Мајски талас хладноће ређи од топлотних таласа

Када данас кажемо да је напољу необично хладно углавном заборављамо да је то пре неколико деценија било уобичајено. Такође, и кад неки летњи дан прогласимо за нормалан, једва да се сећамо да су тако високе температуре некада сматране за опасну врелину. Нема сумње да је све то производ климатских промена које су сада јасно видљиве, како на целој земаљској кугли, тако и у нашем непосредном окружењу.

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) објавио је месечни преглед за мај 2025. године и може се рећи да су подаци и увиди очекивани.

– Као што смо могли да осетимо на својој кожи, па и на својим рачунима за грејање, ово је био хладан мај у већем делу Србије. Како наводи РХМЗ, одступање средње месечне температуре било је -1,4 степена Целзијуса у односу на вишегодишњу нормалу, што није мало кад говоримо о средњим месечним вредностима. У питању је био седамнаести најхладнији мај у историји званичних мерења у Србији. Али већ погледом на тих 16 преосталих хладнијих месеци види се друга страна ове приче. Наиме, од 16 пута колико је месец мај био хладнији од овогодишњег, само један мај, онај из 2019. године, догодио се у последњих 20 година. Само два маја, 2019. и 2004. године, догодила су се у овом веку. Већина њих старија су од четири деценије – наводи Милица Тошић са Физичког факултета,  за портал „Клима 101”

Oвај хладни мај, додаје, делује мање хладно кад се упореди са временом пре јаког утицаја климатских промена. Када говоримо о одступањима средњих температура од нормала, ми поредимо актуелно време с неким вишегодишњим просеком. У метеорологији, то су типично тридесетогодишњи просеци, који се после одређеног броја година померају како би приказивали актуелне нормале.

Проблем је што немамо потпуну слику климатских промена јер је такозвана нормала за период 1991–2020. године већ „померена” услед климатских промена, у неким аспектима и драстично.

– Оно што је данас нама нова нормала већ је топлије него период из средине 20. века, са већим бројем топлотних таласа, суша, али и екстремних падавина. Погледајмо још једном извештај РХМЗ у којем се налази списак 20 најхладнијих забележених мајских месеци у историји званичног мерења у Србији и упоредимо га с претходном нормалом, за период од 1961. до 1990. године. Да не постоји померање нормале, односно да не постоји утицај климатских промена, овогодишњи мај би и даље важио за хладнији, свакако, али би био знатно ближи мајском просеку него што се нама данас можда чини – објашњава Милица Тошић и као илустрацију помиње Београд.

У Београду, према РХМЗ, средња температура ваздуха у току маја била је 16,8 степени, што је видно испод мајске нормале која износи 18,2. Међутим, ако погледамо старију „нормалу” (1961–1990) некада је просечна средња температура за мај била 17,2 степени. Била је, другим речима, за цео степен нижа него актуелна „нормала”.

– У мају смо имали и талас хладноће, феномен који је данас у Србији драстично ређи од топлотних таласа. Оно по чему је мај био специфичан јесу минималне температуре, где лежи и разлог зашто се у многим крајевима Србије грејало готово до краја месеца. Температуре су на више мерних станица током маја падале испод пет степени, а у планинским крајевима (станице Сјеница и Копаоник) забележено је неколико такозваних мразних дана, односно дана током којих температура ваздуха падне испод нуле – подсећа Милица Тошић.

Талас хладноће у мају био је забележен широм земље, од Новог Сада и Зрењанина до Зајечара, Ниша и Лесковца. У питању је био други талас хладноће у Србији ове године, али је претходни талас, током фебруара, забележен само у источним крајевима земље. Уопштено, објашњава Тошићева, тамо где су топлотни таласи постали драстично учесталији него раније, таласи хладноће су данас релативно ретка појава. Када се јављају, најчешће су локализовани, а број оних који су захватали веће делове Србије у последњих 10 година мањи је од 10.

Милица Тошић указује да се таласи топлоте и хладноће мере у односу на актуелну „нормалу”, од 1991. до 2020. године. Када бисмо прилике поредили са старијом, хладнијом „нормалом”, број топлотних таласа био би још већи, а број таласа хладноће још мањи.

Априлско смрзавање

Београд и целу Србију погодио је и априлски мраз који се догодио касно и био је интензиван, са температурама и до минус шест степени Целзијуса, што је било довољно да угрози и воћке које су у раној фази цветања, као што су јабуке. Претходни јаки мраз у другој половини марта већ је угрозио кајсије и брескве, а овај је оштетио трешње и вишње, шљиве, крушке и јабуке широм Србије, пренео је специјализовани портал за климатске промене „Клима 101” мишљење професора др Дејана Ђуровића с Пољопривредног факултета, који тврди да се очекује драстично смањење приноса као последица поменутог захлађења, чему већ сведочимо кад је реч о појединим сортама воћа.

Суперћелијске олује

Да ли нам и ове године предстоје такозване суперћелијске олује? Оне представљају посебан тип дугоживећег олујног облака који због своје специфичне динамике, а из њеног назива можемо то и наслутити, даје посебно интензивне продукте као што су јаки пљускови кише, олујни ветрови, велика зрна града, електрична пражњења, чак и торнада. У јужном делу Европе, а самим тим и у нашим крајевима, дуже време постојали су услови за формирање ових олуја као што су веома топао и нестабилан ваздух пун водене паре која представља „гориво” за олује. Суперћелијски облаци су посебно занимљиви зато што су од свих типова олуја они способни да најефикасније троше ово „гориво”, објаснио је Дарко Савић, истраживач са Физичког факултета.

Навео је да због хаотичне природе и брзог развоја ових појава још није могуће прогнозирати их на начин као што прогнозирамо неке друге метеоролошке појаве. Можемо само да се запитамо да ли услови за њихово формирање постоје или не, али тачну локацију, њихов интензитет, кретање и потенцијалне штете од њих још не можемо да предвидимо, упозорио је Савић.