Mušarafov drugi udar

Ono o čemu se govorilo i od čega se strepelo u poslednja dva meseca konačno se dogodilo: pakistanski predsednik Pervez Mušaraf, obraćajući se naciji kao načelnik generalštaba, objavio je u subotu "privremenu ustavnu uredbu", kojom je suspendovao neke od ključnih odredaba osnovnog zakona zemlje i uveo poseban oblik vanrednog stanja. Potez je, kako je obrazložio, bio neophodan da bi se "spasio Pakistan" ("Ne mogu da dozvolim da zemlja izvrši samoubistvo"), a glavni razlozi za ovu meru su "sprečavanje daljeg rasta islamskog ekstremizma" i otklanjanje "paralize vlade koju je izazvalo sudsko mešanje" u jedan od njenih najvažnijih poslova "rat protiv terorista".

Prema preovlađujućim ocenama, pakistanskim i stranim, Mušaraf ovim potezom prvenstveno spasava sopstvenu vlast: opšte je uverenje da je vanrednim stanjem želeo da predupredi da Vrhovni sud poništi njegov novi predsednički mandat koji je, zahvaljujući bojkotu opozicije, ubedljivo dobio u federalnom parlamentu i pokrajinskim skupštinama 6. oktobra. Sadašnji mu ističe za deset dana, i premda se verovalo da bi sudije vodile računa da svojom negativnom odlukom ne prodube krizu, Mušaraf nije želeo da reskira. Razlog za osporavanje izbora je činjenica da se kandidovao u generalskoj uniformi – ostavku na položaj glavnokomandujućeg armije, sa kojom je pre osam godina izvršio beskrvni puč, obećao je tek posle ozvaničenja izbornog rezultata.

Vanredna ovlašćenja koja je preuzeo vanrednim stanjem, prvo je upotrebio za obračun sa neposlušnim sudijama: čak sedmorica koja su osporila najnoviju ustavnu odredbu su smenjena, a među njima i njegov glavni protivnik predsednik Vrhovnog suda Muhamed Iftikar Čaudri, koga je prvo najurio u martu prošle godine, da bi ga, posle velikih protesta, vratio prošlog jula. Čaudrijevo smenjivanje bilo je početak ubrzanog pada Mušarafove popularnosti i produbljivanja krize.

Veliki pakistanski gradovi juče su, kako javljaju agencije i velike TV mreže, bili relativno mirni, bez preterano upadljivog prisustva vojske i policije. Glavne opozicione ličnosti su međutim u nezvaničnom kućnom pritvoru, uključujući tu i Benazir Buto, oko čije vile u Karačiju je nekoliko desetina vojnika. Ona je proglašenje vanrednog stanja dočekala u Dubaiju, gde je otišla da poseti porodicu, odakle se odmah vratila u zemlju.

Vanredno stanje nije sasvim suspendovalo ustavni poredak, jer nije raspušten savezni parlament. Ostalo je otvoreno i pitanje da li su njime odloženi i za januar planirani parlamentarni izbori, mada je jedan Mušarafu blizak ministar izjavio da bi "mogli da budu reprogramirani". Privatne TV stanice su prestale da emituju programe, ali nije uvedena cenzura štampe, čija su jučerašnja izdanja bila veoma kritična prema Mušarafovom potezu uprkos tome što se u "ustavnoj odredbi" pominje i pretnja trogodišnjim zatvorom za "omalovažavanje" šefa države. Dnevnik "Don" tako vest o vanrednom stanju donosi sa velikim naslovom "Mušarafov drugi udar" (prvi je bio puč iz 1999.), dok drugi dnevnik, "Njuz", ističe da će "3. novembar biti upamćen kao još jedan crni dan u pakistanskoj istoriji".

Pakistanska udruženja advokata, koja si bila glavni organizatori protesta protiv Mušarafa posle martovskog smenjivanja predsednika Vrhovnog suda, pozvala su na generalni štrajk, i od reakcija širokih slojeva pre svega zavisi da li će se kriza produbiti ili, uz pomoć represije, smiriti. Moguće je, naime, da mnogi, već prilično preplašeni učestalim diverzijama islamskih terorista (oko 40 samoubilačkih napada ove godine, sa više od 700 poginulih i oko 14.000 ranjenih), pozdrave "zavođenje reda", kao što su, pre osam godina, aplaudirali intervenciji vojske koja je smenila korumpiranu vladu premijera Navaza Šarifa.

Zasad se čini da su unutrašnje kritike zavođenja vanrednog stanja oštrije od spoljnih prekora. U najtežoj situaciji sada je Amerika, koja je Mušarafa, kao glavnog saveznika u borbi protiv Al Kaide, od 2001. poduprla sa 11 milijardi dolara, čime je Pakistan, posle Iraka i Izraela, postao treći najveći primalac američke pomoći. Kondoliza Rajs, koja je prošle nedelje javno pozvala da se ne proglašava vanredno stanje, u subotu je zatražila da se "Pakistan vrati na ustavni put". Izneveren, Vašington je zvanično "duboko uznemiren" ocenjujući najnoviji potez saveznika i kao "duboko razočaravajući". Mušaraf međutim može da bude spokojan, pošto je iz Pentagona poručeno da "vanredno stanje neće uticati na vojnu podršku SAD Pakistanu u ratu protiv terora".

Biće svakako zanimljivo videti kako će Mušaraf sada biti usmeravan, pošto je pao jedan od važnih elemenata dosadašnje američke strategije prema nuklearno naoružanoj muslimanskoj zemlji sa 160 miliona stanovnika, u prvom susedstvu Avganistana, gde je 40.000 vojnika NATO-a. Naime, on je na vlasti održavan kao predvidljiv saveznik, uz privid demokratije. U tu svrhu aranžirana je i politička tranzicija po kojoj bi, posle januarskih izbora, glavni elemenat stabilizacije bila podela vlasti između Mušarafa, kao predsednika, i Benazir Buto, u ponovnoj ulozi premijerke.

Demokratskog  privida više nema, Buto očekuje da bude uhapšena ili deportovana, talibani su se utvrdili na pakistanskoj strani pograničnog područja sa Avganistanom, islamski ekstremizam je u usponu. Vanredno stanje u tim uslovima može da bude kratkoročni lek, ali i tinjajući fitilj.

Milan Mišić

--------------------------------------------------------------------------

Oslobođeno 211 pakistanskih vojnika

Islamabad – Protalibanski ekstremisti oslobodili su juče 211 pakistanskih vojnika u zamenu za 28 pobunjenika koje je držala vlada u pritvoru, uključujući neke za koje se sumnja da su povezani sa samoubilačkim napadima, rekli su zvaničnici u Pakistanu.

Oslobađanje vojnika, koji su zarobljeni 30. avgusta u južnom Vaziristanu blizu avganistanske granice, usledilo je posle razgovora između militanata i plemenskih vođa, rekao je portparol vojske general Vahid Aršad.

(Beta)