Cena nafte u Ormuskom tesnacu

Besomučna razmena raketa između Izraela i Irana stavlja svetske cene nafte na milost i nemilost dalje sudbine plovidbe tankera kroz Ormuski prolaz, kapiju Persijskog zaliva. U najužem delu Ormuski prolaz, koji je inače pod kontrolom Irana i Omana, širok je samo 21 nautičku milju. Više od 3.000 brodova, mahom natovarenih naftom i gasom iz zalivskih država, svakog meseca prolazi tom trasom ka Indijskom okeanu, podseća „Lojds list”, glasilo legendarnog britanskog osiguravajućeg društva. Te tovare, prema istom izvoru, prevoze uglavnom tankeri brodarskih kompanija iz Grčke, Japana i Kine. Ne treba onda da čudi što je Grčka, kao i Velika Britanija, proteklog vikenda upozorila svoje trgovačke flote da do daljeg izbegavaju plovidbu pored Adenskog zaliva zbog neizvesnih daljih poteza jemenskih Huta koji su u sprezi s Iranom, kao i da budno prate zbivanja na području Ormuskog prolaza.

Od uzajamnih udara na energetska postrojenja prošlog vikenda, energija postaje novi front u sukobu Izraela i Irana, ocenjuje londonski „Fajnenšal tajms”. Ne čudi stoga što su svetske cene barela severnoatlantskog „brenta” i lake teksaske nafte ovih dana prošle kroz period najintenzivnijeg rasta od 2022. godine (od početka ruske „specijalne vojne operacije” u Ukrajini), ocenio je juče Tan Sri Tengku Muhamed Taufik, izvršni direktor malezijske naftne kompanije „Petronas”, tokom konferencije „Enerdži Azija 2025” u Kuala Lumpuru.

U ova četiri ratna dana, cene barela skočile su u jednom trenutku za čitavih 13 odsto. Naime, barel „brenta” juče je koštao oko 75 američkih dolara, s tendencijom daljeg rasta, dok se merno bure (157 litara) lake teksaske nafte prodavalo za oko 74 dolara. Ključni okidač tekućeg „skakanja” cene nafte jeste berzanska strepnja da bi eskalacija sukoba između Izraela i Irana mogla da osujeti tekući globalni lanac snabdevanja naftom (i gasom) kroz Ormuski prolaz. Podloga za tu strepnju između ostalog jeste i ekspertska procena „Lojda” da bi „potpuni sukob SAD/Izraela i Irana verovatno rezultirao efektivnim zatvaranjem (Ormuskog) moreuza”.

Globalne naftne berze takav scenario unapred smatraju najgorim mogućim: američka banka Morgan Stenli smatra da bi u tom slučaju cena barela mogla da skoči i na 120 američkih dolara. U Zalivu su procene još mračnije: „eskalacija sukoba između Izraela i Irana lako diže cenu barela na 300 dolara”, upozorio je Fuad Husein, ministar inostranih poslova Iraka, nemačkog kolegu Johana Vadefula.

Kome bi onda, i zašto, išlo u prilog „zatvaranje” Ormuskog prolaza, muku muče da razumeju i sve nervozniji trgovci naftom. Pojedini ne vide logiku da Teheran povuče takav nepredvidivo dramatičan potez.

„Kina je najveća petro-mušterija Irana: pokušaj da blokira Ormuski prolaz, verovatno bi poremetio njegov sopstveni izvoz, presecajući značajni izvor prihoda. S ekonomske i političke tačke gledišta, zatvaranje tog moreuza nema smisla”, prenosi Blumberg izjavu Muju Hua, analitičara kompanije „Kpler” sa sedištem u Briselu.

Iz ovog ugla, može delovati jasnije odluka kineskog ministra inostranih poslova Van Jija, u subotu 15. juna, da obavi dva telefonska razgovora, najpre s iranskim kolegom Abasom Arakčijem, a potom i s Gideonom Saarom, šefom diplomatije Izraela.

Ji je između ostalog, istakao da „Peking podržava Iran u odbrani svog nacionalnog suvereniteta, odbrani legitimnih prava i interesa i omogućavanju bezbednosti svog naroda”. Nakon telefonskog razgovora Jija sa Saarom, Peking je izdao saopštenje u kojem se navodi da se „Kina jasno protivi kršenju međunarodnog prava od strane Izraela napadom na Iran”. Uz to, Vang Ji je i Arakčiju i Saaru poručio da je Kina spremna da igra konstruktivnu ulogu u deeskalaciji sukoba.

Ali posle tih razgovora i Izrael i Iran ipak su nastavili da tuku i po energetskim postrojenjima. Naftne berze su istovremeno nastavile da se lede od straha oko sudbine prometa Ormuskim prolazom.

Globalna petro-tržišta juče su još verovala da oružani okršaj Izraela i Irana može ostati „lokalizovane prirode”. Da li je slučaj „Ormuski prolaz” posredno i mogući džoker za eventualni nastavak nuklearnih pregovora Teherana s Vašingtonom, a istovremeno i signal da iranska nafta može biti i Ahilova peta za petro-berze? To je trenutno nerešiva zagonetka.