Недеља, 20.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто су Руси спалили седиште „Боинга” у Кијеву

(Принтскрин)

Зграда у Кијеву у којој је смештен амерички ваздухопловни гигант „Боинг” тешко је оштећена у једном од најинтензивнијих руских напада од почетка сукоба. У први мах се та вест крила све док „Фајненшел тајмс” није навео да постоје индиције да је у питању био намерни напад на америчку компанију.

Зграда „Боинга” у Кијеву била  је мета напада, потврдила су два запослена у компанији, три украјинска званичника и шеф Америчке привредне коморе у Украјини. Украјинска Државна служба за ванредне ситуације објавила је фотографије, које је верификовао „Фајненшел тајмс”, а које приказују велику штету и ватрогасце који се боре са пожаром унутар зграде.

„Боинг” је једна од најистакнутијих америчких компанија присутних у Украјини, са пословањем усмереним на инжењеринг и техничку подршку. Компанија сарађује са украјинским произвођачем авиона „Антонов”, познатим по својим великим транспортним авионима, укључујући и војне моделе. Представници „Боинга” су ове године разговарали о новим заједничким пројектима са украјинским министром одбране и руководиоцима Антонова. Управо ту се деширују разлози напада.

Напад, који је обухватио више градова, укључујући Кијев и Одесу, био је међу највећима до сада: Русија је испалила 315 морских дронова, две балистичке и пет крстарећих ракета. Тај талас напада уследио је након напада украјинског дронова дубоко на руску територију, при чему су оштећени руски бомбардери били стационирани чак и близу Арктичког круга.

Портпарол компаније „Боинг” је одбио да коментарише напад, али је рекао да је безбедност запослених главни приоритет. Нико није повређен, а компанија је похвалила њихову отпорност у изузетно тешким условима.

Зграда је оштећена, али пословање компаније није било поремећено, рекао је за ФТ Андриј Корјагин, заменик генералног директора „Боинга” у Украјини. Додао је да није било поремећаја у пословању.

Циљање тако истакнуте америчке компаније на украјинском тлу могло би потенцијално да разљути председника Доналда Трампа, који је, према изворима „Фајненшел тајмса”, све више фрустриран потезима Русије. Поред повећања ваздушних напада, Русија је такође интензивирала своју копнену офанзиву на истоку Украјине, док су преговори о прекиду ватре заустављени због непопустљивог става руског председника Владимира Путина.

„Руски напади на америчке компаније у Украјини су још један пример Путиновог непоштовања америчких мировних напора“, рекао је украјински министар спољних послова Андриј Сибиха за „Фајненшел тајмс”.

Напад на „Боинг” би такође могао да укаже на промену руске стратегије према западним компанијама повезаним са украјинским одбрамбеним и ваздухопловним сектором. Спречавање пројектовања и производње дронова и других летелица се намеће као мотив напада.

Западни званичници су већ упозорили на повећану кампању руских саботажа на територији Европе - мете су често компаније и инфраструктура повезане са испоруком западне војне помоћи Украјини, наводи вашингтонски Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС).

Јавна је тајна да је разлог напада то што су „Боинг” и „Антонов” прошле године потписали меморандум о разумевању о сарадњи у области одбране. Сарадња је даље разматрана у фебруару на Минхенској безбедносној конференцији, када су се састали украјински министар одбране Рустем Умеров и Стив Паркер, главни оперативни директор „Боинга” и привремени председник за одбрану, свемир и безбедност.

„Тема састанка била је сарадња у производњи муниције и система за ваздушне нападе, а посебна пажња је посвећена могућности заједничке производње беспилотних летелица“, саопштило је тада украјинско Министарство одбране.

Оштећење зграде Боинга уклапа се у образац поновљених руских напада на украјинску индустрију – укључујући вишеструке нападе на објекте „Антонова”, енергетска постројења и производњу одбрамбене опреме. Украјински званичници тврде да је ово стратегија Москве усмерена на уништавање капацитета Украјине за производњу и поправку оружја.

Боинг није једина америчка компанија погођена ратом. Према речима председника АЦЦ Ендија Хундера, више од 30 одсто чланица коморе имало је запослене погинуле у руским нападима од 2022. године, а скоро половина је пријавила штету на инфраструктури - од разбијених прозора до потпуног уништења фабрика, канцеларија и других објеката.

Међу погођенима је био и објекат „Кока-Коле” у ​​близини Кијева, који су Руси заузели и уништили у раним данима инвазије. Према Хундеровим речима, војници су тамо наишли на залихе вискија Џек Денијелс, попили га и издржали - што је успорило њихово напредовање ка престоници.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gvido
kako je jadno čuti nekog kako cvili dok je pre toga bahato izgovarao " može mi se!"
Богдан Југовић
Заиста зачуђујуће!
Srpski standard
Može im se.
Zoran
Kad amerikanci mogu hladno da zamrznu ruske finansije na zapadu ne vidim razlog zasto Rusi ne mogu da uzvrate na malo drugaciji nacin
b
Zapadna propaganda je nekada toliko glupa da postaje zabavna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.