Богато наслеђе казахстанског Експа

Недавно сам учествовала на престижном међународном форуму, који је под називом „Повезивање умова, обликовање будућности” одржан у казахстанској престоници Астани 29. и 30. маја. Дводневни скуп ове године је угостио око 5.000 посетилаца, 600 учесника из 70 земаља, међу којима су били шефови држава, званичници влада, представници међународних организација, академици, међународни експерти и инвеститори, који су учествовали на 39 панела и пратећих догађаја. На форуму је говорила и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, а нашу земљу представљала је министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић. Посебно је интересантан податак да је форум одржан у велелепном и функционалном конгресном центру који је изграђен за потребе специјализоване изложбе Експо одржане 2017. године.

Пре одласка у Астану, на порталу једног домаћег опозиционог медија прочитала сам текст угледног архитекте који је новоизграђени део Астане назвао „градом духова”. По доласку, уверила сам се у супротно – да је то град с много духа, енергије и креативности, те зато слободно могу потврдити да казахстанска престоница представља упечатљив пример позитивног преображаја града захваљујући стратешком коришћењу указане прилике. Према званичним подацима, само годину дана после одржавања изложбе, која је привукла четири милиона посетилаца, директне стране инвестиције премашиле су седам милијарди долара, а Астана се нашла на листи десет најпосећенијих туристичких дестинација, привлачећи младе људе да у њој живе, студирају и раде. О наслеђу казахстанског Експа најбоље говоре саме бројке: 50.000 нових пројеката, три изграђена велика хотела и 47 нових ресторана, док су инвестиције у индустрији забаве и рекреације увећане четири пута. Бројни павиљони Експа постали су инкубатори за стартап компаније, а технолошки парк у Астани данас је седиште 1.500 компанија са око 28.000 запослених. Истовремено, у међународном финансијском центру Астане смештено је око 3.000 компанија. Због свега наведеног, овај град и те како може да послужи као инспирација Београду, који ће од 15. маја до 15. августа 2027. године бити домаћин прве специјализоване изложбе Експо на Балкану, назване „Игра(ј) за човечанство”.

Међутим, просечан становник Србије мало зна о Казахстану, који је девета по величини земља на свету, а по површини је једнак територији западне Европе. Ова држава годишње произведе 90 милиона тона нафте, 59 милиона кубних метара природног гаса, 108 милиона тона угља и један је од светских лидера по златним резервама. Да поменемо и значајан удео Казахстана у светским резервама волфрама, хрома, уранијума, сребра и бакра. Није занемарљив ни податак да се Казахстан налази међу првих 25 светских извозника хране. У условима геополитичке турбуленције, указала се прилика да ова трансконтинентална држава постане централно трговинско и логистичко чвориште у Евроазији, а према последњим проценама, више од осамдесет одсто робе која се извози у Европу из Кине и централне Азије пролази кроз Казахстан. Ако узмемо у обзир све ове податке, имајући у виду да је наша земља географски прилично удаљена од Казахстана, поставља се питање како, а не зашто, треба да се на време приближимо овој водећој централноазијској држави.

Говорећи о „визиткарти” Казахстана, не можемо говорити само језиком суве статистике. На територији ове земље човек је први пут припитомио коња, а први номадски коњаници скројили су панталоне у њиховом модерном облику. Да не заборавимо и чувени космодром Бајконур, одакле је човек први пут отишао у свемир.

Премда се односи Казахстана и Србије на политичком плану развијају у атмосфери међусобног поштовања и поверења, постоји велики простор за унапређење економских веза, као и интеракција у културно-хуманитарној сфери. У Казахстану је прошле године регистровано 12 компанија са заједничким власништвом и 48 предузећа са српским учешћем, заступљених углавном у областима грађевинарства, трговине аутомобилима, стручним, научним и техничким делатностима, као и у услужном сектору. Међутим, тренутни обим трговинског промета не одговара потенцијалу који за то постоји, посебно ако се узме у обзир да су обе земље потписале споразуме о међусобној промоцији и заштити инвестиција, те о избегавању двоструког опорезивања. У контексту све сложеније транспортне логистике, фокус би требало да буде на стварању заједничких предузећа кроз трансфер технологије, искуства и знања. Произведене робе тако би могле да се слободно испоручују на тржишта земаља централне Азије, због чега сматрам да је сарадња у области пољопривреде и прехрамбене индустрије посебно изгледна и обећавајућа.

*Новинар и специјалиста политиколог за међународне односе

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа