Mađarska tuži sud EU zbog migranata

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Mađarska vlada podneće tužbu protiv Evropskog suda pravde (ESP) zbog presude kojom je toj zemlji izrečena dnevna kazna od milion evra, najavio je savetnik premijera Viktora Orbana za unutrašnju bezbednost Đerđ Bakondi. On je za kanal TV2 rekao da je Evropska unija pokrenula nekoliko postupaka protiv Mađarske zbog odbijanja Budimpešte da prihvati ilegalne migrante, uključujući i jedan koji je rezultirao dnevnom kaznom od milion evra. EU želi da dozvoli migrantima da podnose zahteve za azil u Mađarskoj, što je za nas neprihvatljivo, rekao je Bakondi.

„Bio je to jasan poziv da se ilegalnim migrantima mora dozvoliti ulazak”, kaže on i dodaje da vlada nema drugu mogućnost nego da podnese tužbu protiv suda, uz pomoć međunarodne advokatske firme.

Takođe je rekao da nekoliko evropskih zemalja trenutno uvodi nacionalna rešenja za migrantsku krizu, navodeći Italiju, Bugarsku, Austriju i Španiju kao primere.

Evropski sud pravde je u junu 2024. godine naložio Mađarskoj da plati jednokratnu kaznu od 200 miliona evra, a ubuduće i dnevnu kaznu od milion evra sve dok Budimpešta ne ispuni obaveze koje predviđa EU. To znači da je Mađarska za godinu dana potencijalno izgubila preko 350 miliona evra samo na osnovu dnevne kazne, imajući u vidu odluku suda da se ti iznosi odbijaju od fondova EU namenjenih Mađarskoj.

Vlada Viktora Orbana se, prema toj presudi, oglušila o prethodne odluke suda tako što ni dalje ne dozvoljava tražiocima azila da podnose zahteve na njenoj teritoriji, već ih upućuje da to čine u mađarskim ambasadama u susednim zemljama, pre svega u Srbiji, preko koje uglavnom stižu u EU. Sud je takođe zamerio Mađarskoj što automatski vraća ilegalne migrante nazad, preko granice, bez individualne procene svakog slučaja i što onemogućava pridošlicama pristup sistemu azila, predviđenog Poveljom EU o osnovnim pravima i Ženevskom konvencijom.

Prema rečima Bakondija, broj prestupnika uhapšenih na mađarsko-srpskoj granici u prva četiri meseca 2025. godine bio je pet puta veći nego u istom periodu prošle godine, što ukazuje na rastući migracioni pritisak. U međuvremenu, rivalstva između grupa za trgovinu ljudima su eskalirala, što je dovelo do oružanih sukoba u pograničnom području. Povratak avganistanskih trgovaca ljudima podigao je cene, dok je pojavljivanje švercera iz Azije i Afrike dodatno povećalo tenzije i nasilje.

I u izveštaju britanskog lista „Telegraf”, koji prenose mađarski mediji, navodi se da je migraciona situacija na mađarsko-srpskoj granici vrlo složena i da „nije ni približno jednostavna kako sugerišu zvanične statistike EU i Fronteksa”. Naime, iako podaci EU pokazuju značajan pad broja ilegalnih migranata duž balkanske rute ‒ između 27 i 58 procenata tokom prva četiri meseca ove godine, list piše da je stvarnost na terenu drugačija.

Migranti, navodi se, i dalje stižu u velikom broju, ali su se njihove metode promenile. Dok su ranije velike grupe putovale zajedno, danas one broje do 20 ljudi koji pokušavaju da preskoče bodljikavu žičanu ogradu. Ove grupe se kriju u napuštenim poljoprivrednim zgradama i praznim fabrikama blizu granice, oslanjajući se na trgovce ljudima. Većina stiže iz Sirije i Avganistana i prvenstveno žele da stignu do Velike Britanije i drugih zemalja zapadne Evrope, navodi „Telegraf”. Njihove rute obično prolaze kroz Tursku, Bugarsku i Srbiju, gde migranti pokušavaju da izbegnu otkrivanje od strane granične policije i kamera Fronteksa.

Prema izveštaju, trgovina ljudima je i dalje široko rasprostranjena, ali s tim što je prilagođena strožoj graničnoj kontroli. Trgovci su sve oprezniji, traže nove rute i prevoze migrante kroz udaljenija, manje nadgledana područja, kaže se u tekstu i dodaje da se krajem maja dogodio ozbiljan incident, kada su migranti otvorili vatru na srpske policajce tokom granične kontrole u blizini Šida i kada je jedan migrant ubijen.

Očekuje se da će klimatske promene i pogoršanje ekonomskih i društvenih uslova na Bliskom istoku i u Avganistanu dugoročno pokrenuti nove talase migracija. Mađarska, međutim, nije zatvorila svoje granice za sve koji u njoj žele da žive, rade ili se školuju. U njoj trenutno živi blizu pola miliona imigranata, što je gotovo dvostruko povećanje u odnosu na 2018. godinu. Prema podacima Imigracionog ureda, samo tokom 2023. izdato je 57.286 boravišnih dozvola. Od toga je dve trećine radnih viza, dok su ostale studentske i one izdate po osnovu spajanja porodica.

Najveći broj imigranata čine državljani Ukrajine, Kine i drugih azijskih zemalja, dok je među stranim studentima najviše onih iz arapskog sveta, koji u Mađarskoj uglavnom studiraju medicinu, stomatologiju, farmaciju i veterinu.