Желим дијалог, али нема повлачења пред насиљем

Са првим човеком Новог Сада Жарком Мићином, који је на овој позицији тек нешто више од 100 дана, разговор водимо у Градској кући, која је током насилних протеста опозиције 3. новембра прилично оштећена. Пола године касније, зграда је поправљена, али протеста у Новом Саду и даље има. Сада су највише усмерени на просторије Српске напредне странке које су нападнуте више од десет пута.

– Тај излив насиља означио је почетак великих тензија и таласа насилних акција. Подсетићу вас, месецима уништају просторије Српске напредне странке и многу другу приватну имовину. Као градоначелник, директном комуникацијом са припадницима опозиције желим активно да допринесем томе да се тензије смање. Желим да отворим дијалог, али не пристајем на увреде нити ћу се повлачити пред насиљем. Резултати СНС-а у Новом Саду су најбољи одговор агресивној опозицији. Од 2012. године у Новом Саду отворено је 14 нових фабрика, а од новембра биће отворена још једна, 15. фабрика – истиче Жарко Мићин.

Изузетан резултат, али изгледа да људи и даље нису задовољни. Како у таквим условима водити дијалог?

Само у ИТ индустрији имамо преко 15.000 нових радних места. У новоотвореним фабрикама додатних више од 10.000 људи. Укупно је од 2012. отворено више од 48.000 нових радних места. Плате су утростручене у односу на оне из 2012. године. Просечна плата у Новом Саду достигла је 127.765 динара.

Један од најистакнутијих проблема је проблем паркирања у Новом Саду?

То је зато што грађани доста дуго чекају да се заврши подземна гаража у Улици Модене. Опозиција узбуњује грађане ширењем обмана и манипулација да се никад неће завршити. Поновићу још једном, рок за завршетак гараже је крај јула. Обишао сам градилиште и изричито сам захтевао од извођача да мора да се придржава зацртаних рокова. Будући да је већ завршена подземна гаража код Скупштине Војводине, отварањем нове гараже у Улици Модене, проблем паркирања ће делимично бити решен.

Сигурно постоји неки разлог зашто људи протестују. Поменули сте да сте спремни да грађане позовете на разговор да видите шта они хоће?

Апсолутно. Ја сам тај дијалог отворио од почетка. Разговарао сам са њиховом изабраним представницима, који су у првим редовима на протестима. Проблем је у томе што они не истичу ниједан конкретан проблем. Константно форсирају причу да је надстрешница пала због корупције и да због тога треба да падне и градска и републичка власт. И, пазите, променили су се челни људи и у граду и у републици, али они кажу – захтев није испуњен. Они би да обришу Српску напредну странку било где из власти у Србији. Они сматрају да је свако из СНС-а одговоран што је надстрешница пала, што је једна потпуно ненормална флоскула. То је ирационално.

Чињеница је да вам нису дали ни 100 дана, по неким неписаним правилима политичког фер-плеја?

Имали смо две седнице Скупштине града. На првој, када сам биран за градоначелника, правили су хаос, и покушавали да омогуће окупљеним демонстрантима да упадну у зграду скупштине. Обмањивали су јавност да нису могли да уђу, иако су их секретарка градске скупштине и полиција позивали да уђу. Али нису хтели, јер су желели да праве политички перформанс. Следећи пут, када смо усвајали буџет, студенти су покушали да блокирају зграду и спрече нас да уопште уђемо у скупштину, па смо ушли уз асистенцију полиције. Кад је опозиција схватила да смо у сали, ушли су и блокирали говорницу. И све време ме је један део њих вређао и добацивао. Најинтересантније ми је било што сам међу њима видео одборнике којима је непријатно због свега што се дешава. Видео сам да међу њима има много неслагања, али да су сви имају исти циљ да преузму власт без избора. Само је питање да ли би сви примењивали екстремне методе као што их одређени примењују.

Колико напада је било на просторије СНС-а од пада надстрешнице?

Не знам тачно бројеве, али најмање 10, ако не и више. Нападали су више наших просторија. Разбијали су стакла. Писали графите. Облепљивали излоге лецима и плакатима...

Да ли је ломљење просторија политичких противника израз снаге и моћи или…

Не, то је баш супротно. То је израз немоћи.

Не може ниједан град да се нормално развија када постоје такве тензије и насиље?

Град због блокада три месеца није могао да усвоји буџет. Три месеца смо били на привременом финансирању. Хтели смо да избегнемо сцене насиља испред скупштине које би додатно подигле тензију. С друге стране, опозиција је спроводила кампању да онемогући одржавање скупштине и да се додатно интензивирају тензије у друштву. Као одговорна странка нисмо могли да допустимо да се то деси.

Нови Сад је, чини се, језгро тог екстремистичког покрета у читавој Србији.

