На крају остану песме

Многи од нас се уочи новогодишњих празника сете и великог хита групе „У шкрипцу”. Последњи дани децембра добра су прилика, посебно за млађе генерације да се „обнови градиво”. Популарни музичар, некада и сам члан овог састава, Милан Делчић Делча објавио је концертни албум на којем се, између осталог, налазе и неки од хитова бенда „У шкрипцу”. Издање најављује спот за песму „Нове године”. Ово је био згодан повод да са Делчом поразговарамо о самом албуму, борби за рок културу, плановима...

– Албум је настао на концерту у марту прошле године, на којем су ми друштво правили готово сви чланови некадашњег састава. Испоставило се да смо сви заједно на бини били после неких 15 година, можда и више. Нисмо пуно пробали, а звучало је феноменално. Пошто је концерт снимљен, сматрао сам да је штета то не објавити. Аранжмани су генерално слични онима који су на студијским албумима, уз мале измене. Свиђа ми се да после свих ових година та музика звучи свеже, време је није „појело”. А разлог те свежине је једноставност коју смо ми имали у песмама. Урађен је и спот за „нове године”, који представља комбинацију старог спота, концерта и доснимљеног материјала.

Иако пасионирани љубитељ музике, Делча признаје да ни сам нема све албуме матичног бенда.

– Ни ја, ни моје колеге немамо тај претерани колекционарски дух. Кад би се сви скупили, тешко да би саставили нашу целокупну дискографију. Раније је то било лако, позајмљивао сам, давао људима, пријатељима, увек сам рачунао да ћу се ја већ снаћи. Рецимо, код куће имам омот од „Нових година”, а где ми је плоча – појма немам (смех).

Популарни музичар истиче да му је драго што новије генерације знају за групу „У шкрипцу”, и њега лично, и то највише по песмама.

– Песме су те које остају. Некада се музика везивала за бендове, ауторе који је праве. А данас то није случај, једноставно немате времена да попамтите сва та имена, саставе, наступе, листе албума... Људи се на неки чудан начин опет враћају песмама као таквим. И зато ми је драго што и нас препознају по њима, значи да смо оставили неки траг који се памти.

Свој рад у последње две деценије Делча оцењује као последицу велике љубави према овом послу.

– Било је тешких момената, али нисам се предавао. И не намеравам. Такође, знао сам да је новац у овом послу релативна ствар. Битан је ћар, али је још битнији ћеф. Новац треба да буде последица онога што радиш и волиш. Ако га тако схватиш, то је права ствар. Ако га схватиш као циљ, то може да буде проблем. А данас га многи људи тако схватају, нажалост. Битни су и изазови, ако тога нема, ја не функционишем како треба.

Делча додаје и да ће и следеће године бити музички ангажован.

– Наравно, ово није „тачка на и”. Већ постоје неке песме које мени јако добро звуче, и то планирам да на пролеће упакујем у студијски албум. Наравно, уз пратећи бенд, који се вероватно неће звати „Склекови”. На крају, то је небитно. Важно је да су то добри музичари, без којих ја ретко наступам. Ми смо сви искусни у овом послу, не јуримо авионе и камионе, већ само хоћемо да покажемо, првенствено себи, да још увек добро свирамо и звучимо. И већина мојих колега из „Шкрипца”, на овај или онај начин, остала је у музици. Лично, не верујем да ћемо се поново окупити кад бенд, али ово је чудно време у коме се све мења у делићу секунде и, зато, никад не треба рећи „никад”, закључује Делча.