Одмор и разонода с обе стране своја четири зида

Гужве на граничним прелазима, одложени и отказани летови. Собе у скупо плаћеном смештају, које нису ни налик онима на интернет презентацији. Цене у ресторанима на ривијери од којих преседне оно што поједете. Претрпане плаже и вишедневне кише, које вам закину то мало одмора... Све ове тамне стране императивног летовања на морској обали, чему већина робује више него целогодишњим обавезама на послу, одбацили су поклоници тренда у успону, названог – стејкејшeн. Енглеска кованица од речи stay (остати) и vocation (одмор) могла би да се преведе као „одмор у месту” или „одмор код куће”. Напомена за све који су се намрштили пред том јеретичком идејом: концепт стејкејшeна је битно шири од провођења летњих ферија у четири зида.

Наравно, уколико вас то опушта, потпуно је легитимно и да читавог летњег одмора даљинским управљачем мењате ТВ програме, бинџујете неодгледане серије, уроните у видео-игрице или се подухватите дуго одлаганог реновирања животног простора. Стејкејшeн није „принудни избор” услед беспарице и немогућности подизања још једног „наменског” кредита. То је одлука да се испроба нешто другачије, што, како показују „корисничка искуства” и анализе психолога, може да донесе прегршт добробити.

Како, дакле, треба да изгледа летовање с епицентром на адреси становања? Они који су се одважили листом тврде да је бити туриста у свом граду прилично узбудљиво, уколико се све ваљано испланира. За становнике великих вароши слободно време је прилика да посете музеје и галерије који су месецима на листи жеља, потиснутих обавезама. Исто важи и за одлазак на биоскопске пројекције, нарочито оне несвакидашње, под отвореним небом. Цуњање по деловима града које су вам мимо уобичајених траса кретања такође може да буде забавно: сазнаћете шта су све у међувремену инвеститори срушили и изградили, који нови кафићи и ресторани су отворени... Кад смо код угоститељских услуга, током стејкешена сте у прилици да седнете за сто и на местима од којих сте презали, страхујући колики ће бити цех. Уосталом – летовање је време лагоднијег трошења, а готово је сигурно да рачун неће бити болнији од оног у просечном приморском ресторану. Уколико сте љубитељ музике, упишите у агенду и неки од фестивала којих сигурно има у вашем граду или ближем окружењу.

Посета најближим већим урбаним центрима добра је препорука за становнике варошица и градића, баш као што се и житељима „бетонских џунгли” саветује експедиција у супротном смеру. У сваком од месташаца постоје садржаји за барем неколико занимљивих сати, а ту су и кафане „на гласу”, где се обилно и јефтино обедује. Обашка, можда вам се посрећи да у излогу неке мање продавнице угледате одећу или обућу за каквом сте недељама трагали по шопинг-моловима. Уколико вам место коме сте дошли у кратку посету „уђе под кожу”, боравак можете да продужите на дан-два, тим пре што је свака промена средине окрепљујућа. Још ако у околини имате рођаке које не стижете да посетите услед пословних обавеза, ето прилике да се споји лепо и корисно.

Када је реч о промени пребивалишта, стејкејшен укључује и опцију краткорочне замене стана или куће са пријатељима, уколико постоји обострано интересовање. Подваријанта је да на пар недеља одседнете код комшија који су отпутовали на море. Биће вам захвални због заливања цвећа, бриге о кућном љубимцу и на томе што ћете регуларно палити светло, „да лопови не помисле како нема никог у стану”. Уопште узев, садејство с пријатељима је од стратешке важности у стратегији „кућевања”. Вечерња или целодневна окупљања, без грча од тога „да се сутра ради”, релаксираће и продубиће ваше пријатељство. И ту стејкејшен нуди ефектан савет: замислите да сте тог дана у некој земљи коју сте скупа одабрали, слушајте музику тог поднебља, упражњавајте типичне активности тамошњег народа и припремајте јела дотичне националне кухиње – како год да вам успеју, забава је загарантована. Ротирајте се у улози домаћина, а током седељки можете и да оговарате познанике који вас тих дана „бомбардују” својим селфијима и фоткама са „прстију” Халкидикија или плажа у Турској, Египту, Тунису, Црној Гори, Хрватској...

Психолози и социолози који су анализирали стејкејшен сагласни су да пружа обиље бенефита. Најпре, ослобађа од латентне нервозе која прати процес одабира неке удаљене дестинације, а умањује и проблеме са састављањем финансијске конструкције. Друго, нема путног стреса, непредвиђених трошкова и културног шока, уколико одабрано одредиште није онакво какво смо га замишљали. Нема ни пресије „да се супер проведемо, кад смо већ дали толике новце”. Останак у месту становања и његовом блиском окружењу омогућава бољу контролу над временом и флексибилну промену планова. Психолози указују да ћете бити поштеђени још једног врло распрострањеног стреса – од повратка у релативно сиву и монотону свакодневицу, након десет-петнаест дана живота у „нестварној стварности” туристичких рајева. И последње, али не и најмање важно, моћи ћете да се посветитите свему ономе што у трци за роковима и послом често занемарите – укључујући и чланове породице...

