Аматерски уговор о концесији

После више од годину дана натезања око тајности концесионог уговора за изградњу аутопута Хоргош – Пожега, пет спорних анекса који су јуче коначно показани новинарима указују на низ нелогичности и недостатака, који би се, да није реч о пројекту вредном више од милијарду евра, могли окарактерисати као аматерски.

Оно што прво упада у очи јесте да у уговор није унет закључак Владе Србије од 31. марта да се концесионару продужава рок за затварање финансијске конструкције, нити је сачињен посебан анекс. То би могло да значи да је још тада уговор раскинут, будући да концесионар није испунио основни услов за ступање уговора на снагу.

Интересантно је и то да у саобраћајној студији нема ни речи о промету саобраћаја, основном фактору исплативости инвестиције, а без тог податка није могуће предвидети очекивани приход од путарине која треба да покрије уложена средства и омогући зараду.

Концесионар је летос (подсећања ради) тражио од државе да му гарантује проток одређеног број возила на деоници од Београда до Чачка. Аустријски конзорцијум „Алпина-Пор” истина никада није доводио у питање исплативост деонице од Београда до Љига и чак је у преговорима о споразумном раскиду уговора предлагао да гради аутопут од Остружнице до Лајковца. Међутим, споран је део од Љига до Пожеге, грађевински најкомпликованији и најскупљи. А, како се незванично говорило, концесионар управо није добио банкарске гаранције, јер аутопут од Београда до Чачка није саставни део међународне путне мреже.

Анекс 11 садржи уговор чланова друштва, али по ономе што се могло видети, „Алпина” и шпански ФЦЦ уопште нису потписали тај документ, којим се дефинишу њихова права и обавезе. 

Финансијски план, односно Анекс 4, на чијој тајности је у претходном периоду концесионар инсистирао, рекло би се не доноси ништа што се у јавности није знало. У њему је наведено да се сва права и обавезе са концесионара преносе на концесионо предузеће које би са банком склопило уговор о зајму. Оно је морало да буде формирано у року од 60 дана. Осим тога, пише и да банка може закључити посебан уговор са Владом Србије у случају раскида уговора због стечаја или ликвидације концесионог предузећа.

Због прикривања Анекса 12 доста се спекулисало и о наплати путарине. Говорило се да би она требало да буде обрачунавана по фиксном курсу и да би концесионар могао својевољно да подиже цену. Међутим, у уговору пише да би путарине поскупљивале само уз сагласност владе, у зависности од инфлације и раста бруто друштвеног производа.Домаћи возачи биплаћали максимум 3,077 динара по километру, док би за странце била шест динара. Важио би затворени систем наплате, а путарине за домаћа и страна возила у једном тренутку биле би изједначене.  

У Анексу 3 записано је да главни пројекат треба да буде урађен у периоду од 2. априла 2007. године до 31. марта. 2008. године. Аустријски конзорцијум је дакле прекршио уговор, јер, као што је познато, осим идејног пројекта даље се није стигло.

У плану изградње су наведени датуми почетка, трајања и завршетка изградње сваке деонице.