Укидање новинарства

Ниш – Град који се деценијама дичио својом радио-станицом, дневним новинама и градском телевизијом – остао је без њих. Нишлије су навикле да сваког јутра у рукама имају „нишке” новине, које су информисале грађане о свим најзначајнијим догађајима на друштвено-политичкој, економској, културној и спортској сцени, у „стара добра времена” објављивале фељтоне о Нишу и његовој бурној историји, али и репортаже не само из Србије, већ и свих крајева света. Недавно, кад је објављена вест да се „Народне новине” неће штампати као дневне после више од 80 година излажења, био је то највећи и најнеочекиванији шок.

Основане 1944. године, одмах по ослобођењу у Другом светском рату, уз Радио Ниш биле су деценијама расадник квалитетних и врхунских новинара, од којих су многи постали познати и по раду у централним српским и југословенским гласилима. У „Народним новинама” запошљавани су млади и талентовани који су пре тога стицали основна новинарска знања у студентским недељницима „Графит” и „Збивања”. Нико, међутим, није могао да предосети да је укидање два омладинска часописа било, у ствари, тиха најава скорог гашења и уништавања свих нишких медија.

Радио Ниш, с међународном фреквенцијом добијеном у Лозани педесетих година прошлог века, нестао је а да никога у нишком руководству то није погодило. „Народне новине” су пре четврт века по истом, неуспелом и накарадном систему приватизације привреде прешле у приватне руке, а њихова имовина и средства у приватне џепове. Након тога штампање „Народних новина” финансирано је од пара добијених од општина и града, али и околних локалних самоуправа. Онда је приватизована и Нишка (градска) телевизија (НТВ). И укинута само мало пре „Народних новина”, јер новинари нису добијали плате, програм није емитован, а опрема је пропадала.

Кад је не баш давно престало милионско финансирање нишких медија и кад је престало звецкање новца, престала је „љубав у међусобним односима приватника с властима које су коначно схватиле да им је вајда од њих мања од штете”. Поново су се пријављивали и стари власници и нове „газде” новооснованих портала који од новинарства немају ни „н”, на конкурсе за наводно пројектовано информисање, али опет нису добили средства и почели су да се (само)гасе.

Њихови су медији и могу да раде шта хоће. И да их укидају. Али, шта с људима, шта с новинарима НТВ-а и „Народних новина”, с њиховим породицама, и с онима који су добили отказе и већ су углавном без новог посла и на улици. Исто питање постављано је и приликом укидања сигнала једне од најпознатијих радио-станица на Балкану пре више од две деценије. Али, као ни тада, одговора ни сада нема.

Овај период ће у Нишу, између осталог, свакако бити упамћен по укидању новинарства.