Мона Лиза узела слободан дан

Лувр, најпосећенији музеј на свету и глобални симбол уметности, лепоте и издржљивости, одолео је рату, терору и пандемији – али је у понедељак његов рад заустављен због сопственог особља, које каже да се институција распада под теретом масовног туризма, преноси Асошиејтед прес и констатује да је то био готово незамислив призор. Дом дела Леонарда да Винчија и миленијумских највећих блага цивилизације – био је парализован штрајком управо оних људи задужених да дочекају свет у своје галерије, док су хиљаде заглављених и збуњених посетилаца, са картама у рукама, биле збијене у непокретне редове испод стаклене пирамиде.

„Ово је као јаук Моне Лизе”, рекао је Кевин Ворд (62) из Милвокија. „Хиљаде људи чекају, нема комуникације, нема објашњења. Претпостављам да чак и њој треба слободан дан.”

Спонтани штрајк избио је јер су службеници галерије, продавци карата и обезбеђење одбили да заузму своја радна места у знак протеста због неконтролисаних гужви, хроничног недостатка запослених и онога што је један синдикат назвао „неодрживим” условима рада. Кристијан Галани, члан националне канцеларије синдиката CGT Culture и представник у Лувру, рекао је за АФП да су радници Лувра протестовали због „пренатрпаности и „недостатка запослених”.

“У року од 15 година изгубили смо око 200 радних места са пуним радним временом”, пожалио се Кристијан Галани. 

Си-Ен-Ен констатује да је Лувр  постао симбол глобалног туризма доведеног до својих граница. Док се популарне дестинације од Венеције до Акропоља боре да обуздају гужве, најзначајнији музеј на свету, који посећују милиони, достиже сопствену тачку прелома. Позлаћени дворац не може да издржи сопствену популарност.

Само дан раније координисани антитуристички протести су захватили јужну Европу. Хиљаде људи су се окупиле на Мајорци, у Венецији, Лисабону и шире, осуђујући економски модел за који кажу да истискује локално становништво и нарушава градски живот. У Барселони су активисти прскали туристе воденим пиштољима – театрални покушај да се „охлади” растући туризам.

Асошиејтед прес подсећа да се ретко дешава да Лувр затвори своја врата. Дешавало се то током рата, током пандемије и у неколико штрајкова – укључујући спонтане штрајкове због пренатрпаности 2019. и страхове за безбедност 2013. Али ретко се то дешавало тако изненада, без упозорења и пред очима гомиле посетилаца.

Све ово се дешава само неколико месеци након што је председник Емануел Макрон представио свеобухватни, деценијски план за спасавање Лувра. Наиме директорка Лувра Лорен де Кар упозорила је у јануару да делови зграде „више нису водоотпорни”, да температурне флуктуације угрожавају непроцењива уметничка дела и да су чак и основне потребе посетилаца – храна, тоалети, сигнализација –далеко  испод међународних стандарда. Као одговор председник Макрон је најавио колосални пројекат реновирања, чије трошкове процењују чак на око 700 до 800 милиона евра, током  десет година. Назван „Нова ренесанса Лувра”, пројекат укључује нови улаз до 2031. године како би се смањила гужва око стаклене пирамиде, као и друге новитете.

Један од кључних проблема је и гужва која се ствара око „Мона Лизе” –портрета из 16. века који привлачи савремену публику више као сусрет са познатим личностима него као уметничко искуство. Као што је описао Џи-Хјун Парк (28), који је у Париз стигао из Сеула: „Не видите слику. Видите телефоне. Видите лактове. Осећате врућину. А онда вас избаце напоље.”

Наиме, око 20.000 људи дневно посети највећу просторију музеја само да би направили селфи са чувеном „Мона Лизом” Леонарда да Винчија иза заштитног стакла. Просторија је увек толико претрпана да многи и не погледају ремек-дела Тицијана и Веронезеа која окружују чувену Да Винчијеву слику.

Институција је генерално ограничена на дневни капацитет од 30.000 посетилаца, а Лувр је 2024. године посетило готово девет милиоан људи.Чак и са дневним ограничењем од 30.000 посетилаца, особље каже да је искуство постало свакодневни тест издржљивости, са премало места за одмор, ограниченим купатилима и летњом врућином коју појачава ефекат стаклене баште пирамиде, преноси АФП.

Макронов план реновирања обећава решење. „Мона Лиза” ће коначно добити своју посебну просторију, доступну уз временски ограничену карту. „Услови излагања, објашњења и презентације биће у складу са оним што ’Мона Лиза’ заслужује”, рекао је Макрон у јануару.

Међутим, радници Лувра називају ово комплетно обећање лицемерним и кажу да план реновирања од 700 до 800 милиона евра прикрива дубљу кризу. Док Макрон улаже у нове улазе и изложбени простор, годишње оперативне субвенције Лувра од француске државе су се смањиле за више од 20 одсто у последњој деценији – чак и док је број посетилаца растао. Финансијска улагања државе су све гора са сваком годином која пролази, потврдила је за АП Сара Сефијан из синдиката CGT Culture.

Очекује се да ће комплетан план реновирања бити финансиран приходима од улазница, приватним донацијама, државним средствима и накнадама за лиценцирање од стране филијале Лувра у Абу Дабију, као и да ће цене улазница за туристе ван ЕУ порасти касније ове године.

За разлику од других значајних локалитета у Паризу, попут катедрале Нотр Дам или музеја Центар Помпиду, који се тренутно рестаурирају уз подршку владе, Лувр остаје заглављен у неизвесности – није у потпуности финансиран нити је у потпуности функционалан.

Макрон је обећао безбеднији и модернији музеј до краја деценије, али радницима Лувра та обећана будућност делује далеко. Не могу да чекају шест година на помоћ, јер њихови тимови су сада под притиском. Они тврде да су њихове потребе хитније од било ког десетогодишњег плана, а до тада највеће културно благо Француске – и милиони који се окупљају да га виде – остају заробљени између пукотина, констатује АП.