Контрола власништва над медијима

Јавна расправа о радној верзији закона који треба да спречи недозвољену концентрацију власништва у медијима трајаће од 25. децембра до 25. јануара наредне године, саопштено је јуче у Министарству културе. Текст будућег закона биће објављен на веб-страници Министарства како би сви заинтересовани могли да упуте своје сугестије и предлоге шта треба променити или поправити у понуђеном тексту. Очекује се да ће закон о недозвољеном обједињавању и јавности власништва јавних гласила – како гласи пуни назив тог прописа – у скупштинску процедуру ући средином марта 2009. године.

Снежана Печенчић, начелница одељења за нормативне послове у области медија, јуче је навела да ће се о предложеним законским решењима организовати и тематске расправе у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду и Београду. Каже да ће тај закон бити други по реду из сета медијских прописа који припрема јесенас формирана радна група за хармонизацију домаћих са прописима Уније. У парламенту се већ налази предлог закона о потврђивању Европске конвенције о прекограничној телевизији. Печенчић је најавила и почетак рада на изменама Закона о радиодифузији, уз напомену да се још не зна да ли ће се постојећи пропис само побољшати или ће се сачинити потпуно нов закон.

Др Раде Вељановски, председник радне групе за израду медијских закона, подсетио је да се у Србији први пут доноси пропис о медијској концентрацији, док је у свету увелико пракса да се постављају ограничења да појединац или ужа група не би поседовали медије у мери када пресудно могу да утичу на обликовање јавног мњења. Први корак на том путу јесте да се зна ко су власници појединих медија.

– Закон уводи регистар медија који сада не постоји. Јасно је да се транспарентност и недозвољена медијска концентрација не могу пратити без регистра. Регистар јесте обавезан, али неуписивање у регистар штампаног медија нема за последицу његово гашење, већ се прекршајно кажњавају одговорна лица за неупис. Највећи број одредби будућег закона односи се управо на регистар који ће се водити у Агенцији за привредне регистре, а која је већ оспособљена за тај посао – објаснио је Вељановски и напоменуо да ће убудуће новине морати свакодневно да објављују своје штампане тираже, а једном месечно и број продатих примерака.

За разлику од претходне, садашња верзија закона садржи мање рестриктивне одредбе о обиму дозвољеног власништва. До промене је дошло, објашњава Вељановски, јер је део медијске индустрије био разочаран претходно постављеним границама, а и европски експерти сугерирали су да је домаће тржиште у повоју и да не би требало обесхрабрити медијске власнике.

У земљама окружења власник телевизије са националним покривањем не може имати и радио са националном дозволом. Радна група је, међутим, допустила и ту могућност, али такав власник не би могао да поседује више ниједан ни електронски ни штампани медиј. Убудуће недозвољеном медијском концентрацијом сматрало би се, рецимо, и власништво дневних новина које имају тираж већи од 30 одсто укупног тиража дневних новина у Србији. У случају да исти власник поседује више дневних новина, његов допуштен тираж био би до 40 одсто укупног тиража дневних новина у Србији. У Европи та граница је нижа и износи, рецимо у Италији, до 30 одсто.

Иако је суштина овог закона пре свега да заштити јавни интерес, водило се рачуна и о интересима медијске индустрије како би се охрабрили да улажу у ову област, јер је то тржиште код нас још доста оскудно.