Мађарска тужи суд ЕУ због миграната

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Мађарска влада поднеће тужбу против Европског суда правде (ЕСП) због пресуде којом је тој земљи изречена дневна казна од милион евра, најавио је саветник премијера Виктора Орбана за унутрашњу безбедност Ђерђ Баконди. Он је за канал ТВ2 рекао да је Европска унија покренула неколико поступака против Мађарске због одбијања Будимпеште да прихвати илегалне мигранте, укључујући и један који је резултирао дневном казном од милион евра. ЕУ жели да дозволи мигрантима да подносе захтеве за азил у Мађарској, што је за нас неприхватљиво, рекао је Баконди.

„Био је то јасан позив да се илегалним мигрантима мора дозволити улазак”, каже он и додаје да влада нема другу могућност него да поднесе тужбу против суда, уз помоћ међународне адвокатске фирме.

Такође је рекао да неколико европских земаља тренутно уводи национална решења за мигрантску кризу, наводећи Италију, Бугарску, Аустрију и Шпанију као примере.

Европски суд правде је у јуну 2024. године наложио Мађарској да плати једнократну казну од 200 милиона евра, а убудуће и дневну казну од милион евра све док Будимпешта не испуни обавезе које предвиђа ЕУ. То значи да је Мађарска за годину дана потенцијално изгубила преко 350 милиона евра само на основу дневне казне, имајући у виду одлуку суда да се ти износи одбијају од фондова ЕУ намењених Мађарској.

Влада Виктора Орбана се, према тој пресуди, оглушила о претходне одлуке суда тако што ни даље не дозвољава тражиоцима азила да подносе захтеве на њеној територији, већ их упућује да то чине у мађарским амбасадама у суседним земљама, пре свега у Србији, преко које углавном стижу у ЕУ. Суд је такође замерио Мађарској што аутоматски враћа илегалне мигранте назад, преко границе, без индивидуалне процене сваког случаја и што онемогућава придошлицама приступ систему азила, предвиђеног Повељом ЕУ о основним правима и Женевском конвенцијом.

Према речима Бакондија, број преступника ухапшених на мађарско-српској граници у прва четири месеца 2025. године био је пет пута већи него у истом периоду прошле године, што указује на растући миграциони притисак. У међувремену, ривалства између група за трговину људима су ескалирала, што је довело до оружаних сукоба у пограничном подручју. Повратак авганистанских трговаца људима подигао је цене, док је појављивање шверцера из Азије и Африке додатно повећало тензије и насиље.

И у извештају британског листа „Телеграф”, који преносе мађарски медији, наводи се да је миграциона ситуација на мађарско-српској граници врло сложена и да „није ни приближно једноставна како сугеришу званичне статистике ЕУ и Фронтекса”. Наиме, иако подаци ЕУ показују значајан пад броја илегалних миграната дуж балканске руте ‒ између 27 и 58 процената током прва четири месеца ове године, лист пише да је стварност на терену другачија.

Мигранти, наводи се, и даље стижу у великом броју, али су се њихове методе промениле. Док су раније велике групе путовале заједно, данас оне броје до 20 људи који покушавају да прескоче бодљикаву жичану ограду. Ове групе се крију у напуштеним пољопривредним зградама и празним фабрикама близу границе, ослањајући се на трговце људима. Већина стиже из Сирије и Авганистана и првенствено желе да стигну до Велике Британије и других земаља западне Европе, наводи „Телеграф”. Њихове руте обично пролазе кроз Турску, Бугарску и Србију, где мигранти покушавају да избегну откривање од стране граничне полиције и камера Фронтекса.

Према извештају, трговина људима је и даље широко распрострањена, али с тим што је прилагођена строжој граничној контроли. Трговци су све опрезнији, траже нове руте и превозе мигранте кроз удаљенија, мање надгледана подручја, каже се у тексту и додаје да се крајем маја догодио озбиљан инцидент, када су мигранти отворили ватру на српске полицајце током граничне контроле у близини Шида и када је један мигрант убијен.

Очекује се да ће климатске промене и погоршање економских и друштвених услова на Блиском истоку и у Авганистану дугорочно покренути нове таласе миграција. Мађарска, међутим, није затворила своје границе за све који у њој желе да живе, раде или се школују. У њој тренутно живи близу пола милиона имиграната, што је готово двоструко повећање у односу на 2018. годину. Према подацима Имиграционог уреда, само током 2023. издато је 57.286 боравишних дозвола. Од тога је две трећине радних виза, док су остале студентске и оне издате по основу спајања породица.

Највећи број имиграната чине држављани Украјине, Кине и других азијских земаља, док је међу страним студентима највише оних из арапског света, који у Мађарској углавном студирају медицину, стоматологију, фармацију и ветерину.