Škole i dvorišta kao poprišta

Umesto zvona za kraj časa, u Gimnaziji „Drajeršucengase” u Gracu, u utorak oko 10 časova, odjeknuli su pucnji. Artur A. (21), bivši učenik ove škole, upao je u učionicu u kojoj je nekada pohađao nastavu, naoružan puškom sačmaricom i pištoljem „glok” i osuo paljbu. Pre nego što će presuditi i sebi, ubio je devetoro učenika i jednog profesora, a još tridesetoro je završilo u bolnici, zbog ranjavanja ili teške traume. Motivi ovog masakra još nisu do kraja razjašnjeni, ali mesto izvršenja ukazuje da je „okidač u glavi” možda povukao nekakav događaj ili niz događaja u vezi sa školom, koju Artur A. inače nije ni uspeo da završi. Izvori iz policije rekli su agenciji APA da je „situacija krajnje nejasna”, uz ocenu da bi se moglo raditi o „ubilačkom ludilu”.

Austrijski mediji navode da nastavnici i vršnjaci pamte ubicu kao đaka koji je bio „miran i nenametljiv”, što je čest opis počinilaca masovnih zločina. List „Hojte” je objavio informaciju da je Artur A. oružje nabavio legalno, neposredno pred krvavi pir. U svetlu te činjenice, predsednik države Aleksander van der Belen je pokrenuo inicijativu da se austrijski zakoni o oružju koriguju. „Ako dođemo do zaključka da zakon o oružju treba promeniti, onda ćemo to učiniti”, preneo je Bi-Bi-Si njegovu izjavu.

Tragedija u drugom po veličini gradu u zemlji koja po indeksu bezbednosti spada u sam svetski vrh bacila je u zasenak zločin koji se istog dana dogodio u francuskoj varoši Nožano. Tamo je petnaestogodišnji učenik nožem ubio tridesetjednogodišnju nadzornicu u školi i ranio policijskog službenika, koji je pokušao da ga savlada. Prethodno, snage bezbednosti su opkolile školu, a nakon završene intervencije organizovana je psihološka pomoć za 324 učenika koji su tog prepodneva bili na nastavi.

„Nacija je u žalosti, a vlada se mobiliše kako bi smanjila kriminal”, poručio je na „Iksu” predsednik Emanuel Makron, ali to nije mnogo umanjilo ogorčenje francuske javnosti. Naročito nakon što je štampa objavila da je poslednjih nedelja žandarmerija sprovela dva iznenadna pretresa oko škole u Nožanu u kojoj se dogodilo ubistvo i da su tom prilikom od više učenika oduzeti noževi. Problem je što je druga racija izvršena upravo u danu kada je smrtno stradala školska nadstojnica... Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, u 6.000 sličnih provera tokom dva meseca, zaplenjeno je 186 noževa i uhapšeno 32 učenika zbog pokušaja unosa oružja u škole.

Ogorčenje u Francuskoj je tim veće što se sličan zločin u aprilu dogodio u Nantu, gde je petnaestogodišnji učenik katoličke srednje škole desetinama uboda nožem usmrtio svoju drugaricu iz razreda i povredio tri dečaka. Inače, navode mediji, devojčica koju je ubio bila je i jedina u školi s kojom je imao iole bliskiju komunikaciju. Njegov slučaj je specifičan po tome što je, kako je kasnije otkriveno, prethodno svim đacima svoje škole poslao svojevrsni „manifest” – kritiku destruktivnog globalnog sistema, ekocida, totalitarnog društvenog uslovljavanja i informacionog društva koje dovodi do „sterilizacije mašte i pravljenja ljudi poslušnicima”. Kako je u dodir sa ovim „velikim temama” došao jedan petnaestogodišnjak i kakav haos one mogu da proizvedu u psihi koja se tek formira, pitanja su kojima će se francuski stručnjaci baviti narednih meseci. Ništa manji problem je i kako pomoći onima koji su bili svedoci krvavih događaja.

Komentarišući aprilski napad u Nantu, dečji psihijatar Mari Rouz Moro, koja je i profesorka na Univerzitetu Pariz Dekart, ukazala je da je psihološka podrška nužna i svima kojima tragedije u školama izazivaju strah i anksioznost.

– Trauma nastaje usled blizine moguće smrti, taj strah se manifestuje kao vrsta psihološke povrede u svakodnevnom funkcionisanju, u načinu razmišljanja, u emocijama. Stvar je još složenija kada se ova povreda dogodi kod mladih ljudi, a oni je ne izleče, što je čini dugoročnim problemom. Anksioznost, brige, patnja, gubitak volje za životom karakterišu veliki deo naše omladine, a škola je za njih posebno važno mesto – istakla je Mari Rouz Moro. Ona je takođe ukazala na važnost roditeljske pažnje, ali i opreznosti unutar obrazovnog sistema.

– Kada dete postane povučeno i izbegava odlazak u školu, to je već znak da je razgovor neophodan. Zato su školski psiholozi, lekari i medicinske sestre jako važna karika u sistemu obrazovanja – kazala je za Radio Frans.

Stručnjaci su saglasni da su složeni razlozi zbog kojih se ovakvi zločini najčešće događaju u adolescentskom uzrastu. Mozak mladih ljudi se tada razvija, naročito oblasti koje kontrolišu impulse i emocije, što može dovesti do naglih i nekontrolisanih reakcija. Tinejdžeri koji su izolovani, socijalno marginalizovani, izloženi porodičnim problemima podložniji su „psihološkim povredama” sa dubokim, često i trajnim posledicama.

Posle krvavog utorka u Gracu i Nožanu, evropska javnost ponovo je nadneta nad problemom bezbednosti u školama. Francuska je nakon napada učenika u aprilu preduzela određene mere, poput kontrole i detektora metala na ulazu u škole, ali se to sada čini nedovoljnim. Nakon zločina u Nožanu, premijer Bajru je najavio i eksperimentalno postavljanje sigurnosnih kapija na ulazima u obrazovne institucije, a predsednik Makron je pomenuo i mogućnost zabrane korišćenja socijalnih mreža za mlađe od 15 godina, u cilju prevencije nasilja. Međutim, izazov celom Starom kontinentu ostaje pravovremeno prepoznavanje „simptoma zločina”. Kada dođe do tragedije, naknadna pamet ne vredi previše.