Želim dijalog, ali nema povlačenja pred nasiljem

Sa prvim čovekom Novog Sada Žarkom Mićinom, koji je na ovoj poziciji tek nešto više od 100 dana, razgovor vodimo u Gradskoj kući, koja je tokom nasilnih protesta opozicije 3. novembra prilično oštećena. Pola godine kasnije, zgrada je popravljena, ali protesta u Novom Sadu i dalje ima. Sada su najviše usmereni na prostorije Srpske napredne stranke koje su napadnute više od deset puta.

– Taj izliv nasilja označio je početak velikih tenzija i talasa nasilnih akcija. Podsetiću vas, mesecima uništaju prostorije Srpske napredne stranke i mnogu drugu privatnu imovinu. Kao gradonačelnik, direktnom komunikacijom sa pripadnicima opozicije želim aktivno da doprinesem tome da se tenzije smanje. Želim da otvorim dijalog, ali ne pristajem na uvrede niti ću se povlačiti pred nasiljem. Rezultati SNS-a u Novom Sadu su najbolji odgovor agresivnoj opoziciji. Od 2012. godine u Novom Sadu otvoreno je 14 novih fabrika, a od novembra biće otvorena još jedna, 15. fabrika – ističe Žarko Mićin.

Izuzetan rezultat, ali izgleda da ljudi i dalje nisu zadovoljni. Kako u takvim uslovima voditi dijalog?

Samo u IT industriji imamo preko 15.000 novih radnih mesta. U novootvorenim fabrikama dodatnih više od 10.000 ljudi. Ukupno je od 2012. otvoreno više od 48.000 novih radnih mesta. Plate su utrostručene u odnosu na one iz 2012. godine. Prosečna plata u Novom Sadu dostigla je 127.765 dinara.

Jedan od najistaknutijih problema je problem parkiranja u Novom Sadu?

To je zato što građani dosta dugo čekaju da se završi podzemna garaža u Ulici Modene. Opozicija uzbunjuje građane širenjem obmana i manipulacija da se nikad neće završiti. Ponoviću još jednom, rok za završetak garaže je kraj jula. Obišao sam gradilište i izričito sam zahtevao od izvođača da mora da se pridržava zacrtanih rokova. Budući da je već završena podzemna garaža kod Skupštine Vojvodine, otvaranjem nove garaže u Ulici Modene, problem parkiranja će delimično biti rešen.

Sigurno postoji neki razlog zašto ljudi protestuju. Pomenuli ste da ste spremni da građane pozovete na razgovor da vidite šta oni hoće?

Apsolutno. Ja sam taj dijalog otvorio od početka. Razgovarao sam sa njihovom izabranim predstavnicima, koji su u prvim redovima na protestima. Problem je u tome što oni ne ističu nijedan konkretan problem. Konstantno forsiraju priču da je nadstrešnica pala zbog korupcije i da zbog toga treba da padne i gradska i republička vlast. I, pazite, promenili su se čelni ljudi i u gradu i u republici, ali oni kažu – zahtev nije ispunjen. Oni bi da obrišu Srpsku naprednu stranku bilo gde iz vlasti u Srbiji. Oni smatraju da je svako iz SNS-a odgovoran što je nadstrešnica pala, što je jedna potpuno nenormalna floskula. To je iracionalno.

Činjenica je da vam nisu dali ni 100 dana, po nekim nepisanim pravilima političkog fer-pleja?

Imali smo dve sednice Skupštine grada. Na prvoj, kada sam biran za gradonačelnika, pravili su haos, i pokušavali da omoguće okupljenim demonstrantima da upadnu u zgradu skupštine. Obmanjivali su javnost da nisu mogli da uđu, iako su ih sekretarka gradske skupštine i policija pozivali da uđu. Ali nisu hteli, jer su želeli da prave politički performans. Sledeći put, kada smo usvajali budžet, studenti su pokušali da blokiraju zgradu i spreče nas da uopšte uđemo u skupštinu, pa smo ušli uz asistenciju policije. Kad je opozicija shvatila da smo u sali, ušli su i blokirali govornicu. I sve vreme me je jedan deo njih vređao i dobacivao. Najinteresantnije mi je bilo što sam među njima video odbornike kojima je neprijatno zbog svega što se dešava. Video sam da među njima ima mnogo neslaganja, ali da su svi imaju isti cilj da preuzmu vlast bez izbora. Samo je pitanje da li bi svi primenjivali ekstremne metode kao što ih određeni primenjuju.

