Сеоба снежне гуске

Крајем септембра велика јата снежних гусака крећу са Гренланда како би стигла до својих зимовалишта пре него што стегну мразеви. Октобар и почетак новембра користе да предахну у Канади, на обалама реке Сен Лоран, а затим продужују на југ, ка Мексичком заливу и делти Мисисипија, где сваке године проводе зиму. Ту остају све до марта, кад поново полећу на север, ка Гренланду, где остају током лета.

Снежне гуске летују у тундри, међу лењим рекама и бистрим језерима, или на обали мора. Неке од птица радије се одлучују за стеновите ободе тундре, планинама заштићене од северних ветрова.

Ове птице добиле су име због свог снежнобелог перја. Међутим, само они који добро познају ову птичију врсту знају да постоје беле и „плаве” снежне гуске, које изгледају као да нису ни у каквом сродству. Ове птице разликују се једино у томе што је перје плавих снежних гусака само на глави и врату бело, а на осталим деловима тела сивкасто. Високе су око 70 центиметара, тешке од два и по до три и по килограма, а распон крила им је четрдесетак центиметара. Ноге су им црвене, кљун ружичаст, а крила оивичена црним перјем. Беле снежне гуске обично се паре са белим, а плаве са плавим гускама, мада има и укрштања ове две подврсте птица.

Када изаберу партнера, снежне гуске остају са њим до смрти. Паре се током пролећне сеобе на север, а гнезда свијају у јуну, десетак дана пошто слете на одредиште. Гнездо је обично удубљење у земљи, ушушкано уз помоћ сувог лишћа, травки и женкиног паперја. Женка снесе три до пет јаја – свакога дана по једно. У наредних 25 дана, док она лежи на јајима, мужјак је не испушта из вида, чувајући и њу и гнездо од незваних гостију. Како би биле безбедније, снежне гуске се гнезде у колонијама у којима понекад има и по неколико десетина хиљада птица. Гнезда често свијају и у близини снежних сова, које растерују непријатеље ових птица. Број преживелих младунаца у колонијама које се налазе поред гнезда ових сова много је већи него код птица које немају такву заштиту. Највећа опасност прети младим птицама, које често заврше као плен арктичких лисица или поморника – птица сличних галебовима.

Ове северноамеричке птице су биљоједи: хране се лишћем, травом и корењем, које ископавају из муља и блата својим снажним кљуновима. Да би лакше свариле храну, снежне гуске гутају и шкољке, песак и ситан шљунак. Током сеобе у јатима слећу на њиве, понекад десеткујући поља засејана кукурузом, овсом и пшеницом, због чега их ратари лове и убијају као штеточине.

Д. Д.