Сутра се обележава Светски дан ветра

Удружење Обновљиви извори енергије (ОИЕ) саопштило је да се сутра обележава Светски дан ветра са циљем да се укаже на значај употребе енергије ветра у енергетској транзицији, смањењу емисија угљен-диоксида и јачању енергетске сигурности.

Светски дан ветра Србија дочекује са 607 мегавата ветроелектрана (ВЕ), а Електропривреда Србије (ЕПС) ће према најавама ускоро на мрежу прикључити ветропарк Костолац снаге 66 мегавата, а до краја године очекује се да на мрежи буду ВЕ Црни врх и ВЕ Чибук 2, са по 150 мегавата, па ће се Србија приближити капацитету од једног гигавата инсталисане снаге.

“Након два успешно реализована круга аукција за тржишне премије за ОИЕ у 2023. и 2025.  ветроелектране су у Србији показале високу конкурентност и уколико се изграде сви аукцијски победници, Србија ће добити више од 1,5 гигавата електрана на сунце и ветар”, додаје се у саопштењу. 

Истиче се и да су се аукције показале као добитна комбинација за све актере, па се Удружење ОИЕ Србија нада да ће до краја године бити расписан последњи круг аукција за још 300 мегавати ветра и 100 мегавати солара, као и да ће држава уважити потребе индустрије да донесе нови трогодишњи план аукција. 

Додатни развој инфраструктурних капацитета, унапређење регулаторног оквира и ефикасна координација институција кључни су за откључавање пуног потенцијала ветра у наредним годинама и ветроенергија у Србији има дугорочан значај за енергетску сигурност, диверсификацију извора и смањење зависности од фосилних горива.

Удружење ОИЕ наводи и да је у свету током 2024. инсталисано 117 гигавата нових капацитета, чиме је укупни кумулативни капацитет достигао 1.136 гигавата, а Европа је како је објавио WindEurope током прошле године инсталисала 16,4 гигавата нових ветроелектрана, од чега су земље ЕУ заслужне за 12,9 гигавата па је укупни капацитет достигао 285 гигавата.

“Чак 84 одсто свих нових капацитета изграђено је на копну, што јасно потврђује да је ветроенергија на копну и даље темељ развоја овог сектора. Очекује се и да ће до 2030. године 75 одсто нових ветроелектрана и даље бити на копну”, пише у саопштењу.

Глобално, 2024. означена је као још једна година рекордна за ветар и  према подацима Глобалног савета за енергију ветра (GWEC), широм света је током 2024. инсталисано 117 гигавати нових капацитета, чиме је укупни кумулативни капацитет достигао 1.136 гигавати. 

GWEC процењује да ће у 2025. години бити изграђено чак 139 гигавати, што би представљало нови историјски максимум.

Оцењује се и да би до 2030. године, према актуелним политикама, глобални сектор ветроенергије могао да порасте за додатних 981 гигават, што значи просечно 164 гигавата нових инсталација годишње и ове бројке потврђују да ветроенергија представља један од кључних растућих извора енергије у наредним годинама.

Енергија ветра је у 2024. покрила 19 одсто укупне потражње за електричном енергијом у Европској унији и укупна производња ветроелектрана износила је 475 тераватсати, а WindEurope очекује да ће ЕУ инсталисати додатних 113 гигавата ветроелектрана на копну до 2030. године, од чега ће већина, односно 65 одсто ће бити реализована путем аукција.

ОИЕ истичу и да укупно гледано, Европа сада има 285 гигавати инсталисаних ветроелектрана, 248 гигавати на копну и 37 гигавати на мору, а у оквиру ЕУ-27, инсталисано је 231 гигават, од чега је 210 гигавара на копну, а 21 гигават на мору, док се у наредних пет година, очекује просечан раст од 31 гигават нових капацитета годишње.