Тако је, могли смо да видимо онај снимак где су уочи 15. марта људи из Новог Сада, и те како подстицали насиље својим изјавама. То су исти они људи који су планирали директно насиље 15. марта. То што смо чули било је на нивоу државног удара. У Новом Саду имате имате групу људи која има директне сепаратистичке тенденције и покушава да учесницима протеста наметне ту сепаратистичку идеологију. То је мали број људи, али су врло екстремни.

Да не заборавимо Декларацију о Војводини?

Декларација је донета на великом скупу у Сремској Митровици и била је одбрамбени механизам према ономе што је покушано да се пласира у Новом Саду. И не знам да ли сте приметили како после усвајања декларације сплашњава та сепаратистичка прича.

Да ли неко покушава да под фирмом жала за жртвама због пада надстрешнице, борбе против корупције, или било чега другог, подигне сепаратизам у Војводини?

Свакако. То су људи без идеологије. Они су се приклонили неким студентским захтевима. И нисам од њих никада чуо ниједну конкретну ствар коју би побољшали у граду. Само критика и деструкција. Ти људи су јако организовани. Приликом блокаде Градског саобраћајног предузећа имали су дрон који је осматрао шта се дешава, где се полиција креће, где се ми крећемо. Имали су и радио-везе. Тачно су знали које улазе да блокирају, да онемогуће. И притом је један од одборника обмануо студенте, рекавши им да ће аутобуси градског превоза возити Новосађане на митинг СНС-а у Београду. То је апсолутна измишљотина.

Помињете дронове и радио-везу, а видели смо и у Косјерићу и Зајечару људе у униформама, као за за неку специјалну операцију?

Чуо сам од наших чланова да су их људи у црним мајицама и црним војним панталонама спречавали да обилазе наше гласаче. Сетите се да су прогласили победу, а да нису сачекали ни да се преброје сва бирачка места. А СНС је добио више него раније и однео победу. Људи су схватили да морају да бране државу. И СНС им је понудио државу.

Кад вас оптужују за корупцију и за надстрешницу, да ли сте се добро преиспитали као градска власт и погледали међусобно у очи – има ли ту корупције?

Морам да вас исправим. Ми не бежимо ни од чега. Градска власт апсолутно никакве везе нема са настрешницом, осим што се објекат налази у Новом Саду. То је искључива надлежност републичких органа и „Инфраструктуре железнице Србије”. И не говорим то да бих бежао од одговорности, него само због прецизности. Град ту није учествовао ни у ком погледу. Градоначелник се сликао тамо и то је све. А да ли је било корупције, то није питање за политичаре, већ за надлежне правосудне органе. Истрага и судски поступак треба да утврде, због чега је дошло до пада надстрешнице. Чак и у атмосфери линча морамо водити рачуна о правди. А свако чија се одговорност утврди, ићи ће у затвор.

Да ли обилазите породице жртава, бринете ли о њима?

Наравно. Град Нови Сад је од првог дана у комуникацији са свим породицама. Помажемо све што можемо. И наставићемо да им помажемо. А у договору са председником Александром Вучићем покренуо сам иницијативу да се на Железничкој станици постави споменик страдалима, како бисмо на адекватан обележили место страдања. Нећемо дирати обележје које је једнострано без јавне расправе и процедуре поставила једна група људи. Моје мишљење је да у постављање споменика мора учествовати цело друштво. А посебно је ружно што је опозиција одбила да подржи иницијативу на седници Савета за културу Скупштине града, него је напустила седницу. То је питање изнад власти и опозиције. Можемо се спорити у вези са изгледом споменика, али не би требало да се споримо да ли он треба да се постави.

Активно се бавите и питањем водоснабдевања. Како је уопште дошло до тога да Нови Сад мора да има рестрикције?

Град се ширио. Превазиђен је капацитет фабрике воде. Али главни проблем је што се ове године десио феномен, који се дешава једном у 30, 40 година – зимска суша. Ниво Дунава у марту је био само 20, а историјски минимум је 16 центиметара. А обично је у то време десет пута виши. Ниво воде у бунарима је био седам до 10 пута нижи од редовног. И истовремено треба знати да СНС управља „Водоводом” само у последње две и по године, пре тога су то радили Лига социјалдемократа Војводине и ПОКС. А онда имамо њихово лицемерје, да њихов бивши кадар Мариника Тепић говори о рестрикцијама. Урадили смо регенерацију три бунара и дуплирали њихов капацитет са 140 на 280 литара. То нам је омогућило да укинемо послепоноћне рестрикције и сада воде имају сви Новосађани током целог дана и ноћи.

Долазимо до оног питања које градоначелници највише воле, а то су капиталне инвестиције. Шта се спрема, шта се планира?

