Два принципа Београда

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је да ће Београд данас у Бечу, на новој рунди преговора о будућности Косова и Метохије, инсистирати на усвајању два фундаментална принципа – на опредељењу да се цео процес мора темељити на Резолуцији 1244 и да нема прибегавања унилатералним потезима. "Резолуција 1244 Савета безбедности је документ који мора да дефинише преговарачки процес и приступање решавању будућег статуса. То је принципијелан став који тешко ко може да оспори. Резолуција 1244 је документ Савета безбедности УН који дефинише цело поље, оквир преговарачког процеса", рекао је Јеремић у ексклузивном интервјуу који је дао генералном директору Танјуга поводом 64. годишњице од оснивања националне агенције Републике Србије.

Према његовим речима, други принцип на којем ће делегација Београда инсистирати је да нема прибегавања унилатералним потезима.

Он је оценио да ће једна од важих тема у Бечу данас, на четвртој рунди преговора Београда и Приштине, бити управо даљи разговор о 14 тачака. "Остала су још три састанка која су заказана у периоду од 5. новембра до 10. децембра. Овај предстојећи састанак, који се дешава на највишем нивоу, оредиће правац у коме ће се процес кретати до 10. децембра", рекао је Јеремић.

"Ђинђић је 2002. говорио да ми морамо знати какав је статус Србије, да не смемо бити ничији жетон у резерви којим би неко намиривао своје дугове. Он је 2002. написао интерни документ ’Стратегија за Косово и Метохију’. У складу с тим документом, кренуо је у дипломатску офанзиву, упутио писмо Савету безбедности 7. фебруара 2003. у коме тражи да се одреди тачан датум повратка српских снага безбедности на КиМ, укључење српске стране у преговоре о будућем статусу КиМ, као и да се Србима призна статус националне заједнице. Колико су данас наши захтеви далеко од ових Ђинђићевих и колико су они данас компатибилни са захтевима које данас покушавамо кроз преговоре, од Њујорка до Беча, да спроведемо? У међународној заједници односи се прилично динамично мењају и, рекао бих, да се никада брже нису мењали односи него данас."

Статус Косова је, нагласио је шеф српске дипломатије, питање које оптерећује односе у целом региону и "уколико је стратешки правац кретања региона интеграција у Европску унију, онда је то управо оно што радимо и то је оно за шта се ми у преговарачком процесу о Косову и залажемо". "Када ми инсистирамо на томе да желимо компромисно решење за Косово, решење које је прихватљиво и за Београд и за Приштину, ми се директно боримо за европску будућност западног Балкана", објаснио је Јеремић.

"Када ми кажемо да хоћемо прихватљиво решење и за Београд и за Приштину, ми се, заправо, вредносно и практично боримо за европску будућност западног Балкана. То је један од најважнијих аргумената који ми треба да користимо, што иначе и чинимо, користимо у нашим разговорима, пре свега, са европским званичницима", оценио је Јеремић.

Сумирајући резултате посете Русији 2001. године покојни премијер Зоран Ђинђић је рекао да је "за Србију... важно да се у нашем врло осетљивом региону успостави равнотежа присуства ЕУ, САД и Русије и не би било добро да код нас постоји неки дебаланс", додајући да је "потребно веће руско присуство код нас". Русија је, с Путином на челу, велики и респектабилан играч на светској сцени, па и код нас неупоредиво више него 2001.

На питање у коликој мери је то разлог да унутар нашег демократског блока дође до дисонантних тонова око приступања НАТО-у, министар је одговорио: "Русија је стратешки партнер Европе и велике већине европских регија. Према томе, Балкан је само још један део Европске уније где је руско присуство евидентно и где утицај Русије расте. Присуство и утицај Русије на овом простору никако не искључује, чак поспешује, пут Балкана ка Европској унији", рекао је Јеремић и нагласио да избалансирани односи с Москвом, Бриселом и Вашингтоном представљају кичму спољнополитичке визије Србије.

Када је реч о НАТО-у, односно одбрамбеној политици Србије, то питање је, по његовом мишљењу, "мало сложеније" у политичком смислу. "Србија има трауматичну историју односа са Северноатлантском алијансом. И због тога су евроатлантска интеграција и европска интеграција Србије два не толико подударајућа пута, из потпуно разумљивих разлога. Ми не можемо да заборавимо 1999. и никада је нећемо заборавити", нагласио је шеф српске дипломатије.

Он је ипак указао да би за Србију, кад је реч о безбедносном повезивању простора, за Србију било изузетно опасно да она у безбедносном смислу остане изолована, односно да буде безбедносно острво.

Међутим, оно што, апсолутно морамо да наставимо јесте, истакао је Јеремић, наше безбедносно повезивање кроз евроатлантске програме, садржане у "Партнерству за мир".