Смене у хрватском правосуђу

Од нашег сталног дописника
Загреб, 23. децембра – Крај ове године Хрватска дочекује са сменом три председника судова, што се овде већ дуго не памти. Због сумње да нису предузели све што су могли против корупције у својим установама нови министар правосуђа јуче је сменио председника Високог трговачког суда Срђана Шимца, председницу загребачког Трговачког суда Невенку Марковић и председника Општинског суда у Белом Манастиру Златка Кајтара.

Међу главним проблемима Хрватске у приближавању Европској унији је неповољно стање у правосуђу, на шта се из међународних кругова указује већ годинама. Да би се и ту ствари помериле са мртве тачке у недавној реконструкцији владе промењен је и министар правосуђа, па је то сада професор са загребачког Правног факултета Иван Шимоновић, који се већ огледао и у младој хрватској дипломатији као амбасадор у Њујорку, а иначе је представник Хрватске у тужби против Србије пред Међународним судом правде у Хагу.

У свом данашњем интервјуу „Јутарњем листу”, у којем објашњава смену три председника судова и најављује следеће кораке свог министарства, Шимоновић је у идућој години најавио и оштре мере против домаће мафије „прерушене у бизнисмене”. У том циљу управо су измењене неке одредбе Кривичног закона, у којем се посебна нада полаже у могућност одузимања не само имовинске користи починитељима кривичног дела како је то било до сада већ и све остале имовине за коју не успе да докаже да ју је стекао на законит начин. Такође ће моћи да се одузме и таква имовина од његових блиских сродника, те од трећих особа ако је код њих склоњена.

Министар Шимоновић је уверен да ће те нове одредбе имати учинка у сузбијању организованог криминала, о чему каже: „Уз пуњење државног буџета одузетом имовином које ће бити јасно видљиво и поверљиво, учинак ове одредбе у великој мери биће и превентиван. Када неколико крупних криминалаца прерушених у предузетнике остане без својих на пљачки стечених империја, остали ће размислити исплати ли им се такав ризик. Са сваким новим ускочким кривичним делом (Ускок је посебна државна служба за борбу против корупције и организованог криминала) рескирају да остану без укупне имовине”.

Замољен да прокоментарише противтужбу Србије у вези хрватске тужбе за наводни геноцид у протеклом рату у РХ и најаву да ће она обухватити и злочине усташа за време Другог светског рата, Шимоновић је рекао:

„Укључивање у догађање из Другог светског рата у евентуалну противтужбу може имати политичке, а никако правне мотиве. Што се права тиче, ствар је јасна: Међународни суд правде може бити надлежан тек за дела почињена након што је Конвенција о спречавању геноцида ступила на снагу. А она је донесена тек после Другог светског рата. Осима тога, хрватски Устав у својој преамбули не предвиђа континуитет у односу на НДХ”.