Кризни комитет ограничава раст цена до 13 одсто

Замрзавање зарада, смањење пензија и повећање пореза на додату вредност биће неопходни уколико приходи у државну касу у првом тромесечју 2009. године не достигну планирани ниво.

Упозорење о могућем ребалансу буџета који још није ни усвојен јавности је јуче послао гувернер Народне банке Радован Јелашић, најављујући меморандум владе, НБС и Агенције за осигурање депозита којим се планира формирање комитета за финансијску стабилност, као и меморандум о контроли цена којим ће бити регулисано да раст цена које су под контролом државе догодине не буде већи од 13 одсто. Он је објаснио да би буџетски приходи могли да се смање због примене Прелазног трговинског споразума са ЕУ и пада привредне активности у надолазећем таласу светске кризе, што би умањило приходе од ПДВ-а.

„Само усаглашена економска политика, пре свега фискална и монетарна, може да ублажи последице глобалне кризе, а привредни раст и инфлацију задржи на планираних 3,5 и осам одсто”, истакао је Јелашић на последњој овогодишњој конференцији за новинаре.

У Србији се у наредној години неће живети боље, али ни лошије него у овој, сложио се гувернер са премијером, али је по њему питање да ли је то могуће постићи растом плата и пензија.

Светска рецесија ће смањити директна улагања и могућности задуживања, извоза а може умањити и прилив по основу дознака. Мања девизна ликвидност и већа флуктуација курса биће неминовност и у 2009, а девизне резерве НБС као и курс, како је нагласио, могу имати улогу стабилизатора. Курс динара према евру кретаће се са већим осцилацијама него до сада, указао је гувернер.

Привредници би у наредној години требало пре свега да пронађу платежно способна тржишта и да смањују залихе, макар и уз смањење цена, као и да постепено смањују дугове. Понекад је јефтиније стати са производњом него производити, што показује, навео је, и пример „Ју-Ес стила”. Јелашић је нагласио да ће привреда морати да прође кроз фазу прилагођавања, што ће утицати на све аспекте пословања – број запослених, обим пословања, као и тржиште производа и услуга. Кредитирање од стране државе је „мач са две оштрице” јер је финансирање пуњења залиха и задржавања броја запослених не само економски неоправдано, већ и фискално неодговорно. Права ствар за државу у наредној години јесте финансирање инфраструктурних пројеката, као што је Коридор 10 и изградња енергетских капацитета, рекао је гувернер.

Јелашић је истакао да ће за фискалну политику у 2009. бити изазов да се за државну касу обезбеде планирани приходи, шта урадити са високим расходима за зараде и пензије и низ нерешених социјалних захтева.

Меморандум владе, НБС и Агенције за осигурање депозита планира формирање комитета за финансијску стабилност као „бедема” пред талас надолазеће кризе. Уколико финансијска стабилност земље буде тако угрожена да је ниједна друга мера не би побољшала, НБС ће предузети додатне монетарне мере, а влада ће издати државну гаранцију „тешку” 40 милијарди динара у корист Народне банке.

– Држава има ограничен број економски оправданих активности. Прави одговор би била експанзивна фискална политика ради већег обима инвестиција. Нажалост, Србија издваја неоправдано много за потрошњу у добрим временима из кредита и приватизације, па средства нису расположива да се одбрани од рецесије, тако да се захтеви за потрошњу не могу смањити, већ само успорити, закључио је гувернер.

Б. Думић

--------------------------------------------

Циљана инфлација осам одсто

Централна банка ће преузети одговорност да укупна инфлација у 2009. буде осам одсто. Јелашић је појаснио да ће се убудуће циљана укупна инфлација процењивати на основу промена потрошачких цена, што ће реалније приказивати укупне месечне издатке домаћинстава. До сада су праћене само цене на мало, а убудуће ће, како је навео гувернер, у процену инфлације бити урачунате и цене финансијских, угоститељских и здравствених услуга, као и школовања.

Укупна инфлација у 2008. ће, према проценама НБС, бити једноцифрена, а у првом кварталу 2009. између осам и 12 одсто. Тај раст инфлације у првим месецима идуће године биће последица поскупљења лекова, затим најављеног повећања акциза, комуналних и ПТТ услуга, али и високих инфлаторних очекивања.