Мења ли Америка политику према БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Крај буџетске године за Канцеларију високог представника (ОХР) у Босни и Херцеговини, који долази 30. јуна, отворио је питање које у себи крије и дубљу позадину – да ли ће САД наставити да финансирају рад ове институције. Наставак финансирања потврђен је од стране ЕУ, али је упитно да ли ће их следити САД, јављају медији. Паралелно са тим, све чешће се говори о заокрету америчке политике, који се у случају БиХ све јасније виде кроз немешање и држање Вашингтона по страни при расправама које се тичу унутрашњих питања.

По том питању, подељеност у БиХ је евидентна. Додиков саветник Марко Ромић сматра да би се на удару резова могао наћи и ОХР, када је већ смањен буџет и самог Стејт департмента, док бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић каже да је „важно да Уједињено Краљевство и други стратешки партнери БиХ у овим изазовним временима посебно подрже две кључне институције које гарантују мир и стабилност, а то су ОХР и Уставни суд БиХ”.

Иако се америчка страна до сада убрајала међу кључне донаторе ОХР-а, који годишње располаже са 5,8 милиона евра, још није потврђено хоће ли и даље обезбеђивати четвртину тог буџета, известили су медији. Руска Федерација већ је раније повукла своје финансијско учешће. Према информацијама из ОХР-а, буџет за 2024/2025. годину осигуран је до 1. јула. Међутим, остаје нејасно шта ће након тог рока бити са око 75 домаћих службеника и двадесетак страних дипломата, колико их тренутно ради у овој канцеларији, ако новац не буде обезбеђен.

Неизвесност због финансирања ОХР-а посматра се у ширем контексту – како унутрашњих политичких померања у Вашингтону, тако и стратегије нове администрације Доналда Трампа, за коју бројни аналитичари сматрају да показује све већу резервисаност према политикама међународне супервизије.

Без обзира на слабије интересовање САД за БиХ, Асим Мујкић, професор на ФПН-у у Сарајеву, оцењује за „Политику” да Трампова администрација неће благонаклоно гледати на све оне поступке локалних политичара које би могле резултирати неким отвореним сукобом.

„Улога САД у БиХ се континуирано смањује од Бушове администрације до данас. Резултати тог повлачења су видљиви, поново су се вратиле националистичке приче”, оценио је Мујкић.

Каква год била одлука САД о ОХР-у, амерички буџетски резови већ су захватили друге области – укључујући рад УСАИД-а, као и повлачење из Светске здравствене организације, што додатно појачава сумње да би и високи представник могао бити погођен. У бањалучким медијима поставља се питање зашто би Канцеларија високог представника била изузетак ако Трамп ревидира присуство САД у глобалним мултилатералним форматима, објављујући крај „изградње држава” по мерилима споља.

„Трамп напушта све те глобалистичке формате, па и ОХР који је таква структура. Уместо супервизије, он заговара суверенитет и немешање”, рекао је Срђан Перишић, професор геополитике, за РТРС.

На недавној седници СБ УН посвећеној ситуацији у БиХ примећена је знатно умеренија реторика америчког дипломате у поређењу са претходним годинама. Уместо отворене подршке оштрим тоновима високог представника, америчко излагање било је нијансираније и уздржаније. Слично се догодило и током недавне седнице Савета за спровођење мира (ПИК), где су медији известили о знатно пасивнијој улози америчке делегације. Све то додатно подгрева спекулације да би финансијска неизвесност могла бити увод у постепено повлачење подршке ОХР-у и смањење његовог политичког значаја. Додатну пажњу изазива и чињеница да амерички председник још није именовао амбасадора у БиХ, функцију која је упражњена од јануара. Спекулисало се чак да би на ту функцију могла бити постављена Олга Раваси, позната по вођењу кампање „Срби за Трампа”. Такав потез значио би јасан заокрет у односу на ранију администрацију и амбасадора Мајкла Марфија, који је у српској јавности доживљаван као савезник политичког Сарајева.

Лучиано Калужа, аналитичар за међународне односе, каже за „Политику” да су евидентне промене у спољној, али и унутрашњој политици САД.

„Видимо да се и сама Америка суочава с бројним изазовима. Нови курс спољне политике се заснива на редуковању дипломатске мреже, чији рад ће се највише базирати на националној безбедности и на трговини, економској дипломатији”, истакао је Калужа.

Он сматра да ће смерови америчке политике који се тичу „демократизације” и „људских права” бити сведени на минимум. „Повртх тога, утицај САД у свету увелико се променио од завршетка последњих избора, а реконфигурисање администрације, евидентно, још увек није завршено. Однос САД према БиХ сасвим је другачији. Од одласка Марфија имали смо свега два јавна обраћања од стране отправника послова амбасаде САД, а тонови су знатно тиши. И именовање Марка Брновића за амбасадора у Србији јасан је показатељ управо таквог смера”, навео је Калужа.

Он закључује да ће уплитање Америке бити минимално, што не значи да ће се потпуно повући. „Вашингтон остаје активан на пољу безбедности, али ће пасивност на политичким темама бити евидентна. За то време, политичко Сарајево остаје у деведесетим годинама, у мантрама рата, иако се бреме, околности и прилике потпуно мењају”, каже Калужа и додаје да се повлачење Америке у Сарајеву покушава надоместити новим спонзорствима, пре свега од Велике Британије.

„Али то не може бити дугог века. Није нарочита утеха то што видимо да Сарајево нема осећај за државу, што нису научили сами развијати концепт државе, без неког споља. Мислим да ће се суочити са последицама ако не схвате да се свет мења”, навео је Калужа.

Говорећи о раду ОХР-а, подсетио је да у тој организацији некада радило 700 људи, од чега више од 200 страних дипломата. „Ако ствари посматрамо из контекста да САД мења приоритете, можемо претпоставити да ће финансирање бити редуковано или укинуто. Зато бошњачки лидери покушавају да нађу нове изворе финансирања, јер у ОХР-у виде заштитника и сарадника за спровођење своје политике”, истакао је Калужа.

У појединим дипломатским круговима се помињала могућност да се функција амбасадора САД за БиХ формално споји с неком другом амбасадом у региону, што би био јасан сигнал смањења америчког интереса за директан утицај у БиХ. Додатну сложеност овој ситуацији даје чињеница да су током америчких избора и Бањалука и Сарајево отворено изражавали симпатије према различитим кандидатима. Док је сарајевска политичка сцена и минуле године, као и у ранијим изборним циклусима, лобирала за демократе, а последњи пут и за Камалу Харис, у Бањалуци се отворено навијало за Доналда Трампа. Његова победа прослављена је у Палати Републике у Бањалуци уз шампањац на коктелу организованом поводом резултата избора у САД. Део аналитичара сматра да ће САД и даље формално учествовати у финансирању ОХР-а, али да ће се све отвореније залагати за укидање супервизије и затварање канцеларије. Уколико до тога дође, то би означило крај једног од најтрајнијих облика међународног протектората у региону.