Tri decenije od tragedije u fabrici „Grmeč”

Nekadašnji radnici hemijske fabrike „Grmeč” u Zemunu, u kojoj se pre tri decenije dogodila strašna eksplozija, obeležili su juče godišnjicu tragične pogibije 11 svojih kolega. Njih pedesetak okupilo se ispred već izbledele mermerne ploče na kojoj se nalaze imena poginulih radnika i prisetilo tog 23. juna 1995. godine. Slike koje su videli tamo – uništeni pogon, raznesena i ugljenisana tela kolega mnogima od njih ne izlaze iz glave ni dan-danas. Ono što njih, a posebno porodice poginulih, boli jeste to što ova tragedija nije dobila epilog. Za ovu nesreću niko nikada nije odgovarao.

Nakon više decenija traganja za istinom ispostavilo se da se u jednoj od hala, koja nije ispunjavala ni minimum uslova za rad sa eksplozivnim materijama, proizvodilo raketno kompozitno gorivo.

Radilo se to, kako tvrde bivši zaposleni, pod velom tajne i u sprezi određenih službi i privatne firme.

– Za taj visokorizičan posao angažovane su naše kolege, koje nisu bile obučene niti su imale iskustva za ovu vrstu proizvodnje, čime su svesno žrtvovane. Dugo posle ove nesreće radnici „Grmeča” proživljavali su teške traume i zdravstvene probleme zbog scena koje su videli, stanja u kom su zatekli nastradale i povređene, koji su bukvalno bili sprženi u strahovitoj detonaciji. Posle svega što se desilo danima smo se pitali zašto naše kolege tada nisu zaštitili, izmestili iz kruga fabrike, i zbog čega taj poduhvat na bezbedan način nisu izveli profesionalci – naglašava jedan od bivših radnika.

Prema rečima njegovih kolega, koje su preživele ovu tragediju u kojoj je, osim poginulih, teško povređeno još deset radnika, sve se dogodilo iznenada. U fabrici u kojoj su se proizvodile podne obloge u jednom od pogona došlo je do stravične eksplozije. Oblak dima poput pečurke podigao se iznad fabrike, a od jačine detonacije zatresli su se prozori u celom Zemunu.

Odmah nakon tragedije, kaže jedan od tadašnjih radnika, „Grmeč” je bio blokiran jakim policijskim snagama, a istražnom sudiji nekoliko sati nije bilo dozvoljeno da priđe. Na mestu nesreće pojavili su se i čelni ljudi iz bezbednosnih službi.

U sudskom postupku koji je trajao više od deset godina, gde su se iznosili i podaci sa saslušanja Jovice Stanišića, u vreme eksplozije načelnika Državne bezbednosti, svi osumnjičeni oslobođeni su zbog nedostatka dokaza.

Pravdu su roditelji poginulih radnika tražili i u Strazburu pred Evropskim sudom za ljudska prava. On je 2016. doneo odluku da je Srbija prekršila Evropsku konvenciju o ljudski pravima jer nije rasvetlila okolnost pogibije radnika. Ta odluka nije donela ništa na rasvetljavanju samog slučaja.

– Želimo da pozovemo javnost da se ovaj slučaj ne zaboravi i da se oda počast žrtvama. Njihove porodice, kolege i građani Srbije zaslužuju pravdu. Životi radnika „Grmeča” nisu manje vredni niti su zaslužili da oni sami budu krivi za svoju smrt. Ostali smo dužni kao društvo nastradalim radnicima, njihovoj deci, porodicama što ovaj slučaj nije dokraja rasvetljen – ističe jedan od bivših radnika.

U ovoj nesreći u „Grmeču” poginuli su: Borivoj Stoisavljević, Branko Jovanović, Vojislav Mučibabić, Gojko Đukanović, Goran Maslaković, Dragan Veljić, Živorad Stefanović, Zdravko Stančić, Ljubiša Ivić, Petar Rot i Ivica Bešić.

Fabrika „Grmeč” je u stečaju, a neki od njenih pogona u Zemunu iznajmljuju druge firme.

B. Vasiljević