Koliko napada je bilo na prostorije SNS-a od pada nadstrešnice?

Ne znam tačno brojeve, ali najmanje 10, ako ne i više. Napadali su više naših prostorija. Razbijali su stakla. Pisali grafite. Oblepljivali izloge lecima i plakatima...

Da li je lomljenje prostorija političkih protivnika izraz snage i moći ili…

Ne, to je baš suprotno. To je izraz nemoći.

Ne može nijedan grad da se normalno razvija kada postoje takve tenzije i nasilje?

Grad zbog blokada tri meseca nije mogao da usvoji budžet. Tri meseca smo bili na privremenom finansiranju. Hteli smo da izbegnemo scene nasilja ispred skupštine koje bi dodatno podigle tenziju. S druge strane, opozicija je sprovodila kampanju da onemogući održavanje skupštine i da se dodatno intenziviraju tenzije u društvu. Kao odgovorna stranka nismo mogli da dopustimo da se to desi.

Novi Sad je, čini se, jezgro tog ekstremističkog pokreta u čitavoj Srbiji.

Tako je, mogli smo da vidimo onaj snimak gde su uoči 15. marta ljudi iz Novog Sada, i te kako podsticali nasilje svojim izjavama. To su isti oni ljudi koji su planirali direktno nasilje 15. marta. To što smo čuli bilo je na nivou državnog udara. U Novom Sadu imate imate grupu ljudi koja ima direktne separatističke tendencije i pokušava da učesnicima protesta nametne tu separatističku ideologiju. To je mali broj ljudi, ali su vrlo ekstremni.

Da ne zaboravimo Deklaraciju o Vojvodini?

Deklaracija je doneta na velikom skupu u Sremskoj Mitrovici i bila je odbrambeni mehanizam prema onome što je pokušano da se plasira u Novom Sadu. I ne znam da li ste primetili kako posle usvajanja deklaracije splašnjava ta separatistička priča.

Da li neko pokušava da pod firmom žala za žrtvama zbog pada nadstrešnice, borbe protiv korupcije, ili bilo čega drugog, podigne separatizam u Vojvodini?

Svakako. To su ljudi bez ideologije. Oni su se priklonili nekim studentskim zahtevima. I nisam od njih nikada čuo nijednu konkretnu stvar koju bi poboljšali u gradu. Samo kritika i destrukcija. Ti ljudi su jako organizovani. Prilikom blokade Gradskog saobraćajnog preduzeća imali su dron koji je osmatrao šta se dešava, gde se policija kreće, gde se mi krećemo. Imali su i radio-veze. Tačno su znali koje ulaze da blokiraju, da onemoguće. I pritom je jedan od odbornika obmanuo studente, rekavši im da će autobusi gradskog prevoza voziti Novosađane na miting SNS-a u Beogradu. To je apsolutna izmišljotina.

Pominjete dronove i radio-vezu, a videli smo i u Kosjeriću i Zaječaru ljude u uniformama, kao za za neku specijalnu operaciju?

Čuo sam od naših članova da su ih ljudi u crnim majicama i crnim vojnim pantalonama sprečavali da obilaze naše glasače. Setite se da su proglasili pobedu, a da nisu sačekali ni da se prebroje sva biračka mesta. A SNS je dobio više nego ranije i odneo pobedu. Ljudi su shvatili da moraju da brane državu. I SNS im je ponudio državu.

Kad vas optužuju za korupciju i za nadstrešnicu, da li ste se dobro preispitali kao gradska vlast i pogledali međusobno u oči – ima li tu korupcije?

