada je scenario napisan, pokazao sam ga ženi i ona je negde zaista prepoznala i ponešto od svog oca – kazao je Ves Anderson, dodajući da se u samo pisanje i sam Benisio del Toro uključio veoma rano.

O tom delu saradnje slavni glumac je rekao:

– Vodili smo mnogo razgovora o priči, o liku. Ali mnogo toga dolazi iz Vesovog pisanja. Slojevito je, puno je kontradikcija, što lik Ža-Ža čini zaista privlačnim za glumca da pokuša da ga oživi. Bilo je elemenata saradnje sa Vesom i Romanom tokom pisanja. Mislim da se sećam jednog trenutka kada moj lik, Ža-Ža Korda, prvi put upoznaje svoju kćerku, koju igra Mia Triplton. I tutor, koga igra Majkl Sera, je u sobi. Sećam se da sam Vesu rekao da u toj sceni dajem mnogo privatnih informacija kćerki, a u istoj sobi sedi stranac i da bi mom liku sigurno bilo neprijatno da priča pred strancem o bankovnim računima i sličnim stvarima. I Ves mi je na to odgovorio: „Pa testiraćemo ga na poligrafu.” I znate, vrlo brzo je došao na ideju o detektoru laži, što je neki prenosivi džepni poligraf iako bi 1950. godine takva sprava bila možda i veličine ove zgrade. Tako nešto je napravio u džepnoj verziji i to nazvao detektorom laži (smeh).

Benisio del Toro je tokom susreta preko „Zuma” uporedio misterioznost svog lika Anatola Ža-Ža Korde sa onim kakvu su, u svom vremenu, posedovale osobe poput Aristotela Onazisa ili još jednog grčko-svetskog brodovlasnika Stavrosa Niarkosa, na šta je Ves Anderson potvrdio da je nekog poput njih takođe imao u vidu dok je pisao. Ko god da je bio pravi uzor za stvaranje lika Korde u „Feničanskoj šemi” činjenica je da su Anderson, Roman Kopola i Benisio del Toro stvorili mogućeg kultnog simpatičnog antiheroja. Neprozirnog, ubedljivog, svetskog i potpuno jedinstvenog u svetu koji je do sada u filmovima gradio Ves Anderson. Del Torovo dominantno, magnetno prisustvo na ekranu u skoro svakoj sceni pruža lik za sva vremena. Uzbudljivo i urnebesno, ali i zapanjujuće dirljivo u pojedinim scenama kada otac i kćerka pronalaze jedno drugo.

Jedno od najvećih iznenađenja u filmu je glumac Majkl Sera. Kao Bjorn, norveški učitelj i slavni entomolog, Sera je doneo svoju karakterizaciju ulozi koju je Ves napisao za njega. „On je bio čovek koga smo želeli od početka”, rekao je Anderson. „Znao je za scenario odmah i nije bilo nikoga drugog za tu ulogu. On je izmislio Bjornovo ponašanje, akcenat i izgled”, dok je glumac tokom razgovora preko „Zuma” dodao: „Kada smo prvi put pristupili tome, mislim da je Ves bio malo iznenađen što sam pričao o tome da treba da koristim akcenat. Pronašli smo to ’norveško akcentovanje’ engleskog, posvetili se tome i krenuli odatle.”

Za filmsku Lizl, manastirsku iskušenicu i Kordinu kćerku, u tumačenju 22-godišnje Mie Triplton kćerke slavne majke Kejt Vinslet, učešće u projektu „Feničanska šema” počelo je uobičajenim kastingom. „Dobila sam veoma, veoma kratak opis lika. Doslovno je pisalo: Nisi videla oca šest godina i ti si iskušenica”, rekla je ova mlada i talentovana glumica za koju je Ves Anderson izjavio: „Na kastingu smo videli stotine glumica, iz SAD, Velike Britanije, Australije i Kanade koje su se javile za ulogu Lizl. Kada sam video Miu, odmah mi se dopala ta njena kombinacija stoicizma i energije. Znao sam odmah da imamo Lizl.”

Posebna priča je Andersonova snažna želja da u filmu ima i Skarlet Johanson i to u liku Kordine rođake Hilde i njenog utopijskog kibuca u izgradnji, kroz koji je Anderson želeo da demonstrira vremenski poštovan oblik sklapanja paktova, od drevnog Egipta do moderne monarhije. „Ona potiče iz neke grane Žažine porodice. Njeno prisustvo služi za pokazivanje još jednog načina pregovaranja, a to je – udati se, što nije sasvim neuobičajen način poslovanja”, rekla je o svom liku tokom susreta preko „Zuma” Skarlet Johanson, šaleći se usput sa Andersonom na temu njenih svadbenih kostima...

Sve velove poslovnih i životnih marifetluka Anatola Ža-Ža Korde, sve neuspele atentate na njega i ostala čudesa, bioskopski gledaoci će otkrivati jedno po jedno u istom tempu i ritmu s kojim Korda, odnosno Benisio del Toro, otvara poput ruskih „babuški” poređane kutije za cipele u kojima su sve njegove tajne. Zabavno, smešno, značenjski nimalo naivno jer ovakvih „poslovnih magnata” ima i danas napretek, ali rasterećujuće od ove sveopšte težine svakodnevice. Barem tokom sat i četrdeset minuta trajanja filma.