Реч телефон зврји у глави

НЕУРОНАУКЕ
Немојте да се чудите што вам у глави зазвони када прочитате именицe телефон, косачица или усисивач! Мозак ствара значење израза поновним успостављањем чулних опажаја који га прате, на неки начин чини их видљивим. Речи и појмови, дакле, одзвањају, што је упоредиво с непосредним доживљавањем предмета или појава.

Уколико нису спрегнуте са стварним чулним опажањем, значење заувек остане нејасно и ниједна се не може исправно разумети, написали су истраживачи са Универзитета Улм (Немачка), које је преводио Маркус Кифер, у познатом часопису „Џорнал ов њуросајенс”, сматрајући да су тако оповргли уврежено тумачење да се појмови у мозгу обрађују апстрактно.

Дотично откриће је и те како важно за родитење, васпитаче и предаваче, јер непосредно утиче на разумевање језика, учења и памћења. Свакодневни живот се, очевидно, у непрегледном живчаном колоплету испољава у веома сложеним збивањима, чије је одгонетање у самом зачетку.

У току истраживања немачки научници су, користећи направу која се зове функционална магнетска резонанца (fNMR), мерили мождана струјања и пратили промене образаца у главама читача који су изговарали поједине речи. Тако су уочили да се срицањем именице предмета што се може чути, као што је телефон, узбуди подручје које се укључује када се зачује зврјање (за слух). Насупрот томе, именица табла ништа није побудила.

Својеврсно одсликавање у мозгу започињало је 150 милисекунди (хиљадити делићи секунде) после виђења речи, а то значи да је свесно сазнање претходило процесу обраде. Узнемирење у областима за чулно опажање било је веће, уколико је значење појма указивало на јачу буку.

Хиљадама година су философи расправљали каква је природа речи не сагласивши се никада до краја. Појединци су указивали, а најупорнији у томе био је Енглез Џон Лок, да у разуму ничег нема што претходно није прошло кроз наша чула.

Сада се може отићи корак даље: све што видимо, чујемо, осетимо, омиришемо и окусимо оставља дубоке отиске памћења у мозгу када се одговарајући појам препозна. Људи су непрестано свесни такве везе. Једино се на тај начин осигурава да предвиђање и извршење радње буду засновани на текућем опажању околине, а не на замишљању слика. Зар не било веома ометајуће и збуњујуће када би се у нашој глави зачуло одзвањање убрзо након што би наш сабеседник изговорио реч – телефон?

Поменуто изучавање указује да искуство има малтене кључну улогу у прихватању појмова. Ако је испољавање у мозгу природно повезано са слушањем, виђење и делање су испреплетени. Појмови су, према томе, осиромашени уколико за време учења предмети не опазе, ослушну, омиришу и осете.

Другим речима: за малишане животиње и биљке из књиге или с телевизијских екрана остају само апстрактни и неразумљиви појмови. (Родитељи не оклевајте, поведите своју децу на село да би научила да разликује краву од камиле!)

Улмски истраживачи претпостављају да су, чак, појмови попут слободе, правде или власништва над деоницама у спрези с човековим чулима. Уверени су да их није могуће појмити уколико не постоји чулна повезаност. Какве су друштвене последице тога, најбоље посведочује садашња финансијска пометња у свету.

Исправа за поседовање нечега на берзи у случају недостатка осета само је лист хартије чија се важност не може сасвим схватити. У том случају, у глави вам ништа не звони!