Banke obogaljene, šefovi obogaćeni

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22. decembra – Pate i nacija i svet, ali ne i – mnogi direktori ovdašnjih kompanija iz kojih je kriza potekla. Banke pod njihovim rukovodstvom su obogaljene, a oni su se – obogatili.

Kao da su stekli najveći mogućni imunitet– na opštu nesreću, proizlazi iz upravo objavljene studije Asošijeted presa (AP). I kad gotovo svi gube,bar ponešto, oni dobijaju – kao da je stanje redovno.

Prema agencijskom uvidu, oko 600 šefova posrnulih kompanija njujorškog globalnog finansijskog centra Volstrita zgrnulo je prošle godine, kada je začet ovogodišnji haos – blizu 1,6 milijardi dolara, u vidu plata, stimulansa, deonica i niza privilegija. Tom svotom mogle bi da se stabilizuju, dodaje se, mnoge banke, od ukupno njih 116 koje su već primile 188 milijardi budžetskih dolara.

Zar građani treba da „odvajaju od usta” za normalizaciju prilika na finansijskom tržištu a da njegovi grešni lideri ne odgovaraju za propuste i još profitiraju – pitaju se ogorčeni Amerikanci. Neslaganje s takvom preraspodelom kriznog tereta izrazio je i demokratski šef nadležnog odbora predstavničkog doma Barni Frenk. „Većina nas podrazumeva da treba da radimo najbolje što možemo, dok direktori kompanija traže vanredne prihode, kao da treba da budu podmićeni da bi bili motivisani za tako nešto”– prebacio je.

Rekorderi među tako „stimulisanima” bili su Džon Tejn iz Meril Linča i Lojd Blankfajn iz Goldman Saksa, iako je obema kompanijama, pre dva meseca, adresirano po oko 10 milijardi dolara podrške iz džepova poreskih obveznika. Lane je prvi dobio „nadoknade” u iznosu od 83 a drugi od 54– miliona dolara.

A, moglo je i– skromnije, u skladu se nepovoljnim rezultatima poslovanja. Pet elitnih kadrova Goldman Saksa je 2007. primilo 242 miliona a sada će sedam članova rukovodstva raditi samo za osnovnu godišnju platu od po 600.000 dolara– saopšteno je. Bez– raznoraznih „bonusa, ranije pravdanih u ime održavanja motivisanosti vodećih kadrova”.

Prosečno godišnje primanje šefova banaka, mahom uzdrmanih olakim davanjem kredita, bilo je– što u kešu, što na druge načine– 2,6 miliona dolara. Ti drugi načini su praktikovani kao– premije, berzanske akcije, kućno obezbeđenje, članstvo u ekskluzivnim klubovima, šoferske usluge, kao i u besplatnim letovima kompanijskim ili drugim avionima.

Šest finansijskih giganata, koji su dobili državnu pomoć, nije se odreklo ni letelica kojima se šefovi prevoze, mestimično i za zadovoljavanje ličnih potreba– konstatovao je AP. Ameriken internešenel grup, kojoj je namenjeno 150 milijardi budžetske ispomoći, i dalje ima sedam vazduhoplova. Pet kompanija u položaju kao što je i ona– Sitigrup, Benk of Amerika, Vels Fargo, Dž.P.Morgan Čejs i Morgan Stenli– takođe još koriste svoje „flote”. Put njima, s kraja na kraj ove prostrane zelje, iziskuje trošak, samo za gorivo, u iznosu od 20.000 dolara. Pride: održavanje, hangar, pilotske nadnice…

Kad su predstavnici „velike trojke” proizvođača automobila– „Dženeral motors”, „Ford” i „Krajsler”– nedavno doleteli na sastanak s vašingtonskim zakonodavcima, dobili su „packe” pa su na „popravni” došli kolima za čiju su produkciju tražili potporu. Lideri finansijskih gubitnika nisu zapali u takvu nepriliku zato što su– pomoć dobili i bez dolaska na noge kongresmenima.

Preispitivanja su uplašila proizvođača malih korporativnih aviona „Galfstrim”. Ljudi „ne razumeju da su te letelice pokretne kancelarije”– izjavio je predstavnik te kompanije, uz pozivanje na poslovicu „vreme je novac”, tojest da se najbrže na cilj stiže letenjem. Ali, odleteo je i– novac, koji sada moraju da nadoknađuju sporovozniji a brže stradajući građani.

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------

Duel Bele kuće i „Njujork tajmsa”

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22. decembra – Ko je kriv za tekuću finansijsku krizu u SAD? Oko toga su se „pokačili”, još više nego obično, Bela kuća i „Njujork tajms”.

Uticajni dnevnik je juče izneo stanovište da odgovornost za haotizaciju dobrim delom snose „stil i filozofija” predsednika Džordža Buša. Liderova portparolka Dejna Perino je uzvratila da je list time počinio„veliki nemar”.

Ukratko: vladajućoj administraciji je zamereno što je forsirala zaduživanja za kupovinu kuća uz iluziju da će tržište samo po sebi regulisati odnose kreditora i kreditiranih. Listu je, pak, prebačeno da nije uvažio predsednikova naknadna objašnjenja, među kojima je teza da je do krize došlo i zbog velikog priliva novca iz inostranstva u SAD, tako da je takva situacija „bez presedana” postavila pred političare i „pitanja bez presedana”.

Iz odgovora Bele kuće moglo bi se pomisliti da je ovdašnja kriza izazvana ponajviše spoljnim nepredvidljivostima. Strani eksperti sugerišu, međutim, da su globalna finansijska tumbanja potekla– sa ovdašnjeg „nedovoljno regulisanog” terena.

M. P.