Тајна Хамнеијевог писма Путину

Остајемо посвећени дипломатском решењу питања иранског нуклеарног програма, рекао је амерички председник Доналд Трамп 12. јуна. Само неколико сати касније Израел је напао Иран, а од недеље ујутру, када су се Сједињене Државе придружиле израелској кампањи гађајући иранска нуклеарна постројења МОП бомбама за пробијање бункера, тај сукоб незаустављиво ескалира.

„Господине Трамп, коцкару, ви можете да започнете овај рат, али ми ћемо га завршити”, изјавио је јуче Ибрахим Золфакари, портпарол иранског војног командног центра Хатам ел-Анбија, у видео-снимку, обраћајући се на енглеском језику.

Иако је Трамп мисију прогласио успешном, рекавши да је ирански атомски програм „потпуно и темељно уништен”, Техеран тврди да су залихе уранијума биле премештене из нуклеарних постројења пре америчких напада. Чак и да је тако, овај напад свакако је удаљио Иран од атомске бомбе, истиче за „Политику” Миодраг Месаровић, стручњак за нуклеарну енергију и генерални секретар комитета Србије у Светском савету за енергију (ВЕЦ).

„Имам сумњу у вези са тим. То је компликована операција, јер није битно само изместити уранијум него и услови у којима се он чува. Свакако, Иран је био далеко од обогаћења уранијума на 90 одсто, колико је потребно за атомску бомбу. Уз напад Америке, који је онеспособио њихова постројења за обогаћивање уранијума, не верујем да Техеран сада брзо може да развије бомбу”, сматра Месаровић.

Са друге стране, према његовим речима, то што је Израел претходно ликвидирао водеће иранске нуклеарне научнике не представља никакву посебну превагу.

„Време генијалних појединаца за нуклеарну енергију је прошло. Та технологија је сада толико позната да више нису потребни стручњаци, него оперативци”, истиче Месаровић.

Иако је Техеран више пута запретио одмаздом због америчког бомбардовања њихових постројења у Фордоу, Натанзу и Исфахану, док наставља да испаљује ракете на Тел Авив, још увек није предузео никакву директну акцију против Вашингтона. Могуће је да је Иран одлагао одговор у ишчекивању јучерашњег састанка министра спољних послова Абаса Арагачија са руским председником Владимиром Путином у Москви. Након разговора, Кремљ је поручио да је Москва спремна да на „различите начине” подржи Техеран — али није прецизирано како. Према речима портпарола Кремља, то у великој мери зависи од захтева самог Техерана.

„Све зависи од тога шта је Ирану потребно”, рекао је Песков на конференцији за новинаре, преносе РИА новости.

Он је додао да је Москва понудила своје посредничке услуге.

„Верујем да Русија има капацитете да помогне, али не верујем да ће послати оружје, већ да ће се све завршити на осуди САД и Израела у Савету безбедности Уједињених нација”, истакао је за „Политику” др Богдан Стојановић са Института за међународну политику и привреду.

Како је подсетио, Путин је недавно изјавио да је Русија била спремна да помогне Ирану након израелског напада, али Техеран није затражио подршку.

„Ипак, ирански шеф дипломатије донео је јуче писмо Путину, од ајатолаха Алија Хамнеија, али ми не знамо шта у њему пише”, наводи Стојановић.

Према његовим речима, сукоб на Блиском истоку тренутно одговара Русији са економске стране, јер цене нафте скачу, а то је један од основних извора прихода површински највеће земље на свету.

Са друге стране, западни медији увелико пишу о сценарију према коме би Иран, потенцијално подстакнут Москвом, могао пожелети да казни Америку како би показао да такве операције носе високу цену и тиме закомпликовао будуће нападе, макар ударцима који „чувају образ”. То би Америку ставило у озбиљну дилему. Ако Иран убије одређену број Американаца, Трамп би морао да одговори. Његови ратни циљеви тада би се променили – тражило би се да режим буде свргнут, као што је у недељу шеф Беле куће и најавио. У објави на друштвеној мрежи „Трут соушал” он је први пут отворено говорио о рушењу тврдолинијашког верског вође ајатолаха Али Хамнеија, који је главни непријатељ Вашингтона на Блиском истоку још од Исламске револуције 1979.

