Ukidanje novinarstva

Niš – Grad koji se decenijama dičio svojom radio-stanicom, dnevnim novinama i gradskom televizijom – ostao je bez njih. Nišlije su navikle da svakog jutra u rukama imaju „niške” novine, koje su informisale građane o svim najznačajnijim događajima na društveno-političkoj, ekonomskoj, kulturnoj i sportskoj sceni, u „stara dobra vremena” objavljivale feljtone o Nišu i njegovoj burnoj istoriji, ali i reportaže ne samo iz Srbije, već i svih krajeva sveta. Nedavno, kad je objavljena vest da se „Narodne novine” neće štampati kao dnevne posle više od 80 godina izlaženja, bio je to najveći i najneočekivaniji šok.

Osnovane 1944. godine, odmah po oslobođenju u Drugom svetskom ratu, uz Radio Niš bile su decenijama rasadnik kvalitetnih i vrhunskih novinara, od kojih su mnogi postali poznati i po radu u centralnim srpskim i jugoslovenskim glasilima. U „Narodnim novinama” zapošljavani su mladi i talentovani koji su pre toga sticali osnovna novinarska znanja u studentskim nedeljnicima „Grafit” i „Zbivanja”. Niko, međutim, nije mogao da predoseti da je ukidanje dva omladinska časopisa bilo, u stvari, tiha najava skorog gašenja i uništavanja svih niških medija.

Radio Niš, s međunarodnom frekvencijom dobijenom u Lozani pedesetih godina prošlog veka, nestao je a da nikoga u niškom rukovodstvu to nije pogodilo. „Narodne novine” su pre četvrt veka po istom, neuspelom i nakaradnom sistemu privatizacije privrede prešle u privatne ruke, a njihova imovina i sredstva u privatne džepove. Nakon toga štampanje „Narodnih novina” finansirano je od para dobijenih od opština i grada, ali i okolnih lokalnih samouprava. Onda je privatizovana i Niška (gradska) televizija (NTV). I ukinuta samo malo pre „Narodnih novina”, jer novinari nisu dobijali plate, program nije emitovan, a oprema je propadala.

Kad je ne baš davno prestalo milionsko finansiranje niških medija i kad je prestalo zveckanje novca, prestala je „ljubav u međusobnim odnosima privatnika s vlastima koje su konačno shvatile da im je vajda od njih manja od štete”. Ponovo su se prijavljivali i stari vlasnici i nove „gazde” novoosnovanih portala koji od novinarstva nemaju ni „n”, na konkurse za navodno projektovano informisanje, ali opet nisu dobili sredstva i počeli su da se (samo)gase.

Njihovi su mediji i mogu da rade šta hoće. I da ih ukidaju. Ali, šta s ljudima, šta s novinarima NTV-a i „Narodnih novina”, s njihovim porodicama, i s onima koji su dobili otkaze i već su uglavnom bez novog posla i na ulici. Isto pitanje postavljano je i prilikom ukidanja signala jedne od najpoznatijih radio-stanica na Balkanu pre više od dve decenije. Ali, kao ni tada, odgovora ni sada nema.

Ovaj period će u Nišu, između ostalog, svakako biti upamćen po ukidanju novinarstva.