Sutra se obeležava Svetski dan vetra

Udruženje Obnovljivi izvori energije (OIE) saopštilo je da se sutra obeležava Svetski dan vetra sa ciljem da se ukaže na značaj upotrebe energije vetra u energetskoj tranziciji, smanjenju emisija ugljen-dioksida i jačanju energetske sigurnosti.

Svetski dan vetra Srbija dočekuje sa 607 megavata vetroelektrana (VE), a Elektroprivreda Srbije (EPS) će prema najavama uskoro na mrežu priključiti vetropark Kostolac snage 66 megavata, a do kraja godine očekuje se da na mreži budu VE Crni vrh i VE Čibuk 2, sa po 150 megavata, pa će se Srbija približiti kapacitetu od jednog gigavata instalisane snage.

“Nakon dva uspešno realizovana kruga aukcija za tržišne premije za OIE u 2023. i 2025.  vetroelektrane su u Srbiji pokazale visoku konkurentnost i ukoliko se izgrade svi aukcijski pobednici, Srbija će dobiti više od 1,5 gigavata elektrana na sunce i vetar”, dodaje se u saopštenju. 

Ističe se i da su se aukcije pokazale kao dobitna kombinacija za sve aktere, pa se Udruženje OIE Srbija nada da će do kraja godine biti raspisan poslednji krug aukcija za još 300 megavati vetra i 100 megavati solara, kao i da će država uvažiti potrebe industrije da donese novi trogodišnji plan aukcija. 

Dodatni razvoj infrastrukturnih kapaciteta, unapređenje regulatornog okvira i efikasna koordinacija institucija ključni su za otključavanje punog potencijala vetra u narednim godinama i vetroenergija u Srbiji ima dugoročan značaj za energetsku sigurnost, diversifikaciju izvora i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.

Udruženje OIE navodi i da je u svetu tokom 2024. instalisano 117 gigavata novih kapaciteta, čime je ukupni kumulativni kapacitet dostigao 1.136 gigavata, a Evropa je kako je objavio WindEurope tokom prošle godine instalisala 16,4 gigavata novih vetroelektrana, od čega su zemlje EU zaslužne za 12,9 gigavata pa je ukupni kapacitet dostigao 285 gigavata.

“Čak 84 odsto svih novih kapaciteta izgrađeno je na kopnu, što jasno potvrđuje da je vetroenergija na kopnu i dalje temelj razvoja ovog sektora. Očekuje se i da će do 2030. godine 75 odsto novih vetroelektrana i dalje biti na kopnu”, piše u saopštenju.

Globalno, 2024. označena je kao još jedna godina rekordna za vetar i  prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra (GWEC), širom sveta je tokom 2024. instalisano 117 gigavati novih kapaciteta, čime je ukupni kumulativni kapacitet dostigao 1.136 gigavati. 

GWEC procenjuje da će u 2025. godini biti izgrađeno čak 139 gigavati, što bi predstavljalo novi istorijski maksimum.

Ocenjuje se i da bi do 2030. godine, prema aktuelnim politikama, globalni sektor vetroenergije mogao da poraste za dodatnih 981 gigavat, što znači prosečno 164 gigavata novih instalacija godišnje i ove brojke potvrđuju da vetroenergija predstavlja jedan od ključnih rastućih izvora energije u narednim godinama.

Energija vetra je u 2024. pokrila 19 odsto ukupne potražnje za električnom energijom u Evropskoj uniji i ukupna proizvodnja vetroelektrana iznosila je 475 teravatsati, a WindEurope očekuje da će EU instalisati dodatnih 113 gigavata vetroelektrana na kopnu do 2030. godine, od čega će većina, odnosno 65 odsto će biti realizovana putem aukcija.

OIE ističu i da ukupno gledano, Evropa sada ima 285 gigavati instalisanih vetroelektrana, 248 gigavati na kopnu i 37 gigavati na moru, a u okviru EU-27, instalisano je 231 gigavat, od čega je 210 gigavara na kopnu, a 21 gigavat na moru, dok se u narednih pet godina, očekuje prosečan rast od 31 gigavat novih kapaciteta godišnje.