Alergije i zbog ujeda insekata

Alergija se definiše kao stanje izmenjene reaktivnosti u kome pojedine osobe, „atopičari”, reaguju na alergene neuobičajeno jako. Alergeni mogu biti razni. Tu su alergije na hranu (mleko, jaja, brašno, soja, kikiriki, riba, morski plodovi, citrusi, ali i sve druge namirnice), kao i inhalatorni alergeni – poleni korova, trava, drveća, grinja iz kućne prašine, dlaka mačke, psa, konja i drugih ljubimaca, gljivice, buđ, duvanski dim, perje. Alergije se javljaju i zbog uboda insekata – ose, pčele, stršljena, bumbara, mrava, upotrebe određenih lekova – antibiotika, NSAIL, kontrastnih sredstava, anestetika…

Kako ističe dr Aleksandra Vukov, pedijatar, pulmolog i klinički imunolog, atopijske bolesti kao što su ekcem ili atopijski dermatitis, nutritivna alergija, alergijski rinitis i alergijska astma imaju karakterističan period kada se javljaju u odnosu na uzrast osobe poznat kao atopijski marš.

– Atopijski marš predstavlja progresiju alergijskih manifestacija od atopijskog dermatitisa i nutritivne alergije koja se javlja u infantilnom periodu u prvim mesecima života, do razvoja alergijskog rinitisa i astme u kasnijem detinjstvu i životu. Možda će citat star više od 2.000 godina reći više nego sve definicije alergije na hranu – „Što je za nekoga hrana, za drugog je otrov”, što nedvosmisleno ukazuje na moguće štetne posledice po zdravlje osobe koja ima alergiju na hranu. Sve hipersenzitivne reakcije na hranu dele se na nealergijske – intoleranciju i alergijske. Intolerancija na hranu može biti prouzrokovana nedostatkom enzima ili farmakološkim agensima, a alergija na hranu je nepovoljan imunološki odgovor na proteine hrane. Na osnovu mehanizma nastanka alergiju na hranu delimo na IgE posredovanu, ne-IgE posredovanu i mešovitu. IgE reakcije su akutne, imaju brz početak, nekad pri samom kontaktu sa hranom, a ne-IgE i mešovite mogu ispoljiti efekat i nakon nekoliko sati – pojašnjava dr Vukov.

Alergija na proteine kravljeg mleka predstavlja najčešću alergiju u ranom detinjstvu. Razvija se u prvim mesecima života, a najveći broj dece je prevaziđe do treće godine, a deca kod dece koja je ne prerastu – ona ih prati do adolescentnog doba a nekada i do odraslog doba.

– Kravlje mleko se sastoji od kazeina, koji čini 80 odsto ukupnih proteina i proteina surutke 20 odsto. Glavni proteini surutke su alfa laktoglobulin, beta laktoglobulin i goveđi serum. U majčinom mleku nema beta laktoglobulina, koji ima ključnu ulogu u senzibilizaciji na proteine kravljeg mleka, pa je to razlog više da se bebe doje. Postoji unakrsna reaktivnost između kravljeg mleka i mleka srodnih životinja, jer kazeini krave, koze, ovce dele više od 85 odsto identičnih amino-kiselina, pa se zato sva ta mleka izbegavaju kada beba ima alergiju na proteine kravljeg mleka. Alergijska reakcija može da se ispolji unutar nekoliko minuta od unošenja mleka, a manifestuje se crvenilom oko usta, otokom usni, a zatim se nastavlja mučninom, povraćanjem, bolom u stomaku, ali i promenama na koži, „koprivnjačom” i kašljem. Najteža manifestacija alergije je anafilaksa. To je akutna, potencijalno smrtonosna, generalizovana reakcija praćena „koprivnjačom”, preznojavanjem, padom krvnog pritiska, ubrzanim srčanim radom, ali i povraćanjem, mučninom, bolom u stomaku. Drugi tip ispoljavanja alergije je postepen, posle nekoliko sati od uzimanja mleka, a ispoljava se pojavom krvi i sluzi u stolici, bolom u stomaku, povraćanjem. Treći tip je mešovit i obuhvata simptome oba prethodna – dodaje dr Vukov.

Eliminaciona dijeta je još uvek najsigurnija terapijska procedura za alergiju na mleko, ali i za sve druge namirnice. Majčino mleko je najbolje, a ako beba koja se doji pokazuje simptome alergije, majka mora izbaciti mleko i mlečne proizvode iz svoje ishrane. Ako se tegobe održavaju, uvode se hipoalergogene mlečne formule, kaže dr Vukov, a ako i tada ispoljava alergija – u ishranu se uvodi mlečna formula na bazi amino-kiselina.

Kada dete napuni godinu dana a nije prevazišlo alergiju na kravlje mleko, mogu da se uvedu druga mleka: sojino, bademovo…

Tu su i simptomi alergijskog rinitisa.

– Simptomi alergijskog rinitisa ispoljavaju se kijanjem u serijama, suzenjem očiju, zapušenim nosem ili curenjem bistre sekrecije iz nosa ali i kašljem i otežanim disanjem. Uzroci mogu biti poleni drveća, trava, korova, grinje ali i dlaka kućnih ljubimaca, perje, duvan…

Da bi se utvrdilo o kom alergenu se radi, potrebno je pored detaljno uzete anamneze o vremenu javljanja tegoba i trajanju uraditi i alergološko testiranje koje obuhvata kožne prik probe i nalazom spec IgE antitela iz krvi. Tek tada se sa sigurnošću može pristupiti lečenju alergije.

Lečenje simptoma alergijskog rinitisa odvija se u tri faze. Prva faza predstavlja izbegavanje kontakta sa alergenom, koje je teško i često nemoguće, ali svakako je potrebno kada se boravi u prirodi koristiti zaštitne naočare, šešire, skidati garderobu kada se ulazi u stan, pratiti koncentraciju polenovih zrna u vazduhu i izlaziti kada je ona najniža, posle kiše ili vetra. Druga faza je upotreba lekova koji kupiraju simptome. Upotreba lekova najpre antihistaminika se savetuje dve nedelje pre početka sezone, kako bi se receptori „pripremili” za sezonu. Treća faza je imunoterapija, koja predstavlja davanje rastućih doza alergena u obliku kapi, vakcina ili tableta kako bi imunosistem napravio blokirajuća antitela, koja će pri sledećem kontaktu sa alergenom slabije odreagovati ili neće reagovati – navodi dr Vukov.

I ujedi insekata mogu izazvati alergijsku reakciju. Najčešće su to ubodi osa, pčela, stršljena i bumbara. Reakcije na ujed mogu se ispoljiti na koži kao otok, crvenilo, zatim tu su velike lokalne reakcije kada mogu zahvatiti ceo ekstremitet ili deo tela. Nekada su praćene padom krvnog pritiska, ubrzanim pulsem, preznojavanjem, mučninom i povraćanjem. Ujed insekta može da izazove i toksičnu reakciju koja je praćena groznicom, povraćanjem i mijalgijama.

– Osobe koje su imale sistemsku reakciju na ujed ili anafilaksu moraju uvek nositi adrenalin za samodavanje. Takođe, nakon dijagnostikovanja alergije na ujede insekata osobe ispunjavaju uslov da započnu imunoterapiju za venome insekata koja traje od tri do pet godina – dodaje dr Vukov.