Tajna Hamneijevog pisma Putinu

Ostajemo posvećeni diplomatskom rešenju pitanja iranskog nuklearnog programa, rekao je američki predsednik Donald Tramp 12. juna. Samo nekoliko sati kasnije Izrael je napao Iran, a od nedelje ujutru, kada su se Sjedinjene Države pridružile izraelskoj kampanji gađajući iranska nuklearna postrojenja MOP bombama za probijanje bunkera, taj sukob nezaustavljivo eskalira.

„Gospodine Tramp, kockaru, vi možete da započnete ovaj rat, ali mi ćemo ga završiti”, izjavio je juče Ibrahim Zolfakari, portparol iranskog vojnog komandnog centra Hatam el-Anbija, u video-snimku, obraćajući se na engleskom jeziku.

Iako je Tramp misiju proglasio uspešnom, rekavši da je iranski atomski program „potpuno i temeljno uništen”, Teheran tvrdi da su zalihe uranijuma bile premeštene iz nuklearnih postrojenja pre američkih napada. Čak i da je tako, ovaj napad svakako je udaljio Iran od atomske bombe, ističe za „Politiku” Miodrag Mesarović, stručnjak za nuklearnu energiju i generalni sekretar komiteta Srbije u Svetskom savetu za energiju (VEC).

„Imam sumnju u vezi sa tim. To je komplikovana operacija, jer nije bitno samo izmestiti uranijum nego i uslovi u kojima se on čuva. Svakako, Iran je bio daleko od obogaćenja uranijuma na 90 odsto, koliko je potrebno za atomsku bombu. Uz napad Amerike, koji je onesposobio njihova postrojenja za obogaćivanje uranijuma, ne verujem da Teheran sada brzo može da razvije bombu”, smatra Mesarović.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, to što je Izrael prethodno likvidirao vodeće iranske nuklearne naučnike ne predstavlja nikakvu posebnu prevagu.

„Vreme genijalnih pojedinaca za nuklearnu energiju je prošlo. Ta tehnologija je sada toliko poznata da više nisu potrebni stručnjaci, nego operativci”, ističe Mesarović.

Iako je Teheran više puta zapretio odmazdom zbog američkog bombardovanja njihovih postrojenja u Fordou, Natanzu i Isfahanu, dok nastavlja da ispaljuje rakete na Tel Aviv, još uvek nije preduzeo nikakvu direktnu akciju protiv Vašingtona. Moguće je da je Iran odlagao odgovor u iščekivanju jučerašnjeg sastanka ministra spoljnih poslova Abasa Aragačija sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi. Nakon razgovora, Kremlj je poručio da je Moskva spremna da na „različite načine” podrži Teheran — ali nije precizirano kako. Prema rečima portparola Kremlja, to u velikoj meri zavisi od zahteva samog Teherana.

„Sve zavisi od toga šta je Iranu potrebno”, rekao je Peskov na konferenciji za novinare, prenose RIA novosti.

On je dodao da je Moskva ponudila svoje posredničke usluge.

„Verujem da Rusija ima kapacitete da pomogne, ali ne verujem da će poslati oružje, već da će se sve završiti na osudi SAD i Izraela u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija”, istakao je za „Politiku” dr Bogdan Stojanović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Kako je podsetio, Putin je nedavno izjavio da je Rusija bila spremna da pomogne Iranu nakon izraelskog napada, ali Teheran nije zatražio podršku.

„Ipak, iranski šef diplomatije doneo je juče pismo Putinu, od ajatolaha Alija Hamneija, ali mi ne znamo šta u njemu piše”, navodi Stojanović.

Prema njegovim rečima, sukob na Bliskom istoku trenutno odgovara Rusiji sa ekonomske strane, jer cene nafte skaču, a to je jedan od osnovnih izvora prihoda površinski najveće zemlje na svetu.

Sa druge strane, zapadni mediji uveliko pišu o scenariju prema kome bi Iran, potencijalno podstaknut Moskvom, mogao poželeti da kazni Ameriku kako bi pokazao da takve operacije nose visoku cenu i time zakomplikovao buduće napade, makar udarcima koji „čuvaju obraz”. To bi Ameriku stavilo u ozbiljnu dilemu. Ako Iran ubije određenu broj Amerikanaca, Tramp bi morao da odgovori. Njegovi ratni ciljevi tada bi se promenili – tražilo bi se da režim bude svrgnut, kao što je u nedelju šef Bele kuće i najavio. U objavi na društvenoj mreži „Trut soušal” on je prvi put otvoreno govorio o rušenju tvrdolinijaškog verskog vođe ajatolaha Ali Hamneija, koji je glavni neprijatelj Vašingtona na Bliskom istoku još od Islamske revolucije 1979.

