Алергије и због уједа инсеката

Алергија се дефинише као стање измењене реактивности у коме поједине особе, „атопичари”, реагују на алергене неуобичајено јако. Алергени могу бити разни. Ту су алергије на храну (млеко, јаја, брашно, соја, кикирики, риба, морски плодови, цитруси, али и све друге намирнице), као и инхалаторни алергени – полени корова, трава, дрвећа, гриња из кућне прашине, длака мачке, пса, коња и других љубимаца, гљивице, буђ, дувански дим, перје. Алергије се јављају и због убода инсеката – осе, пчеле, стршљена, бумбара, мрава, употребе одређених лекова – антибиотика, НСАИЛ, контрастних средстава, анестетика…

Како истиче др Александра Вуков, педијатар, пулмолог и клинички имунолог, атопијске болести као што су екцем или атопијски дерматитис, нутритивна алергија, алергијски ринитис и алергијска астма имају карактеристичан период када се јављају у односу на узраст особе познат као атопијски марш.

– Атопијски марш представља прогресију алергијских манифестација од атопијског дерматитиса и нутритивне алергије која се јавља у инфантилном периоду у првим месецима живота, до развоја алергијског ринитиса и астме у каснијем детињству и животу. Можда ће цитат стар више од 2.000 година рећи више него све дефиниције алергије на храну – „Што је за некога храна, за другог је отров”, што недвосмислено указује на могуће штетне последице по здравље особе која има алергију на храну. Све хиперсензитивне реакције на храну деле се на неалергијске – интолеранцију и алергијске. Интолеранција на храну може бити проузрокована недостатком ензима или фармаколошким агенсима, а алергија на храну је неповољан имунолошки одговор на протеине хране. На основу механизма настанка алергију на храну делимо на ИгЕ посредовану, не-ИгЕ посредовану и мешовиту. ИгЕ реакције су акутне, имају брз почетак, некад при самом контакту са храном, а не-ИгЕ и мешовите могу испољити ефекат и након неколико сати – појашњава др Вуков.

Алергија на протеине крављег млека представља најчешћу алергију у раном детињству. Развија се у првим месецима живота, а највећи број деце је превазиђе до треће године, а деца код деце која је не прерасту – она их прати до адолесцентног доба а некада и до одраслог доба.

– Кравље млеко се састоји од казеина, који чини 80 одсто укупних протеина и протеина сурутке 20 одсто. Главни протеини сурутке су алфа лактоглобулин, бета лактоглобулин и говеђи серум. У мајчином млеку нема бета лактоглобулина, који има кључну улогу у сензибилизацији на протеине крављег млека, па је то разлог више да се бебе доје. Постоји унакрсна реактивност између крављег млека и млека сродних животиња, јер казеини краве, козе, овце деле више од 85 одсто идентичних амино-киселина, па се зато сва та млека избегавају када беба има алергију на протеине крављег млека. Алергијска реакција може да се испољи унутар неколико минута од уношења млека, а манифестује се црвенилом око уста, отоком усни, а затим се наставља мучнином, повраћањем, болом у стомаку, али и променама на кожи, „копривњачом” и кашљем. Најтежа манифестација алергије је анафилакса. То је акутна, потенцијално смртоносна, генерализована реакција праћена „копривњачом”, презнојавањем, падом крвног притиска, убрзаним срчаним радом, али и повраћањем, мучнином, болом у стомаку. Други тип испољавања алергије је постепен, после неколико сати од узимања млека, а испољава се појавом крви и слузи у столици, болом у стомаку, повраћањем. Трећи тип је мешовит и обухвата симптоме оба претходна – додаје др Вуков.

Елиминациона дијета је још увек најсигурнија терапијска процедура за алергију на млеко, али и за све друге намирнице. Мајчино млеко је најбоље, а ако беба која се доји показује симптоме алергије, мајка мора избацити млеко и млечне производе из своје исхране. Ако се тегобе одржавају, уводе се хипоалергогене млечне формуле, каже др Вуков, а ако и тада испољава алергија – у исхрану се уводи млечна формула на бази амино-киселина.

Када дете напуни годину дана а није превазишло алергију на кравље млеко, могу да се уведу друга млека: сојино, бадемово…

Ту су и симптоми алергијског ринитиса.

– Симптоми алергијског ринитиса испољавају се кијањем у серијама, сузењем очију, запушеним носем или цурењем бистре секреције из носа али и кашљем и отежаним дисањем. Узроци могу бити полени дрвећа, трава, корова, гриње али и длака кућних љубимаца, перје, дуван…

Да би се утврдило о ком алергену се ради, потребно је поред детаљно узете анамнезе о времену јављања тегоба и трајању урадити и алерголошко тестирање које обухвата кожне прик пробе и налазом спец ИгЕ антитела из крви. Тек тада се са сигурношћу може приступити лечењу алергије.

Лечење симптома алергијског ринитиса одвија се у три фазе. Прва фаза представља избегавање контакта са алергеном, које је тешко и често немогуће, али свакако је потребно када се борави у природи користити заштитне наочаре, шешире, скидати гардеробу када се улази у стан, пратити концентрацију поленових зрна у ваздуху и излазити када је она најнижа, после кише или ветра. Друга фаза је употреба лекова који купирају симптоме. Употреба лекова најпре антихистаминика се саветује две недеље пре почетка сезоне, како би се рецептори „припремили” за сезону. Трећа фаза је имунотерапија, која представља давање растућих доза алергена у облику капи, вакцина или таблета како би имуносистем направио блокирајућа антитела, која ће при следећем контакту са алергеном слабије одреаговати или неће реаговати – наводи др Вуков.

И уједи инсеката могу изазвати алергијску реакцију. Најчешће су то убоди оса, пчела, стршљена и бумбара. Реакције на ујед могу се испољити на кожи као оток, црвенило, затим ту су велике локалне реакције када могу захватити цео екстремитет или део тела. Некада су праћене падом крвног притиска, убрзаним пулсем, презнојавањем, мучнином и повраћањем. Ујед инсекта може да изазове и токсичну реакцију која је праћена грозницом, повраћањем и мијалгијама.

– Особе које су имале системску реакцију на ујед или анафилаксу морају увек носити адреналин за самодавање. Такође, након дијагностиковања алергије на уједе инсеката особе испуњавају услов да започну имунотерапију за веноме инсеката која траје од три до пет година – додаје др Вуков.