Bogato nasleđe kazahstanskog Ekspa

Nedavno sam učestvovala na prestižnom međunarodnom forumu, koji je pod nazivom „Povezivanje umova, oblikovanje budućnosti” održan u kazahstanskoj prestonici Astani 29. i 30. maja. Dvodnevni skup ove godine je ugostio oko 5.000 posetilaca, 600 učesnika iz 70 zemalja, među kojima su bili šefovi država, zvaničnici vlada, predstavnici međunarodnih organizacija, akademici, međunarodni eksperti i investitori, koji su učestvovali na 39 panela i pratećih događaja. Na forumu je govorila i italijanska premijerka Đorđa Meloni, a našu zemlju predstavljala je ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević. Posebno je interesantan podatak da je forum održan u velelepnom i funkcionalnom kongresnom centru koji je izgrađen za potrebe specijalizovane izložbe Ekspo održane 2017. godine.

Pre odlaska u Astanu, na portalu jednog domaćeg opozicionog medija pročitala sam tekst uglednog arhitekte koji je novoizgrađeni deo Astane nazvao „gradom duhova”. Po dolasku, uverila sam se u suprotno – da je to grad s mnogo duha, energije i kreativnosti, te zato slobodno mogu potvrditi da kazahstanska prestonica predstavlja upečatljiv primer pozitivnog preobražaja grada zahvaljujući strateškom korišćenju ukazane prilike. Prema zvaničnim podacima, samo godinu dana posle održavanja izložbe, koja je privukla četiri miliona posetilaca, direktne strane investicije premašile su sedam milijardi dolara, a Astana se našla na listi deset najposećenijih turističkih destinacija, privlačeći mlade ljude da u njoj žive, studiraju i rade. O nasleđu kazahstanskog Ekspa najbolje govore same brojke: 50.000 novih projekata, tri izgrađena velika hotela i 47 novih restorana, dok su investicije u industriji zabave i rekreacije uvećane četiri puta. Brojni paviljoni Ekspa postali su inkubatori za startap kompanije, a tehnološki park u Astani danas je sedište 1.500 kompanija sa oko 28.000 zaposlenih. Istovremeno, u međunarodnom finansijskom centru Astane smešteno je oko 3.000 kompanija. Zbog svega navedenog, ovaj grad i te kako može da posluži kao inspiracija Beogradu, koji će od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine biti domaćin prve specijalizovane izložbe Ekspo na Balkanu, nazvane „Igra(j) za čovečanstvo”.

Međutim, prosečan stanovnik Srbije malo zna o Kazahstanu, koji je deveta po veličini zemlja na svetu, a po površini je jednak teritoriji zapadne Evrope. Ova država godišnje proizvede 90 miliona tona nafte, 59 miliona kubnih metara prirodnog gasa, 108 miliona tona uglja i jedan je od svetskih lidera po zlatnim rezervama. Da pomenemo i značajan udeo Kazahstana u svetskim rezervama volframa, hroma, uranijuma, srebra i bakra. Nije zanemarljiv ni podatak da se Kazahstan nalazi među prvih 25 svetskih izvoznika hrane. U uslovima geopolitičke turbulencije, ukazala se prilika da ova transkontinentalna država postane centralno trgovinsko i logističko čvorište u Evroaziji, a prema poslednjim procenama, više od osamdeset odsto robe koja se izvozi u Evropu iz Kine i centralne Azije prolazi kroz Kazahstan. Ako uzmemo u obzir sve ove podatke, imajući u vidu da je naša zemlja geografski prilično udaljena od Kazahstana, postavlja se pitanje kako, a ne zašto, treba da se na vreme približimo ovoj vodećoj centralnoazijskoj državi.

Govoreći o „vizitkarti” Kazahstana, ne možemo govoriti samo jezikom suve statistike. Na teritoriji ove zemlje čovek je prvi put pripitomio konja, a prvi nomadski konjanici skrojili su pantalone u njihovom modernom obliku. Da ne zaboravimo i čuveni kosmodrom Bajkonur, odakle je čovek prvi put otišao u svemir.

Premda se odnosi Kazahstana i Srbije na političkom planu razvijaju u atmosferi međusobnog poštovanja i poverenja, postoji veliki prostor za unapređenje ekonomskih veza, kao i interakcija u kulturno-humanitarnoj sferi. U Kazahstanu je prošle godine registrovano 12 kompanija sa zajedničkim vlasništvom i 48 preduzeća sa srpskim učešćem, zastupljenih uglavnom u oblastima građevinarstva, trgovine automobilima, stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, kao i u uslužnom sektoru. Međutim, trenutni obim trgovinskog prometa ne odgovara potencijalu koji za to postoji, posebno ako se uzme u obzir da su obe zemlje potpisale sporazume o međusobnoj promociji i zaštiti investicija, te o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. U kontekstu sve složenije transportne logistike, fokus bi trebalo da bude na stvaranju zajedničkih preduzeća kroz transfer tehnologije, iskustva i znanja. Proizvedene robe tako bi mogle da se slobodno isporučuju na tržišta zemalja centralne Azije, zbog čega smatram da je saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije posebno izgledna i obećavajuća.

*Novinar i specijalista politikolog za međunarodne odnose

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista