Menja li Amerika politiku prema BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Kraj budžetske godine za Kancelariju visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini, koji dolazi 30. juna, otvorio je pitanje koje u sebi krije i dublju pozadinu – da li će SAD nastaviti da finansiraju rad ove institucije. Nastavak finansiranja potvrđen je od strane EU, ali je upitno da li će ih slediti SAD, javljaju mediji. Paralelno sa tim, sve češće se govori o zaokretu američke politike, koji se u slučaju BiH sve jasnije vide kroz nemešanje i držanje Vašingtona po strani pri raspravama koje se tiču unutrašnjih pitanja.

Po tom pitanju, podeljenost u BiH je evidentna. Dodikov savetnik Marko Romić smatra da bi se na udaru rezova mogao naći i OHR, kada je već smanjen budžet i samog Stejt departmenta, dok bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović kaže da je „važno da Ujedinjeno Kraljevstvo i drugi strateški partneri BiH u ovim izazovnim vremenima posebno podrže dve ključne institucije koje garantuju mir i stabilnost, a to su OHR i Ustavni sud BiH”.

Iako se američka strana do sada ubrajala među ključne donatore OHR-a, koji godišnje raspolaže sa 5,8 miliona evra, još nije potvrđeno hoće li i dalje obezbeđivati četvrtinu tog budžeta, izvestili su mediji. Ruska Federacija već je ranije povukla svoje finansijsko učešće. Prema informacijama iz OHR-a, budžet za 2024/2025. godinu osiguran je do 1. jula. Međutim, ostaje nejasno šta će nakon tog roka biti sa oko 75 domaćih službenika i dvadesetak stranih diplomata, koliko ih trenutno radi u ovoj kancelariji, ako novac ne bude obezbeđen.

Neizvesnost zbog finansiranja OHR-a posmatra se u širem kontekstu – kako unutrašnjih političkih pomeranja u Vašingtonu, tako i strategije nove administracije Donalda Trampa, za koju brojni analitičari smatraju da pokazuje sve veću rezervisanost prema politikama međunarodne supervizije.

Bez obzira na slabije interesovanje SAD za BiH, Asim Mujkić, profesor na FPN-u u Sarajevu, ocenjuje za „Politiku” da Trampova administracija neće blagonaklono gledati na sve one postupke lokalnih političara koje bi mogle rezultirati nekim otvorenim sukobom.

„Uloga SAD u BiH se kontinuirano smanjuje od Bušove administracije do danas. Rezultati tog povlačenja su vidljivi, ponovo su se vratile nacionalističke priče”, ocenio je Mujkić.

Kakva god bila odluka SAD o OHR-u, američki budžetski rezovi već su zahvatili druge oblasti – uključujući rad USAID-a, kao i povlačenje iz Svetske zdravstvene organizacije, što dodatno pojačava sumnje da bi i visoki predstavnik mogao biti pogođen. U banjalučkim medijima postavlja se pitanje zašto bi Kancelarija visokog predstavnika bila izuzetak ako Tramp revidira prisustvo SAD u globalnim multilateralnim formatima, objavljujući kraj „izgradnje država” po merilima spolja.

„Tramp napušta sve te globalističke formate, pa i OHR koji je takva struktura. Umesto supervizije, on zagovara suverenitet i nemešanje”, rekao je Srđan Perišić, profesor geopolitike, za RTRS.

Na nedavnoj sednici SB UN posvećenoj situaciji u BiH primećena je znatno umerenija retorika američkog diplomate u poređenju sa prethodnim godinama. Umesto otvorene podrške oštrim tonovima visokog predstavnika, američko izlaganje bilo je nijansiranije i uzdržanije. Slično se dogodilo i tokom nedavne sednice Saveta za sprovođenje mira (PIK), gde su mediji izvestili o znatno pasivnijoj ulozi američke delegacije. Sve to dodatno podgreva spekulacije da bi finansijska neizvesnost mogla biti uvod u postepeno povlačenje podrške OHR-u i smanjenje njegovog političkog značaja. Dodatnu pažnju izaziva i činjenica da američki predsednik još nije imenovao ambasadora u BiH, funkciju koja je upražnjena od januara. Spekulisalo se čak da bi na tu funkciju mogla biti postavljena Olga Ravasi, poznata po vođenju kampanje „Srbi za Trampa”. Takav potez značio bi jasan zaokret u odnosu na raniju administraciju i ambasadora Majkla Marfija, koji je u srpskoj javnosti doživljavan kao saveznik političkog Sarajeva.

Lučiano Kaluža, analitičar za međunarodne odnose, kaže za „Politiku” da su evidentne promene u spoljnoj, ali i unutrašnjoj politici SAD.

„Vidimo da se i sama Amerika suočava s brojnim izazovima. Novi kurs spoljne politike se zasniva na redukovanju diplomatske mreže, čiji rad će se najviše bazirati na nacionalnoj bezbednosti i na trgovini, ekonomskoj diplomatiji”, istakao je Kaluža.

On smatra da će smerovi američke politike koji se tiču „demokratizacije” i „ljudskih prava” biti svedeni na minimum. „Povrth toga, uticaj SAD u svetu uveliko se promenio od završetka poslednjih izbora, a rekonfigurisanje administracije, evidentno, još uvek nije završeno. Odnos SAD prema BiH sasvim je drugačiji. Od odlaska Marfija imali smo svega dva javna obraćanja od strane otpravnika poslova ambasade SAD, a tonovi su znatno tiši. I imenovanje Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji jasan je pokazatelj upravo takvog smera”, naveo je Kaluža.

On zaključuje da će uplitanje Amerike biti minimalno, što ne znači da će se potpuno povući. „Vašington ostaje aktivan na polju bezbednosti, ali će pasivnost na političkim temama biti evidentna. Za to vreme, političko Sarajevo ostaje u devedesetim godinama, u mantrama rata, iako se breme, okolnosti i prilike potpuno menjaju”, kaže Kaluža i dodaje da se povlačenje Amerike u Sarajevu pokušava nadomestiti novim sponzorstvima, pre svega od Velike Britanije.

„Ali to ne može biti dugog veka. Nije naročita uteha to što vidimo da Sarajevo nema osećaj za državu, što nisu naučili sami razvijati koncept države, bez nekog spolja. Mislim da će se suočiti sa posledicama ako ne shvate da se svet menja”, naveo je Kaluža.

Govoreći o radu OHR-a, podsetio je da u toj organizaciji nekada radilo 700 ljudi, od čega više od 200 stranih diplomata. „Ako stvari posmatramo iz konteksta da SAD menja prioritete, možemo pretpostaviti da će finansiranje biti redukovano ili ukinuto. Zato bošnjački lideri pokušavaju da nađu nove izvore finansiranja, jer u OHR-u vide zaštitnika i saradnika za sprovođenje svoje politike”, istakao je Kaluža.

U pojedinim diplomatskim krugovima se pominjala mogućnost da se funkcija ambasadora SAD za BiH formalno spoji s nekom drugom ambasadom u regionu, što bi bio jasan signal smanjenja američkog interesa za direktan uticaj u BiH. Dodatnu složenost ovoj situaciji daje činjenica da su tokom američkih izbora i Banjaluka i Sarajevo otvoreno izražavali simpatije prema različitim kandidatima. Dok je sarajevska politička scena i minule godine, kao i u ranijim izbornim ciklusima, lobirala za demokrate, a poslednji put i za Kamalu Haris, u Banjaluci se otvoreno navijalo za Donalda Trampa. Njegova pobeda proslavljena je u Palati Republike u Banjaluci uz šampanjac na koktelu organizovanom povodom rezultata izbora u SAD. Deo analitičara smatra da će SAD i dalje formalno učestvovati u finansiranju OHR-a, ali da će se sve otvorenije zalagati za ukidanje supervizije i zatvaranje kancelarije. Ukoliko do toga dođe, to bi označilo kraj jednog od najtrajnijih oblika međunarodnog protektorata u regionu.