Moram da vas ispravim. Mi ne bežimo ni od čega. Gradska vlast apsolutno nikakve veze nema sa nastrešnicom, osim što se objekat nalazi u Novom Sadu. To je isključiva nadležnost republičkih organa i „Infrastrukture železnice Srbije”. I ne govorim to da bih bežao od odgovornosti, nego samo zbog preciznosti. Grad tu nije učestvovao ni u kom pogledu. Gradonačelnik se slikao tamo i to je sve. A da li je bilo korupcije, to nije pitanje za političare, već za nadležne pravosudne organe. Istraga i sudski postupak treba da utvrde, zbog čega je došlo do pada nadstrešnice. Čak i u atmosferi linča moramo voditi računa o pravdi. A svako čija se odgovornost utvrdi, ići će u zatvor.

Da li obilazite porodice žrtava, brinete li o njima?

Naravno. Grad Novi Sad je od prvog dana u komunikaciji sa svim porodicama. Pomažemo sve što možemo. I nastavićemo da im pomažemo. A u dogovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem pokrenuo sam inicijativu da se na Železničkoj stanici postavi spomenik stradalima, kako bismo na adekvatan obeležili mesto stradanja. Nećemo dirati obeležje koje je jednostrano bez javne rasprave i procedure postavila jedna grupa ljudi. Moje mišljenje je da u postavljanje spomenika mora učestvovati celo društvo. A posebno je ružno što je opozicija odbila da podrži inicijativu na sednici Saveta za kulturu Skupštine grada, nego je napustila sednicu. To je pitanje iznad vlasti i opozicije. Možemo se sporiti u vezi sa izgledom spomenika, ali ne bi trebalo da se sporimo da li on treba da se postavi.

Aktivno se bavite i pitanjem vodosnabdevanja. Kako je uopšte došlo do toga da Novi Sad mora da ima restrikcije?

Grad se širio. Prevaziđen je kapacitet fabrike vode. Ali glavni problem je što se ove godine desio fenomen, koji se dešava jednom u 30, 40 godina – zimska suša. Nivo Dunava u martu je bio samo 20, a istorijski minimum je 16 centimetara. A obično je u to vreme deset puta viši. Nivo vode u bunarima je bio sedam do 10 puta niži od redovnog. I istovremeno treba znati da SNS upravlja „Vodovodom” samo u poslednje dve i po godine, pre toga su to radili Liga socijaldemokrata Vojvodine i POKS. A onda imamo njihovo licemerje, da njihov bivši kadar Marinika Tepić govori o restrikcijama. Uradili smo regeneraciju tri bunara i duplirali njihov kapacitet sa 140 na 280 litara. To nam je omogućilo da ukinemo posleponoćne restrikcije i sada vode imaju svi Novosađani tokom celog dana i noći.

Dolazimo do onog pitanja koje gradonačelnici najviše vole, a to su kapitalne investicije. Šta se sprema, šta se planira?

U toku je uređenje Almaškog kraja, istorijskog srca starog Novog Sada. Radimo potpunu rekonstrukciju. To je veliki projekat, koji realizujemo zajedno sa Pokrajinskom vladom. Do sada je uloženo više od 5,1 milijarde dinara. Menjamo kompletnu infrastrukturu – kanalizaciju, vodovod, uređujemo fasade. Ulice će biti popločane kaldrmom, kako bismo vratili njihovu autentičnost. Sve fasade će biti obnovljene da odgovaraju nekadašnjem izgledu. Biće urađena dva prelepa trga. Pored toga, gradimo vrtić na Jugovićevu. Novu školu na Jugovićevu. Završavamo nov park kod „Spensa”. Posebno bih naglasio da smo završili olimpijski bazen u Futogu, i Futog sada ima sportski centar sa dvoranom, bazenom i spoljnim terenima. Ono što nas svakako očekuje je pešačko-biciklistički most, kao jedna od najvažnijih kapitalnih investicija za grad.

To će biti na stubovima mosta Franca Jozefa? Kad će to biti gotovo?