Да набројане добре стране не остану без оног „али”, стручњаци упозоравају: да би кућно летовање заиста било одмор, обавезан је темељни отклон од свакодневних рутина. И наравно, „под кључем и катанцем” мора да остану размишљања о послу и стрепња пред обавезама по повратку на радно место. Још ако сте у стању да се отргнете са повоца којим смо везани за нотификације на мобилном телефону, друштвене мреже и мејлове, стејкејшен ће бити искуство кога ћете се радо сећати и желети да поновите.

За оне које је читава ова прича заинтересовала, ево како је све почело. Историјски гледано, англосаксонски свет је родно место и појма и праксе стејкејшена. Ширио се из Велике Британије од 2007, услед осетног поскупљења бензина и слабљења националне валуте. Најпре је масовно „запалио” Сједињене Државе, потом Аустралију, а онда га је пригрлила и Европа, од Скандинавије па даље на југозапад. Радикално еколошки освешћени појединци су га здушно промовисали, истичући да мање путовања, а самим тим и мање трошења фосилних горива, чини добро планети Земљи. Године вируса корона биле су „златно доба” за идеологе стејкејшена. Њихова искуства и савети о томе како да животни простор буде и поприште забаве и опуштања, благотворно су деловали на човечанство у принудној изолацији. У првом постковидним летима, добровољни останак код куће био је опција „нон грата” – сви су желели да путују, не питајући за цену, што су туроператери нештедимице искористили. После тог еуфоричног туристичког таласа, стејкејшен се поново враћа на позиције с којих је потиснут, оснажен актуелним аргументима, а то су инфлација и све виши трошкови живота, енергетска криза, страх од тероризма и изненадних распламсавања ратних жаришта.

Данашњи промотори стејкејшена сигурно не знају да је нехотични претеча њиховог учења био југословенски рок песник Бранимир Џони Штулић, лидер бенда „Азра”. Он је још 1981. снимио песму „Пољуби ме”, која се завршава стиховима: „Љубитељи досаде, удружите снаге,

купалишна сезона почиње,

идите на мора, оцеане.

И чувајте се ајкула,

мотрите на људе,

ово су несигурна времена…

Мики, остани код куће”.

Човек коме се Џони у песми обраћа је његов пријатељ из младости, који се појављује као јунак још једне Штулићеве касније нумере. Елем, у ововременом кључу, цитирани стихови читају се као критика диктатуре потрошачког друштва и атмосфере страха који се ваља попут таласа. Страха од политички трусне афричке обале Средоземног мора, којим плове амерички бојни бродови. Од ратне сенке која се шири с Блиског истока. Од сеизмолошки активне Грчке и Турске и тамошњих катастрофалних пожара. Од шпанских и француских летовалишта, где је већ било бомби и камиона-убица. Од јадранске ривијере, испод чије гостољубивости тињају жаришта мржње и потенцијалне агресивности…

Па, Мики, одлучи шта ћеш овог лета.

Приговори и одговори

* Стејкејшен је досадан – заправо може да буде и те како узбудљив и интензиван, ако га добро осмислите.

* Стејкејшен не доноси опуштање – управо супротно: то је одмор без додатног умора и стреса од путовања, што доводи до брже менталне и физичке релаксације.

* Стејкејшен не обогаћује животна искуства – нове перспективе могу настати и у добро познатом окружењу, јер на одмор се иде главом, а не ногама

Оазе у комшилуку

За све којима је лето незамисливо без забаве на води, добра вест је да су отворени базени и аква-паркови у Србији готово стратешки правилно распоређени, од Бачког Петровца до Дољевца и Владичиног Хана на југу. Први водени парк отворен је 2007. у Јагодини, и до данас је остао један од синонима за тај град. Тренутно највећи аква-паркови су „Рај” у Врњачкој бањи и „Петроленд” у Бачком Петровцу. Онима који живе на северу наше земље, Мађарска је надохват точкова, а тек тамо има свакојаких „малих Панонских мора”. Уз то, постоје и бројна језера са уређеним плажама, од којих се лепотом и посећеношћу истичу Сребрно језеро у близини Великог Градишта, комплекс седам вештачких језера у Белој Цркви, језеро Ћелије код Крушевца, Златарско језеро у долини Увца, Борско језеро... Наравно, ваља поменути и дунавска купалишта у наша два највећа града – Аду Циганлију у Београду и Штранд у Новом Саду, који постоји још од 1911. године. Рекреација не мора бити само у води: ако сте стејкејшен туриста, потражите где се у вашој околини налазе стазе за шетњу кроз природу, а ако сте у бољој кондицији, отиђите на лагано планинарење или вожњу бицикла.