„Možda nije politički korektno koristiti izraz ’promena režima’, ali ako trenutni iranski režim nije u stanju da ’učini Iran ponovo velikim’, zašto ne bi došlo do promene?”, napisao je Tramp.

Ali čak i za Ameriku, samo pomoću vazdušnih udara, to bi bilo izuzetno teško postići. Dok bi kopnena invazija mogla uvući SAD u „večni rat”, nalik onom u Iraku 2003. godine.

Drugi front mogao bi biti ekonomski. Ukoliko se odluči za eskalaciju, Iran bi mogao da blokira Ormuski moreuz – ključnu arteriju kroz koju prolazi oko 30 odsto svetske nafte i petina tečnog gasa. Tako bi saudijski, kuvajtski, irački, emiratski i katarski energenti odjednom bili sklonjeni sa tržišta. Kada se na to doda i Bab el-Mandeb — strateški tesnac koji deli Afriku i Aziju i vodi ka Sueckom kanalu — slika postaje još mračnija. U dometu je jemenskih Huta, iranskih saveznika koji su već demonstrirali sposobnost da raketama gađaju trgovačke brodove. Obnova tih napada preusmerila bi plovidbu oko Afrike. U zbiru, takve mere bi se odrazile na celokupnu svetsku ekonomiju.

Iranski parlament traži obustavljanje saradnje Irana sa IAEA

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf izjavio je juče da zakonodavno telo razmatra predlog zakona o obustavljanju saradnje Teherana sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) kao odgovor na, kako je naveo, neprofesionalno ponašanje te agencije Ujedinjenih nacija. Kalibaf je ponovio na sednici parlamenta da se iranski nuklearni program razvija isključivo u mirnodopske svrhe. Podsećajući na verski dekret koji je izdao vođa Islamske revolucije o zabrani nuklearnog oružja, Kalibaf je rekao da Iran ne planira razvoj nuklearnog oružja i optužio IAEA da nije ispunila nijednu od svojih obaveza i „da se pretvorila u politički instrument”. Kalibaf ističe da Teheran neće sarađivati sa IAEA dok se „ne daju opipljive garancije profesionalnog ponašanja” te agencije.

Hamnei: Kažnjavamo cionistički režim zbog njegovog teškog zločina

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei nazvao je bombardovanje Irana, koje je Izrael pokrenuo 13. juna, velikom greškom.

„Cionistički neprijatelj je počinio ozbiljnu grešku, težak zločin, to mora biti kažnjeno i mi to radimo sada”, naveo je Hamnei juče u svojoj prvoj izjavi na društvenim mrežama od američkih napada na Iran. Objavu je pratila fotografija lobanje sa Davidovom zvezdom iza koje su projektili i zapaljene zgrade, prenela je Al Džazira.

Izrael pogodio Fordo, štab IRCG-a i zatvor Evin

Izraelska vojska saopštila je juče da je za dva sata ispalila više od 100 raketa na vojne mete u Teheranu. IDF je naveo da je pogođen nuklearni kompleks „Fordo”, štab Korpusa islamske revolucionarne garde (IRCG), kao i zatvor za političke zatvorenike „Evin”. Prema navodima vojske, „Fordo” je pogođen da bi iranskim snagama bilo otežano da dođu do te lokacije.

Kina: američki napad na iranske nuklearne objekte narušio kredibilitet SAD

Peking – Kina je saopštila da je napad SAD na iranske nuklearne objekte narušio kredibilitet zvaničnog Vašingtona i upozorila da situacija može da izmakne kontroli, prenela je juče kineska državna televizija ČTV. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija sastao se u nedelju da razmotri američke napade na iranske nuklearne objekte, a Rusija, Kina i Pakistan su predložili da petnaestočlano telo usvoji rezoluciju kojom se poziva na trenutni i bezuslovni prekid vatre na Bliskom istoku, prenosi Rojters. Kineski ambasador pri UN Fu Cong rekao je da bi sve strane trebalo da obuzdaju „impuls za silom, izbegnu pogoršanje sukoba i dolivanje ulja na vatru”.

U komentarima objavljenim u kineskim državnim medijima ističe se da je napad SAD na Iran izuzetno opasan i provokativan, a spoljna vojna intervencija nikada neće doneti mir, već će samo produbiti regionalnu mržnju i traumu.