У току је уређење Алмашког краја, историјског срца старог Новог Сада. Радимо потпуну реконструкцију. То је велики пројекат, који реализујемо заједно са Покрајинском владом. До сада је уложено више од 5,1 милијарде динара. Мењамо комплетну инфраструктуру – канализацију, водовод, уређујемо фасаде. Улице ће бити поплочане калдрмом, како бисмо вратили њихову аутентичност. Све фасаде ће бити обновљене да одговарају некадашњем изгледу. Биће урађена два прелепа трга. Поред тога, градимо вртић на Југовићеву. Нову школу на Југовићеву. Завршавамо нов парк код „Спенса”. Посебно бих нагласио да смо завршили олимпијски базен у Футогу, и Футог сада има спортски центар са двораном, базеном и спољним теренима. Оно што нас свакако очекује је пешачко-бициклистички мост, као једна од најважнијих капиталних инвестиција за град.

То ће бити на стубовима моста Франца Јозефа? Кад ће то бити готово?

Недавно су нас посетили представници компаније „Шандонг” и презентовали макету моста. Очекујемо да радови крену ускоро. Мост је дуг 437,6 и широк 12 метара. Новосађани ће пешке или бициклом стизати до тунела који ће бити реконструисан и из којег ће лифтом моћи да се превезу до платоа на Петроварадинској тврђави. Планирамо да следеће године кренемо са пројектом обнове Петроварадинске тврђаве. Мислим да то град неће моћи сам, да ћемо то морати да урадимо уз помоћ државе. Поред пешачко-бициклистичког градимо још два нова моста. Оба моста повезују се на брзу саобраћајницу Нови Сад – Рума – Шабац – Лозница. Неће се прелазити Фрушка гора, већ ће се пролазити кроз Фрушку Гору, кроз најдужи тунел у Србији. А са друге стране, директно код Каћа се прави најдужи мост у Србији, дужине 1,7 километара. Потпуно ћемо изместити теретни саобраћај из Петроварадина и смањићемо саобраћајно оптерећење на Булевару ослобођења и у Сремској Каменици. Кад се заврше ова три моста, потпуно ће се променити квалитет живота грађана Петроварадина и Новог Сада.

Има и оних који против тога свега протестују?

Нажалост, има. То је највећи део исте екипе која је планирала оно насиље 15. марта. То је иста екипа која је протестовала и против моста на Шодрошу. То је очигледно нека борба против развоја Србије и Новог Сада. Не знам како другачије да назовем политику која нема ниједан предлог како да грађани живе боље, него су само против нечега.

Поменули сте да отварате у новембру нову фабрику у Новом Саду?

До краја године би требало да буде завршена та петнаеста фабрика коју отварамо у последњих 13 година. Аутомобилска индустрија SHAC отвара своју прву фабрику у Европи, која ће запослити 200 Новосађана и производиће компоненте за „Бе-Ем-Ве”. У Новом Саду већ послују „Континентал”, „Лианбо”, ДМТС, „Нидек”. Све су то компаније из области ауто-индустрије. Дакле, ми стварамо један концерн аутомобилске индустрије у Новом Саду. И слободно могу да кажем да Нови Сад са овом компанијом постаје центар аутомобилске индустрије.

Прелазно решење за Железничку станицу

Веома је озбиљно питање новосадске железничке станице, шта се с њом планира?

То је пре свега питање за републичке органе. Али ја сам као градоначелник покренуо то питање већ неколико пута, зато што железничка станица у Петроварадину нема капацитет адекватан потребама грађана. И апсолутно је неопходно да се Железничка станица у Новом Саду стави у функцију. И то што пре. Постоји решење. Крајње десно постоји један колски пролаз који излази на оба перона и он би потпуно независно од главне зграде, где је пала надстрешница, могао да се уреди, и постави место за продају карата и ту би путници могли апсолутно безбедно да излазе на пероне. То би могло да буде прелазно решење.

А када је у питању сама зграда?

Колико знам, проблем је у томе што тужилаштво не дозвољава приступ и не може да се уради елаборат о стабилности конструкције. Односно да се утврди да ли је та конструкција довољно стабилна да би евентуално тај објекат могао да опстане и буде функционалан. Неопходно је да стручњаци што пре уђу и ураде одговарајућа испитивања.

Изградићемо нову фабрику воде

Када ћете потпуно решити питање водоснабдевања?

До краја године урадићемо регенерације још шест бунара. А посебно је важно што ћемо уградњом нових дренова у функцију вратити бунар БХД 3 на Штранду, који је ван система од 2008. и још један бунар на Ратном острву. Уз то, започећемо истражна бушења новог бунара на Петроварадинској ади. И нећемо стати на томе. Планирамо да изградимо и нову фабрику воде. Тиме ћемо решити питање водоснабдевања.