Субота, 21.11.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕНЕРГЕТСКИ ФРОНТ ИЗРАЕЛСКО-ИРАНСКОГ РАТА

Цена нафте у Ормуском теснацу

Петро-берзе стрепе од затварања поморске трасе којом 80 одсто „црног злата” из Залива путује у Азију. – Најинтензивнији раст цене барела од избијања рата у Украјини
Цена нафте у Ормуском теснацу
ЕПА ЕФЕ /Ебрахим Норози

Бесомучна размена ракета између Израела и Ирана ставља светске цене нафте на милост и немилост даље судбине пловидбе танкера кроз Ормуски пролаз, капију Персијског залива. У најужем делу Ормуски пролаз, који је иначе под контролом Ирана и Омана, широк је само 21 наутичку миљу. Више од 3.000 бродова, махом натоварених нафтом и гасом из заливских држава, сваког месеца пролази том трасом ка Индијском океану, подсећа „Лојдс лист”, гласило легендарног британског осигуравајућег друштва. Те товаре, према истом извору, превозе углавном танкери бродарских компанија из Грчке, Јапана и Кине. Не треба онда да чуди што је Грчка, као и Велика Британија, протеклог викенда упозорила своје трговачке флоте да до даљег избегавају пловидбу поред Аденског залива због неизвесних даљих потеза јеменских Хута који су у спрези с Ираном, као и да будно прате збивања на подручју Ормуског пролаза.

Од узајамних удара на енергетска постројења прошлог викенда, енергија постаје нови фронт у сукобу Израела и Ирана, оцењује лондонски „Фајненшал тајмс”. Не чуди стога што су светске цене барела северноатлантског „брента” и лаке тексаске нафте ових дана прошле кроз период најинтензивнијег раста од 2022. године (од почетка руске „специјалне војне операције” у Украјини), оценио је јуче Тан Сри Тенгку Мухамед Тауфик, извршни директор малезијске нафтне компаније „Петронас”, током конференције „Енерџи Азија 2025” у Куала Лумпуру.

У ова четири ратна дана, цене барела скочиле су у једном тренутку за читавих 13 одсто. Наиме, барел „брента” јуче је коштао око 75 америчких долара, с тенденцијом даљег раста, док се мерно буре (157 литара) лаке тексаске нафте продавало за око 74 долара. Кључни окидач текућег „скакања” цене нафте јесте берзанска стрепња да би ескалација сукоба између Израела и Ирана могла да осујети текући глобални ланац снабдевања нафтом (и гасом) кроз Ормуски пролаз. Подлога за ту стрепњу између осталог јесте и експертска процена „Лојда” да би „потпуни сукоб САД/Израела и Ирана вероватно резултирао ефективним затварањем (Ормуског) мореуза”.

Глобалне нафтне берзе такав сценарио унапред сматрају најгорим могућим: америчка банка Морган Стенли сматра да би у том случају цена барела могла да скочи и на 120 америчких долара. У Заливу су процене још мрачније: „ескалација сукоба између Израела и Ирана лако диже цену барела на 300 долара”, упозорио је Фуад Хусеин, министар иностраних послова Ирака, немачког колегу Јохана Вадефула.

Коме би онда, и зашто, ишло у прилог „затварање” Ормуског пролаза, муку муче да разумеју и све нервознији трговци нафтом. Поједини не виде логику да Техеран повуче такав непредвидиво драматичан потез.

„Кина је највећа петро-муштерија Ирана: покушај да блокира Ормуски пролаз, вероватно би пореметио његов сопствени извоз, пресецајући значајни извор прихода. С економске и политичке тачке гледишта, затварање тог мореуза нема смисла”, преноси Блумберг изјаву Мују Хуа, аналитичара компаније „Кплер” са седиштем у Бриселу.

Из овог угла, може деловати јасније одлука кинеског министра иностраних послова Ван Јија, у суботу 15. јуна, да обави два телефонска разговора, најпре с иранским колегом Абасом Аракчијем, а потом и с Гидеоном Сааром, шефом дипломатије Израела.

Ји је између осталог, истакао да „Пекинг подржава Иран у одбрани свог националног суверенитета, одбрани легитимних права и интереса и омогућавању безбедности свог народа”. Након телефонског разговора Јија са Сааром, Пекинг је издао саопштење у којем се наводи да се „Кина јасно противи кршењу међународног права од стране Израела нападом на Иран”. Уз то, Ванг Ји је и Аракчију и Саару поручио да је Кина спремна да игра конструктивну улогу у деескалацији сукоба.

Али после тих разговора и Израел и Иран ипак су наставили да туку и по енергетским постројењима. Нафтне берзе су истовремено наставиле да се леде од страха око судбине промета Ормуским пролазом.

Глобална петро-тржишта јуче су још веровала да оружани окршај Израела и Ирана може остати „локализоване природе”. Да ли је случај „Ормуски пролаз” посредно и могући џокер за евентуални наставак нуклеарних преговора Техерана с Вашингтоном, а истовремено и сигнал да иранска нафта може бити и Ахилова пета за петро-берзе? То је тренутно нерешива загонетка.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.