Smene u hrvatskom pravosuđu

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 23. decembra – Kraj ove godine Hrvatska dočekuje sa smenom tri predsednika sudova, što se ovde već dugo ne pamti. Zbog sumnje da nisu preduzeli sve što su mogli protiv korupcije u svojim ustanovama novi ministar pravosuđa juče je smenio predsednika Visokog trgovačkog suda Srđana Šimca, predsednicu zagrebačkog Trgovačkog suda Nevenku Marković i predsednika Opštinskog suda u Belom Manastiru Zlatka Kajtara.

Među glavnim problemima Hrvatske u približavanju Evropskoj uniji je nepovoljno stanje u pravosuđu, na šta se iz međunarodnih krugova ukazuje već godinama. Da bi se i tu stvari pomerile sa mrtve tačke u nedavnoj rekonstrukciji vlade promenjen je i ministar pravosuđa, pa je to sada profesor sa zagrebačkog Pravnog fakulteta Ivan Šimonović, koji se već ogledao i u mladoj hrvatskoj diplomatiji kao ambasador u Njujorku, a inače je predstavnik Hrvatske u tužbi protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

U svom današnjem intervjuu „Jutarnjem listu”, u kojem objašnjava smenu tri predsednika sudova i najavljuje sledeće korake svog ministarstva, Šimonović je u idućoj godini najavio i oštre mere protiv domaće mafije „prerušene u biznismene”. U tom cilju upravo su izmenjene neke odredbe Krivičnog zakona, u kojem se posebna nada polaže u mogućnost oduzimanja ne samo imovinske koristi počiniteljima krivičnog dela kako je to bilo do sada već i sve ostale imovine za koju ne uspe da dokaže da ju je stekao na zakonit način. Takođe će moći da se oduzme i takva imovina od njegovih bliskih srodnika, te od trećih osoba ako je kod njih sklonjena.

Ministar Šimonović je uveren da će te nove odredbe imati učinka u suzbijanju organizovanog kriminala, o čemu kaže: „Uz punjenje državnog budžeta oduzetom imovinom koje će biti jasno vidljivo i poverljivo, učinak ove odredbe u velikoj meri biće i preventivan. Kada nekoliko krupnih kriminalaca prerušenih u preduzetnike ostane bez svojih na pljački stečenih imperija, ostali će razmisliti isplati li im se takav rizik. Sa svakim novim uskočkim krivičnim delom (Uskok je posebna državna služba za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala) reskiraju da ostanu bez ukupne imovine”.

Zamoljen da prokomentariše protivtužbu Srbije u vezi hrvatske tužbe za navodni genocid u proteklom ratu u RH i najavu da će ona obuhvatiti i zločine ustaša za vreme Drugog svetskog rata, Šimonović je rekao:

„Uključivanje u događanje iz Drugog svetskog rata u eventualnu protivtužbu može imati političke, a nikako pravne motive. Što se prava tiče, stvar je jasna: Međunarodni sud pravde može biti nadležan tek za dela počinjena nakon što je Konvencija o sprečavanju genocida stupila na snagu. A ona je donesena tek posle Drugog svetskog rata. Osima toga, hrvatski Ustav u svojoj preambuli ne predviđa kontinuitet u odnosu na NDH”.