Срби и Французи воле свој суверенитет

Кад се књижевна дистопија претвори у безбедносни извештај, нешто је вероватно пошло по злу. Десет година након што је Мишел Уелбек објавио роман „Покоравање”, који говори о другом кругу председничких избора у Француској у ком се суочавају Марин ле Пен и кандидат Муслиманске браће, власт у Паризу сада званично упозорава на ову исламистичку организацију. Из Јелисејске палате недавно су поручили да председник Емануел Макрон жели да се позабави мерама које би спречиле дугорочни план Муслиманске браће за инфилтрацију у државне институције како би се оне изнутра измениле у складу са шеријатским правом.

Портпарол Националног окупљања (РН) Андреа Котарац истиче за „Политику” да од тога што је Макрон после хитног састанка Савета за националну безбедност наложио министрима да припреме предлоге како би се зауставило „споро ширење политичког ислама”, који представља претњу друштвеној кохезији, не очекује пуно.

„Макрон је имао осам година да нешто предузме, али се национални раздор само продубио током његове владавине”, каже Котарац за наш лист.

Како оцењујете безбедносни ризик који, према извештају владе, представља деловање Муслиманске браће?

Тај извештај нам не доноси ништа ново. У Националном окупљању већ годинама упозоравамо да је исламистичка претња велика и да се против ње мора борити као против сваке тоталитарне идеологије. Постоји такфиристички и салафистички ризик оружаног типа, попут Исламске државе, који је однео многе животе Француза, нарочито у новембру 2015. године. А постоји и ризик од Муслиманске браће који је институционалне природе, кроз инфилтрацију удружења и институција. На пример, кампање за наметање ношења марама у спортским салама, халал исхрана за децу у школским мензама, буркини на француским плажама, муслиманске парцеле на гробљима, кампање за прихватање абаје у школама и за промоцију хиџаба које финансирају институције Европске уније. Све то ми не желимо. За нас постоји само једна заједница – национална заједница, и само један народ – француски народ, где су сви једнаки. Ниједна религија ни идеологија у Француској не може да се изузме из правила која важе за све.

Ваши партијски лидери одавно упозоравају на тај проблем. Марин ле Пен је оптужила владу за неактивност, а Жордан Бардела је најавио забрану Муслиманске браће ако РН дође на власт. Али муслиманске организације тврде да тај дискурс подстиче исламофобију. Како направити јасну разлику између радикалних исламиста и муслимана који поштују закон, без стигматизације целе заједнице?

Муслиман верује у Бога и поштује друге. Исламиста верује у Бога, али намеће веру другима или их убија. То је разлика. Исламизам је политичко-религијска идеологија. Али пре свега – идеологија. Француска територија са највише муслиманског становништва је острво Мајот, са више од 97 одсто муслимана. Тамо Марин ле Пен добија 60 одсто гласова против Макрона. Први муслимански посланик у Француској био је управо посланик Националног фронта. Муслимани праве разлику. Само наши противници се претварају да ту разлику не виде. Наши муслимански сународници знају да су управо они прве жртве исламизма, као што су Албанци лојални Београду били прве жртве тзв. ОВК. Осим тога, Марин ле Пен је предложила свеобухватан закон против исламизма, који би обухватио све сегменте друштва, укључујући и забрану Муслиманске браће, као што су то већ учиниле многе муслиманске земље, попут Египта, Емирата или Јордана.

Када је реч о Марин ле Пен и Жордану Бардели, како тумачите чињеницу да, према последњем ИФОП истраживању, све више бирача сматра да је Бардела вероватнији кандидат од Ле Пенове за председничке изборе 2027?

Систем стално нуди безброј анкета, истраживања и анализа с циљем да се посади раздор у нашим редовима како би наш табор изгубио. Кажем вам – неће успети. РН ће доћи на власт. Марин ле Пен остаје наша неприкосновена кандидаткиња. Ако суд одлучи другачије, тек тада ће то бити Жордан.

Ваша партија се у медијима често описује као антиимиграциона. Ипак, ви сте Француз српског порекла и нисте једини такав у РН. Какав је заправо став партије према људима страног порекла који желе да живе и интегришу се у француско друштво?

У РН има много људи страног порекла. Сви они су Французи, као и ја, и патриоте.

Приоритет РН-а су сви грађани, без обзира на порекло. Приоритет је посао, становање, здравство и систематско протеривање страних криминалаца и преступника. Проблем у Француској је што масовна имиграција досеже границе наше способности за интеграцију. Код нас људи који су илегално ушли на територију имају право на бесплатно здравство, могу да се венчавају, да похађају школу, а да притом нису допринели систему ниједан једини дан. Истовремено, 24 одсто затворских места попуњавају странци – чак 60 одсто у затвору у Ници. Имиграција има и социјалну цену. Многи велики послодавци радије запошљавају илегалце које могу да експлоатишу и лоше плате, него Французе који морају да буду пристојно плаћени и заштићени. Коначно, међу новим таласима миграната постоје и захтеви: желе да се облаче као тамо, да причају као тамо, да једу као тамо, да своје жене покривају као тамо. Таквима нудимо да се врате.

Као Француз српског порекла, где видите највеће сличности између два народа?

Марин ле Пен се обраћа Србима у Србији и Босни и Херцеговини као пријатељ. Срби, као и Французи, воле и поштују свој суверенитет. Она им изнутра Европске уније поручује: „Пазите се.” ЕУ сада циља на надлежности држава попут имиграције и одбране. Када је реч о имиграцији, ЕУ предлаже пакт који предвиђа казну од 20.000 евра по одбијеном мигранту. А у области одбране – предлажу европску војску, иако је то искључиво надлежност држава. Србија јесте и мора да буде партнер Француске како би заједно рекли не. Јер Срби су братски народ и време ће показати да ће се Париз и Београд заједно борити за европску сарадњу међу нацијама, насупрот Европи глобалиста и међународних корпорација.

С обзиром на то да сте рођени у Француској, како сте научили српски језик и да ли и даље негујете личне везе са Србијом?

Српски сам научио долазећи сваке године код баке и рођака у Пожегу, па чак и уз помоћ друга из детињства, Николе. Веома сам везан за Србију. Сматрам се Французом, али своје корене никада нећу заборавити. Никада.