Школе и дворишта као попришта

Уместо звона за крај часа, у Гимназији „Драјершуценгасе” у Грацу, у уторак око 10 часова, одјекнули су пуцњи. Артур А. (21), бивши ученик ове школе, упао је у учионицу у којој је некада похађао наставу, наоружан пушком сачмарицом и пиштољем „глок” и осуо паљбу. Пре него што ће пресудити и себи, убио је деветоро ученика и једног професора, а још тридесеторо је завршило у болници, због рањавања или тешке трауме. Мотиви овог масакра још нису до краја разјашњени, али место извршења указује да је „окидач у глави” можда повукао некакав догађај или низ догађаја у вези са школом, коју Артур А. иначе није ни успео да заврши. Извори из полиције рекли су агенцији АПА да је „ситуација крајње нејасна”, уз оцену да би се могло радити о „убилачком лудилу”.

Аустријски медији наводе да наставници и вршњаци памте убицу као ђака који је био „миран и ненаметљив”, што је чест опис починилаца масовних злочина. Лист „Хојте” је објавио информацију да је Артур А. оружје набавио легално, непосредно пред крвави пир. У светлу те чињенице, председник државе Александер ван дер Белен је покренуо иницијативу да се аустријски закони о оружју коригују. „Ако дођемо до закључка да закон о оружју треба променити, онда ћемо то учинити”, пренео је Би-Би-Си његову изјаву.

Трагедија у другом по величини граду у земљи која по индексу безбедности спада у сам светски врх бацила је у засенак злочин који се истог дана догодио у француској вароши Ножано. Тамо је петнаестогодишњи ученик ножем убио тридесетједногодишњу надзорницу у школи и ранио полицијског службеника, који је покушао да га савлада. Претходно, снаге безбедности су опколиле школу, а након завршене интервенције организована је психолошка помоћ за 324 ученика који су тог преподнева били на настави.

„Нација је у жалости, а влада се мобилише како би смањила криминал”, поручио је на „Иксу” председник Емануел Макрон, али то није много умањило огорчење француске јавности. Нарочито након што је штампа објавила да је последњих недеља жандармерија спровела два изненадна претреса око школе у Ножану у којој се догодило убиство и да су том приликом од више ученика одузети ножеви. Проблем је што је друга рација извршена управо у дану када је смртно страдала школска надстојница... Према подацима француског Министарства унутрашњих послова, у 6.000 сличних провера током два месеца, заплењено је 186 ножева и ухапшено 32 ученика због покушаја уноса оружја у школе.

Огорчење у Француској је тим веће што се сличан злочин у априлу догодио у Нанту, где је петнаестогодишњи ученик католичке средње школе десетинама убода ножем усмртио своју другарицу из разреда и повредио три дечака. Иначе, наводе медији, девојчица коју је убио била је и једина у школи с којом је имао иоле блискију комуникацију. Његов случај је специфичан по томе што је, како је касније откривено, претходно свим ђацима своје школе послао својеврсни „манифест” – критику деструктивног глобалног система, екоцида, тоталитарног друштвеног условљавања и информационог друштва које доводи до „стерилизације маште и прављења људи послушницима”. Како је у додир са овим „великим темама” дошао један петнаестогодишњак и какав хаос оне могу да произведу у психи која се тек формира, питања су којима ће се француски стручњаци бавити наредних месеци. Ништа мањи проблем је и како помоћи онима који су били сведоци крвавих догађаја.

Коментаришући априлски напад у Нанту, дечји психијатар Мари Роуз Моро, која је и професорка на Универзитету Париз Декарт, указала је да је психолошка подршка нужна и свима којима трагедије у школама изазивају страх и анксиозност.

– Траума настаје услед близине могуће смрти, тај страх се манифестује као врста психолошке повреде у свакодневном функционисању, у начину размишљања, у емоцијама. Ствар је још сложенија када се ова повреда догоди код младих људи, а они је не излече, што је чини дугорочним проблемом. Анксиозност, бриге, патња, губитак воље за животом карактеришу велики део наше омладине, а школа је за њих посебно важно место – истакла је Мари Роуз Моро. Она је такође указала на важност родитељске пажње, али и опрезности унутар образовног система.

– Када дете постане повучено и избегава одлазак у школу, то је већ знак да је разговор неопходан. Зато су школски психолози, лекари и медицинске сестре јако важна карика у систему образовања – казала је за Радио Франс.

Стручњаци су сагласни да су сложени разлози због којих се овакви злочини најчешће догађају у адолесцентском узрасту. Мозак младих људи се тада развија, нарочито области које контролишу импулсе и емоције, што може довести до наглих и неконтролисаних реакција. Тинејџери који су изоловани, социјално маргинализовани, изложени породичним проблемима подложнији су „психолошким повредама” са дубоким, често и трајним последицама.

После крвавог уторка у Грацу и Ножану, европска јавност поново je наднета над проблемом безбедности у школама. Француска је након напада ученика у априлу предузела одређене мере, попут контроле и детектора метала на улазу у школе, али се то сада чини недовољним. Након злочина у Ножану, премијер Бајру је најавио и експериментално постављање сигурносних капија на улазима у образовне институције, а председник Макрон је поменуо и могућност забранe коришћења социјалних мрежа за млађе од 15 година, у циљу превенције насиља. Међутим, изазов целом Старом континенту остаје правовремено препознавање „симптома злочина”. Када дође до трагедије, накнадна памет не вреди превише.