Nedavno su nas posetili predstavnici kompanije „Šandong” i prezentovali maketu mosta. Očekujemo da radovi krenu uskoro. Most je dug 437,6 i širok 12 metara. Novosađani će peške ili biciklom stizati do tunela koji će biti rekonstruisan i iz kojeg će liftom moći da se prevezu do platoa na Petrovaradinskoj tvrđavi. Planiramo da sledeće godine krenemo sa projektom obnove Petrovaradinske tvrđave. Mislim da to grad neće moći sam, da ćemo to morati da uradimo uz pomoć države. Pored pešačko-biciklističkog gradimo još dva nova mosta. Oba mosta povezuju se na brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica. Neće se prelaziti Fruška gora, već će se prolaziti kroz Frušku Goru, kroz najduži tunel u Srbiji. A sa druge strane, direktno kod Kaća se pravi najduži most u Srbiji, dužine 1,7 kilometara. Potpuno ćemo izmestiti teretni saobraćaj iz Petrovaradina i smanjićemo saobraćajno opterećenje na Bulevaru oslobođenja i u Sremskoj Kamenici. Kad se završe ova tri mosta, potpuno će se promeniti kvalitet života građana Petrovaradina i Novog Sada.

Ima i onih koji protiv toga svega protestuju?

Nažalost, ima. To je najveći deo iste ekipe koja je planirala ono nasilje 15. marta. To je ista ekipa koja je protestovala i protiv mosta na Šodrošu. To je očigledno neka borba protiv razvoja Srbije i Novog Sada. Ne znam kako drugačije da nazovem politiku koja nema nijedan predlog kako da građani žive bolje, nego su samo protiv nečega.

Pomenuli ste da otvarate u novembru novu fabriku u Novom Sadu?

Do kraja godine bi trebalo da bude završena ta petnaesta fabrika koju otvaramo u poslednjih 13 godina. Automobilska industrija SHAC otvara svoju prvu fabriku u Evropi, koja će zaposliti 200 Novosađana i proizvodiće komponente za „Be-Em-Ve”. U Novom Sadu već posluju „Kontinental”, „Lianbo”, DMTS, „Nidek”. Sve su to kompanije iz oblasti auto-industrije. Dakle, mi stvaramo jedan koncern automobilske industrije u Novom Sadu. I slobodno mogu da kažem da Novi Sad sa ovom kompanijom postaje centar automobilske industrije.

Prelazno rešenje za Železničku stanicu

Veoma je ozbiljno pitanje novosadske železničke stanice, šta se s njom planira?

To je pre svega pitanje za republičke organe. Ali ja sam kao gradonačelnik pokrenuo to pitanje već nekoliko puta, zato što železnička stanica u Petrovaradinu nema kapacitet adekvatan potrebama građana. I apsolutno je neophodno da se Železnička stanica u Novom Sadu stavi u funkciju. I to što pre. Postoji rešenje. Krajnje desno postoji jedan kolski prolaz koji izlazi na oba perona i on bi potpuno nezavisno od glavne zgrade, gde je pala nadstrešnica, mogao da se uredi, i postavi mesto za prodaju karata i tu bi putnici mogli apsolutno bezbedno da izlaze na perone. To bi moglo da bude prelazno rešenje.

A kada je u pitanju sama zgrada?

Koliko znam, problem je u tome što tužilaštvo ne dozvoljava pristup i ne može da se uradi elaborat o stabilnosti konstrukcije. Odnosno da se utvrdi da li je ta konstrukcija dovoljno stabilna da bi eventualno taj objekat mogao da opstane i bude funkcionalan. Neophodno je da stručnjaci što pre uđu i urade odgovarajuća ispitivanja.

Izgradićemo novu fabriku vode

Kada ćete potpuno rešiti pitanje vodosnabdevanja?

Do kraja godine uradićemo regeneracije još šest bunara. A posebno je važno što ćemo ugradnjom novih drenova u funkciju vratiti bunar BHD 3 na Štrandu, koji je van sistema od 2008. i još jedan bunar na Ratnom ostrvu. Uz to, započećemo istražna bušenja novog bunara na Petrovaradinskoj adi. I nećemo stati na tome. Planiramo da izgradimo i novu fabriku vode. Time ćemo rešiti pitanje vodosnabdevanja.