НИС не признаје Закон

Нафтна индустрија Србије пуне три године не признаје Закон о јавним набавкама и све, од оловака и тоалет-папира до нафте и опреме за своја постројења, купује по својим интерним правилима, као што ангажује и извођаче радова и оне који јој пружају услуге.

Иако је НИС, истина још неколико дана, компанија у стопостотном државном власништву, државу није обавештавала шта, како и од кога купује а држава њене набавке (ни ситне ни крупне) до сада није контролисала, сазнаје „Политика”.

Одговори надлежних на питања – да ли су за то знали, када и како су сазнали и шта су за три године предузели – која смо последњих дана упутили на десетак државних адреса су поражавајући: сви су знали, неки су, истина, и реаговали у границама својих овлашћења, али влада није предузела одлучујући корак којим би се пробио бедем националне компаније. Пошто је 2005. године променила организациону форму и од јавног предузећа постала акционарско друштво, Нафтна индустрија Србије је почела да се понаша као било која друга приватна фирма која своје рачуне само себи полаже. Тако већ три године само НИС зна како троши милијарде државних динара.

Први сигнал

Да је тачно да је НИС самоиницијативно престао да примењује Закон, да се обраћа Управи за законом прописане сагласности кад робу и услуге набавља погађањем уместо кроз отворени и рестриктивни поступак и да шаље годишње извештаје о уговореним јавним набавкама, потврђују у Управи за јавне набавке.

– За нас је то био први сигнал да се нешто догађа. Тек накнадно смо сазнали да НИС, после организационе трансформације и промене форме, од јавног предузећа у акционарско друштво, себе више не сматра наручиоцем по Закону о јавним набавкама. Упркос званичном и недвосмисленом тумачењу Министарства финансија, иначе овлашћеног предлагача закона и надлежног за надзор над применом Закона о јавним набавкама, да Закон важи и за НИС и да је по слову Закона и ова компанија наручилац. Уосталом, и „Телеком” је акционарско друштво, чак није ни стопостотно у власништву државе, али уредно извршава своје обавезе по Закону о јавним набавкама, објашњава Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке.

На питање да ли је Управа реаговала, да ли је поднела прекршајне пријаве, кад је то Законом означено као прекршај, Јовановић, објашњава да то заправо није имало сврхе после пресуде градског судије за прекршаје Славице Кајганић, која је у 1. априла 2005. године у случају једне ЕПС-ове набавке Управу огласила неовлашћеним органом за покретање прекршајног поступка.

Четири мишљења

Иначе, тумачење Министарства финансија на које указује Јовановић и до кога је „Политика” накнадно дошла само је прво од четири стручна мишљења, дата од почетка 2006. године. Мењали су се министри финансија – Динкић, Париводић, Цветковић, али не и став надлежних да Закон о јавним набавкама ипак важи и за НИС...

„... да је НИС а.д. основала Република Србија, да је она једини власник капитала Друштва, да за Републику Србију, као оснивача Друштва, овлашћења која према Одлуци има скупштина Друштва, врши влада преко овлашћених представника чиме је Друштво повезано са државним органом, тј. владом. Влада вршећи овлашћења Скупштине Друштва врши значајан утицај на пословне одлуке и пословање Друштва, због чега се по мишљењу овог Министарства може сматрати да је НИС а.д. наручилац јавних набавки у смислу члана 3, тачка 1 подтачка (б) и (г)”, прецизира се у мишљењу Министарства.

Позивајући се и на чланове 107. и 108. Закона, Министарство објашњава и да је „НИС а.д. основала Република Србија подзаконским актом, одлуком, чиме му је дала посебно или искључиво право на обављање одређених делатности из области енергетике, из чега произилази да је НИС а.д. и по овом основу дужан да набавке добара, услуга или радова спроводи по процедурама Закона о јавним набавкама”.

Муке са нафташима

Упитан шта је претходило и шта се догодило након тумачења Министарства финансија из марта 2006. године, које је тражио његов кабинет, тада једини потпредседник владе Мирољуб Лабус, ни после консултације са својим сарадницима, није могао да утврди да ли се о томе на крају расправљало у влади. Колико се сећа о томе се разговарало на владином одбору, али не зна шта је и да ли је нешто предузето. Јер, подсећа, он је из владе изашао већ почетком маја те године, али је остао утисак:

– Стално је било муке и натезања са НИС-ом. И око тумачења да ли је или није наручилац, и око примене прописа о контроли зарада у јавним предузећима, и око почетка процеса приватизације, на коме је инсистирао ММФ, али не на начин на који се сада обавља.

Ово, али и мишљења Министарства финансија, од 22. септембра 2006. године (објављено и на сајту Министарства) и 10. јануара и 14. априла 2008, мада нису поколебала НИС у одлуци да не поштује закон, нити било шта променила, ипак је нечему послужило.

Директор јачи од закона

– Њима се искључиво руководила Комисија за заштиту права доносећи одлуке по захтеву незадовољних понуђача „Пупин Телекома” из Београда и HMT Rubbaglas из Велике Британије, који су се кандидовали за послове на инсталацијама телефонског система у Рафинерији нафте Панчево, односно набавку алуминијумског крова и мембране за резервоар у Смедереву – констатује Саша Варинац, председник Комисије.

Наиме, Варинац, на „Политикино” инсистирање на Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, врло исцрпно и правнички прецизно, износећи хронологију догађаја на три куцане стране, одговара на наша питања. Одговор потврђује да је Комисија у октобру 2006. и марту ове године добила захтеве поменутих фирми за заштиту права у поступцима набавки које је спроводио НИС, да је о њима одлучивала, да је у другом случају чак набавка поништена у целини, да је Комисија у више наврата контактирала НИС како би га и званично обавестила о мишљењу Министарства и како би јој он доставио документацију.

НИС је одбијао сарадњу, уз образложење да ова фирма не поступа по одредбама Закона о јавним набавкама, већ примењује своје интерне акте, Правилник о набавкама и Процедуре за спровођење поступка набавке добара, услуга и радова. И то на основу мишљења које је директор за кадровске и опште послове тог предузећа у октобру 2005. дао Управном одбору НИС-а тумачећи да нафтна компанија више није наручилац по Закону о јавним набавкама.

Из Варинчевог одговора „Политици” јасно се види да су о свему што се догађало обавештавани (наведени и датуми) и влада (генерални секретаријат) и Министарство рударства и енергетике (кабинет министра) и Министарство финансија (буџетска инспекција и кабинет министра).

Сутра: Буџетска инспекција: тригодине без контроле