Тина Крајишник: Никада не одустајем

Гошћа „Политикиног“ подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ биће кошаркашица и психолог Тина Крајишник, која је 2022. године проглашена најбољом кошаркашицом Србије. Била је и три године капитан наше репрезентације, а упркос бројним повредама и операцијама годинама није одустајала од професионалног бављења спортом. Прошле године је донела одлуку да се повуче из репрезентације и започне једно ново поглавље у животу, односно да ће се више посветити својој другој професији - психологији.

– У каријери је доста помогло то што сам завршила психологију. Психологија ми је посебно помогла у неким тешким тренуцима у каријери, кад је доста емоција било присутно, неких можда безнадежних ситуација, борбе и са болом, али сам схватила на крају да сам добила један леп спој – појаснила је Крајишник.

Она је говорила и томе колико је живот једног професионалног спортисте заправо тежак, али је уједно и леп.

– Сваки спортиста који се бави спортом на врхунском нивоу улаже максималне напоре, максимално се посвећује... Често то можда и узима део приватног живота и захтева многа одрицања. Јесте тешко, али јесте и лепо. Није све то толико тешко да треба да се деца заплаше, на пример, да се баве спортом. Напротив, кроз спорт сазревамо много, надограђујемо се, учимо, имамо прилику да путујемо, да упознамо дивне људе. Тако да он даје много, али исто тако може много и да узме у смислу тог одрицања, посвећености. Наравно да и у физичком смислу спорт може често нас оптерети, да нам тело доживи и повреде и преоптерећеност, па је и ту потребна одређена мера опрезности – додаје Крајишник.

У каријери су је пратиле бројне повреде. Године 2010. је покидала предње укрштене лигаменте левог колена и вратила се после извесног времена на терен, а онда је дошло до обнове повреде…

– Повреде су саставни део многих каријера и данас је спорт толико захтеван да је повреда предњих укрштених лигамената у односу на ту 2010. годину чини ми се доста чешћа. И превенција и опоравак су сада на вишем нивоу и много се више води рачуна о томе. Али ми је некако жао кад видим спортисте да и дан данас морају да се боре са тим и да пролазе кроз то. То носи са собом једно посебно ментално стање јер када се деси повреда, ми знамо колико то времена и одсуства са терена захтева и тежак је први момент суочавања са проблемом. Треба да прихватимо да једноставно губимо тај континуитет, да нас неће бити на терену, нећемо моћи да напредујемо, већ смо сада у периоду кад морамо мало да успоримо ту каријеру, иако смо се већ захуктали. Мени се то десило док сам била млада и на неком почетку каријере и тада је то деловало из моје перспективе као нешто несавладиво, као велика препрека, нарочито јер ми се догодило годину за годином – појаснила ја Тина Крајишник.

У тим тешким тренуцима много јој је, каже, помогло то што има једну важну црту своје личности – да никада не одустаје.

– Ја стварно не одустајем никада, то често може да оде и у ту неку другу крајност када себе можда превише оптеретим. Анализирала сам и зашто је дошло до обнављања повреде, и схватила сам да је то можда било и због моје превелике жеље да се вратим на терен након мање од годину дана и да одмах играм у репрезентацији. Ја сам тада можда одреаговала мало бурније и помислила сам да више можда тај спорт и није за мене и да ћу се посветити студијама, да ћу да радим нешто друго, да ћу да се опоравим да бих могла нормално да живим… Али нисам тада у том моменту знала да ме заправо чека један потпуно други период, једна дивна каријера где ћу и највише уживати док играм кошарку и освојити највеће трофеје. Глава мора бити потпуно спремна да поново издржи све напоре и изазове. И важно је да негде будемо растерећени јер тај страх од поновне повреде увек присутан. И то је оно са чиме се у суштини највише суочавају спортисти пре самог тог повратка на терен – каже Крајишник.

Она је открила да навија за Црвену звезду, али да прати и Партизанове утакмице и да веома поштује рад Жељка Обрадовића… Она је нагласила и који је њен рецепт за срећан живот и колико јој значи подршка супруга. У подкасту је говорила и о томе у ком клубу је највише уживала играјући, како гледа на бављење кошарком у САД, шта мисли о Николи Јокићу и Богдану Богдановићу, колико јој је значила сарадња са Марином Маљковић, која јој је била тренер у репрезентацији, али и шта прогнозира за наше репрезентације на предстојећим европским првенствима.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