Три деценије од трагедије у фабрици „Грмеч”

Некадашњи радници хемијске фабрике „Грмеч” у Земуну, у којој се пре три деценије догодила страшна експлозија, обележили су јуче годишњицу трагичне погибије 11 својих колега. Њих педесетак окупило се испред већ избледеле мермерне плоче на којој се налазе имена погинулих радника и присетило тог 23. јуна 1995. године. Слике које су видели тамо – уништени погон, разнесена и угљенисана тела колега многима од њих не излазе из главе ни дан-данас. Оно што њих, а посебно породице погинулих, боли јесте то што ова трагедија није добила епилог. За ову несрећу нико никада није одговарао.

Након више деценија трагања за истином испоставило се да се у једној од хала, која није испуњавала ни минимум услова за рад са експлозивним материјама, производило ракетно композитно гориво.

Радило се то, како тврде бивши запослени, под велом тајне и у спрези одређених служби и приватне фирме.

– За тај високоризичан посао ангажоване су наше колеге, које нису биле обучене нити су имале искуства за ову врсту производње, чиме су свесно жртвоване. Дуго после ове несреће радници „Грмеча” проживљавали су тешке трауме и здравствене проблеме због сцена које су видели, стања у ком су затекли настрадале и повређене, који су буквално били спржени у страховитој детонацији. После свега што се десило данима смо се питали зашто наше колеге тада нису заштитили, изместили из круга фабрике, и због чега тај подухват на безбедан начин нису извели професионалци – наглашава један од бивших радника.

Према речима његових колега, које су преживеле ову трагедију у којој је, осим погинулих, тешко повређено још десет радника, све се догодило изненада. У фабрици у којој су се производиле подне облоге у једном од погона дошло је до стравичне експлозије. Облак дима попут печурке подигао се изнад фабрике, а од јачине детонације затресли су се прозори у целом Земуну.

Одмах након трагедије, каже један од тадашњих радника, „Грмеч” је био блокиран јаким полицијским снагама, а истражном судији неколико сати није било дозвољено да приђе. На месту несреће појавили су се и челни људи из безбедносних служби.

У судском поступку који је трајао више од десет година, где су се износили и подаци са саслушања Јовице Станишића, у време експлозије начелника Државне безбедности, сви осумњичени ослобођени су због недостатка доказа.

Правду су родитељи погинулих радника тражили и у Стразбуру пред Европским судом за људска права. Он је 2016. донео одлуку да је Србија прекршила Европску конвенцију о људски правима јер није расветлила околност погибије радника. Та одлука није донела ништа на расветљавању самог случаја.

– Желимо да позовемо јавност да се овај случај не заборави и да се ода почаст жртвама. Њихове породице, колеге и грађани Србије заслужују правду. Животи радника „Грмеча” нису мање вредни нити су заслужили да они сами буду криви за своју смрт. Остали смо дужни као друштво настрадалим радницима, њиховој деци, породицама што овај случај није докраја расветљен – истиче један од бивших радника.

У овој несрећи у „Грмечу” погинули су: Боривој Стоисављевић, Бранко Јовановић, Војислав Мучибабић, Гојко Ђукановић, Горан Маслаковић, Драган Вељић, Живорад Стефановић, Здравко Станчић, Љубиша Ивић, Петар Рот и Ивица Бешић.

Фабрика „Грмеч” је у стечају, а неки од њених погона у Земуну изнајмљују друге фирме.

Б. Васиљевић