Америчка искуства и напуштени еквадорски експеримент

Специјално за „Политику”

Бостон – Према извештају који је у септембру 2024. објавио амерички Савет за кривично правосуђе, број убистава која су починила деца у драматичном је порасту, са 315 у 2016. на 521 у 2022. Брендан Ланц, ванредни професор криминологије и кривичног правосуђа на Државном универзитету Флориде, коаутор извештаја, наглашава да овај податак не треба тумачити као показатељ генералног пораста насиља међу младима, нити на овим бројкама треба градити сензационалистички наратив о опасности која околини прети од тинејџера.

Извештај показује да је, генерално, последњих година дошло до општег смањења већине облика малолетничких преступа, али да значајни изузеци укључују чешћу употребу ватреног оружја – 21 одсто више у 2022. него у 2016, док је „стопа раста” употребе хладног оружја порасла за само шест одсто.

„Припадност малолетника уличним бандама снажно је повезана са повећаном стопом деликвенције, укључујући и чешћа озбиљнија кривична дела”, истиче професор Ланц.

Дејвид Бротертон, социолог и аутор књиге „Омладинске уличне банде”, деценијама проучава овај феномен у САД. Као наставник у средњој школи у Калифорнији почетком деведесетих, упознао је много ученика који су били чланови банди.

„Своје истраживање сам започео у Сан Франциску пре више од 30 година. У то време, стопе убистава су вртоглаво расле. Углавном сам се бавио припадницима банди који су школског узраста, разговарао сам са њих око 700 из преко стотину криминалних група. Предмет мојих петогодишњих истраживања била је епидемија крека која се ширила обалом Калифорније”, објашњава Бротертон и додаје да је свој рад наставио у Њујорку 1994. године.

„Убрзо по доласку, контактирао ме је Одбор за образовање града Њујорка. Замолили су ме да се обратим великој групи родитеља у Бронксу који су били забринути због банди. Сусрет је организован у једној фискултурној сали, дошло је 600 до 700 родитеља. На позорници је постављено пет столица: четири за чланове банди и једна за мене. Овакав разговор не би могао да се догоди у Калифорнији у то време. У школи у којој сам тамо радио, нико ми није тражио савет по овом питању. У ствари, покушали су да ме избаце из школе и оптуже да промовишем насиље банди само зато што сам разговарао са средњошколцима који су били чланови таквих групација. Политика је била да се са њима не разговара и да се о њима брине полиција”, наводи Бротертон и описује Њујорк 1996, када је у том граду било хиљаде чланова различитих гангова.

„Имали су своја правила и прописе, чак и политичка гледишта – себе су доживљавали као снагу отпора систему. Направили су и некакву властиту религију, која је била спој утицаја најразличитијих верских учења. У том њиховом свету, постојао је снажан систем самоподршке”, каже наш саговорник, који је и проф