Мушарафов други удар

Оно о чему се говорило и од чега се стрепело у последња два месеца коначно се догодило: пакистански председник Первез Мушараф, обраћајући се нацији као начелник генералштаба, објавио је у суботу "привремену уставну уредбу", којом је суспендовао неке од кључних одредаба основног закона земље и увео посебан облик ванредног стања. Потез је, како је образложио, био неопходан да би се "спасио Пакистан" ("Не могу да дозволим да земља изврши самоубиство"), а главни разлози за ову меру су "спречавање даљег раста исламског екстремизма" и отклањање "парализе владе коју је изазвало судско мешање" у један од њених најважнијих послова "рат против терориста".

Према преовлађујућим оценама, пакистанским и страним, Мушараф овим потезом првенствено спасава сопствену власт: опште је уверење да је ванредним стањем желео да предупреди да Врховни суд поништи његов нови председнички мандат који је, захваљујући бојкоту опозиције, убедљиво добио у федералном парламенту и покрајинским скупштинама 6. октобра. Садашњи му истиче за десет дана, и премда се веровало да би судије водиле рачуна да својом негативном одлуком не продубе кризу, Мушараф није желео да рескира. Разлог за оспоравање избора је чињеница да се кандидовао у генералској униформи – оставку на положај главнокомандујућег армије, са којом је пре осам година извршио бескрвни пуч, обећао је тек после озваничења изборног резултата.

Ванредна овлашћења која је преузео ванредним стањем, прво је употребио за обрачун са непослушним судијама: чак седморица која су оспорила најновију уставну одредбу су смењена, а међу њима и његов главни противник председник Врховног суда Мухамед Ифтикар Чаудри, кога је прво најурио у марту прошле године, да би га, после великих протеста, вратио прошлог јула. Чаудријево смењивање било је почетак убрзаног пада Мушарафове популарности и продубљивања кризе.

Велики пакистански градови јуче су, како јављају агенције и велике ТВ мреже, били релативно мирни, без претерано упадљивог присуства војске и полиције. Главне опозиционе личности су међутим у незваничном кућном притвору, укључујући ту и Беназир Буто, око чије виле у Карачију је неколико десетина војника. Она је проглашење ванредног стања дочекала у Дубаију, где је отишла да посети породицу, одакле се одмах вратила у земљу.

Ванредно стање није сасвим суспендовало уставни поредак, јер није распуштен савезни парламент. Остало је отворено и питање да ли су њиме одложени и за јануар планирани парламентарни избори, мада је један Мушарафу близак министар изјавио да би "могли да буду репрограмирани". Приватне ТВ станице су престале да емитују програме, али није уведена цензура штампе, чија су јучерашња издања била веома критична према Мушарафовом потезу упркос томе што се у "уставној одредби" помиње и претња трогодишњим затвором за "омаловажавање" шефа државе. Дневник "Дон" тако вест о ванредном стању доноси са великим насловом "Мушарафов други удар" (први је био пуч из 1999.), док други дневник, "Њуз", истиче да ће "3. новембар бити упамћен као још један црни дан у пакистанској историји".

Пакистанска удружења адвоката, која си била главни организатори протеста против Мушарафа после мартовског смењивања председника Врховног суда, позвала су на генерални штрајк, и од реакција широких слојева пре свега зависи да ли ће се криза продубити или, уз помоћ репресије, смирити. Могуће је, наиме, да многи, већ прилично преплашени учесталим диверзијама исламских терориста (око 40 самоубилачких напада ове године, са више од 700 погинулих и око 14.000 рањених), поздраве "завођење реда", као што су, пре осам година, аплаудирали интервенцији војске која је сменила корумпирану владу премијера Наваза Шарифа.

Засад се чини да су унутрашње критике завођења ванредног стања оштрије од спољних прекора. У најтежој ситуацији сада је Америка, која је Мушарафа, као главног савезника у борби против Ал Каиде, од 2001. подупрла са 11 милијарди долара, чиме је Пакистан, после Ирака и Израела, постао трећи највећи прималац америчке помоћи. Кондолиза Рајс, која је прошле недеље јавно позвала да се не проглашава ванредно стање, у суботу је затражила да се "Пакистан врати на уставни пут". Изневерен, Вашингтон је званично "дубоко узнемирен" оцењујући најновији потез савезника и као "дубоко разочаравајући". Мушараф међутим може да буде спокојан, пошто је из Пентагона поручено да "ванредно стање неће утицати на војну подршку САД Пакистану у рату против терора".

Биће свакако занимљиво видети како ће Мушараф сада бити усмераван, пошто је пао један од важних елемената досадашње америчке стратегије према нуклеарно наоружаној муслиманској земљи са 160 милиона становника, у првом суседству Авганистана, где је 40.000 војника НАТО-а. Наиме, он је на власти одржаван као предвидљив савезник, уз привид демократије. У ту сврху аранжирана је и политичка транзиција по којој би, после јануарских избора, главни елеменат стабилизације била подела власти између Мушарафа, као председника, и Беназир Буто, у поновној улози премијерке.

Демократског  привида више нема, Буто очекује да буде ухапшена или депортована, талибани су се утврдили на пакистанској страни пограничног подручја са Авганистаном, исламски екстремизам је у успону. Ванредно стање у тим условима може да буде краткорочни лек, али и тињајући фитиљ.

Милан Мишић

--------------------------------------------------------------------------

Ослобођено 211 пакистанских војника

Исламабад – Проталибански екстремисти ослободили су јуче 211 пакистанских војника у замену за 28 побуњеника које је држала влада у притвору, укључујући неке за које се сумња да су повезани са самоубилачким нападима, рекли су званичници у Пакистану.

Ослобађање војника, који су заробљени 30. августа у јужном Вазиристану близу авганистанске границе, уследило је после разговора између милитаната и племенских вођа, рекао је портпарол војске генерал Вахид Аршад.

(Бета)