„Можда није политички коректно користити израз ’промена режима’, али ако тренутни ирански режим није у стању да ’учини Иран поново великим’, зашто не би дошло до промене?”, написао је Трамп.

Али чак и за Америку, само помоћу ваздушних удара, то би било изузетно тешко постићи. Док би копнена инвазија могла увући САД у „вечни рат”, налик оном у Ираку 2003. године.

Други фронт могао би бити економски. Уколико се одлучи за ескалацију, Иран би могао да блокира Ормуски мореуз – кључну артерију кроз коју пролази око 30 одсто светске нафте и петина течног гаса. Тако би саудијски, кувајтски, ирачки, емиратски и катарски енергенти одједном били склоњени са тржишта. Када се на то дода и Баб ел-Мандеб — стратешки теснац који дели Африку и Азију и води ка Суецком каналу — слика постаје још мрачнија. У домету је јеменских Хута, иранских савезника који су већ демонстрирали способност да ракетама гађају трговачке бродове. Обнова тих напада преусмерила би пловидбу око Африке. У збиру, такве мере би се одразиле на целокупну светску економију.

Ирански парламент тражи обустављање сарадње Ирана са ИАЕА

Председник иранског парламента Мохамед Бакер Калибаф изјавио је јуче да законодавно тело разматра предлог закона о обустављању сарадње Техерана са Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА) као одговор на, како је навео, непрофесионално понашање те агенције Уједињених нација. Калибаф је поновио на седници парламента да се ирански нуклеарни програм развија искључиво у мирнодопске сврхе. Подсећајући на верски декрет који је издао вођа Исламске револуције о забрани нуклеарног оружја, Калибаф је рекао да Иран не планира развој нуклеарног оружја и оптужио ИАЕА да није испунила ниједну од својих обавеза и „да се претворила у политички инструмент”. Калибаф истиче да Техеран неће сарађивати са ИАЕА док се „не дају опипљиве гаранције професионалног понашања” те агенције.

Хамнеи: Кажњавамо ционистички режим због његовог тешког злочина

Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи назвао је бомбардовање Ирана, које је Израел покренуо 13. јуна, великом грешком.

„Ционистички непријатељ је починио озбиљну грешку, тежак злочин, то мора бити кажњено и ми то радимо сада”, навео је Хамнеи јуче у својој првој изјави на друштвеним мрежама од америчких напада на Иран. Објаву је пратила фотографија лобање са Давидовом звездом иза које су пројектили и запаљене зграде, пренела је Ал Џазира.

Израел погодио Фордо, штаб ИРЦГ-а и затвор Евин

Израелска војска саопштила је јуче да је за два сата испалила више од 100 ракета на војне мете у Техерану. ИДФ је навео да је погођен нуклеарни комплекс „Фордо”, штаб Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРЦГ), као и затвор за политичке затворенике „Евин”. Према наводима војске, „Фордо” је погођен да би иранским снагама било отежано да дођу до те локације.

Кина: амерички напад на иранске нуклеарне објекте нарушио кредибилитет САД

Пекинг – Кина је саопштила да је напад САД на иранске нуклеарне објекте нарушио кредибилитет званичног Вашингтона и упозорила да ситуација може да измакне контроли, пренела је јуче кинеска државна телевизија ЧТВ. Савет безбедности Уједињених нација састао се у недељу да размотри америчке нападе на иранске нуклеарне објекте, а Русија, Кина и Пакистан су предложили да петнаесточлано тело усвоји резолуцију којом се позива на тренутни и безусловни прекид ватре на Блиском истоку, преноси Ројтерс. Кинески амбасадор при УН Фу Цонг рекао је да би све стране требало да обуздају „импулс за силом, избегну погоршање сукоба и доливање уља на ватру”.

У коментарима објављеним у кинеским државним медијима истиче се да је напад САД на Иран изузетно опасан и провокативан, а спољна војна интервенција никада неће донети мир, већ ће само продубити регионалну мржњу и трауму.