Банке обогаљене, шефови обогаћени

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22. децембра – Пате и нација и свет, али не и – многи директори овдашњих компанија из којих је криза потекла. Банке под њиховим руководством су обогаљене, а они су се – обогатили.

Као да су стекли највећи могућни имунитет– на општу несрећу, произлази из управо објављене студије Асошијетед преса (АП). И кад готово сви губе,бар понешто, они добијају – као да је стање редовно.

Према агенцијском увиду, око 600 шефова посрнулих компанија њујоршког глобалног финансијског центра Волстрита згрнуло је прошле године, када је зачет овогодишњи хаос – близу 1,6 милијарди долара, у виду плата, стимуланса, деоница и низа привилегија. Том свотом могле би да се стабилизују, додаје се, многе банке, од укупно њих 116 које су већ примиле 188 милијарди буџетских долара.

Зар грађани треба да „одвајају од уста” за нормализацију прилика на финансијском тржишту а да његови грешни лидери не одговарају за пропусте и још профитирају – питају се огорчени Американци. Неслагање с таквом прерасподелом кризног терета изразио је и демократски шеф надлежног одбора представничког дома Барни Френк. „Већина нас подразумева да треба да радимо најбоље што можемо, док директори компанија траже ванредне приходе, као да треба да буду подмићени да би били мотивисани за тако нешто”– пребацио је.

Рекордери међу тако „стимулисанима” били су Џон Тејн из Мерил Линча и Лојд Бланкфајн из Голдман Сакса, иако је обема компанијама, пре два месеца, адресирано по око 10 милијарди долара подршке из џепова пореских обвезника. Лане је први добио „надокнаде” у износу од 83 а други од 54– милиона долара.

А, могло је и– скромније, у складу се неповољним резултатима пословања. Пет елитних кадрова Голдман Сакса је 2007. примило 242 милиона а сада ће седам чланова руководства радити само за основну годишњу плату од по 600.000 долара– саопштено је. Без– разноразних „бонуса, раније правданих у име одржавања мотивисаности водећих кадрова”.

Просечно годишње примање шефова банака, махом уздрманих олаким давањем кредита, било је– што у кешу, што на друге начине– 2,6 милиона долара. Ти други начини су практиковани као– премије, берзанске акције, кућно обезбеђење, чланство у ексклузивним клубовима, шоферске услуге, као и у бесплатним летовима компанијским или другим авионима.

Шест финансијских гиганата, који су добили државну помоћ, није се одрекло ни летелица којима се шефови превозе, местимично и за задовољавање личних потреба– констатовао је АП. Америкен интернешенел груп, којој је намењено 150 милијарди буџетске испомоћи, и даље има седам ваздухоплова. Пет компанија у положају као што је и она– Ситигруп, Бенк оф Америка, Велс Фарго, Џ.П.Морган Чејс и Морган Стенли– такође још користе своје „флоте”. Пут њима, с краја на крај ове простране зеље, изискује трошак, само за гориво, у износу од 20.000 долара. Приде: одржавање, хангар, пилотске наднице…

Кад су представници „велике тројке” произвођача аутомобила– „Џенерал моторс”, „Форд” и „Крајслер”– недавно долетели на састанак с вашингтонским законодавцима, добили су „пацке” па су на „поправни” дошли колима за чију су продукцију тражили потпору. Лидери финансијских губитника нису запали у такву неприлику зато што су– помоћ добили и без доласка на ноге конгресменима.

Преиспитивања су уплашила произвођача малих корпоративних авиона „Галфстрим”. Људи „не разумеју да су те летелице покретне канцеларије”– изјавио је представник те компаније, уз позивање на пословицу „време је новац”, тојест да се најбрже на циљ стиже летењем. Али, одлетео је и– новац, који сада морају да надокнађују споровознији а брже страдајући грађани.

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------

Дуел Беле куће и „Њујорк тајмса”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22. децембра – Ко је крив за текућу финансијску кризу у САД? Око тога су се „покачили”, још више него обично, Бела кућа и „Њујорк тајмс”.

Утицајни дневник је јуче изнео становиште да одговорност за хаотизацију добрим делом сносе „стил и филозофија” председника Џорџа Буша. Лидерова портпаролка Дејна Перино је узвратила да је лист тиме починио„велики немар”.

Укратко: владајућој администрацији је замерено што је форсирала задуживања за куповину кућа уз илузију да ће тржиште само по себи регулисати односе кредитора и кредитираних. Листу је, пак, пребачено да није уважио председникова накнадна објашњења, међу којима је теза да је до кризе дошло и због великог прилива новца из иностранства у САД, тако да је таква ситуација „без преседана” поставила пред политичаре и „питања без преседана”.

Из одговора Беле куће могло би се помислити да је овдашња криза изазвана понајвише спољним непредвидљивостима. Страни експерти сугеришу, међутим, да су глобална финансијска тумбања потекла– са овдашњег „недовољно регулисаног” терена.

М. П.