Објава примирја оборила цене житарица

Прогнозе указују да пшеница на европском тржишту не може да достигне већу цену од 200 евра по тони у предстојећој жетви, она само може бити нижа

После објаве примирја на Блиском истоку берза житарица одреаговала је падом цена. Смањење цена сирове нафте и свих биљних уља условило је веће појефтињење, посебно уљане репице.

– Тренутне прогнозе указују да пшеница на европском тржишту не може да достигне већу цену од 200 евра по тони у предстојећој жетви, она само може бити нижа – сматра економиста Петар Јовичић са портала „Агроинфонет”.

Привремено је смањен притисак на цене житарица, а шта се догађало на домаћем тржишту – биће јасније сутра, после објаве недељног извештаја „Продуктне берзе” у Новом Саду.

Протеклу седмицу обележило је поскупљење жита, а купци су највише интересовања показали за нови род. Берзански уговори за пшеницу, која ће ускоро бити пожњевена, закључивани су по цени од 19, 2 до 20 динара по килограму (без ПДВ-а) уз јасан узлазни тренд цене. Стари род жита (минимум 12 одсто протеина) продаван је за 22 динара по килограму без ПДВ-а, што уједно представља и пондер цену.

У односу на седам дана раније цена пшенице била је виша за 4,21 одсто.

Како су објаснили берзански стручњаци, оваква промена цене делом је била резултат разлике у квалитету, јер се протекле недеље трговало пшеницом са нижим садржајем протеина, али је свакако условљен и слабом понудом на тржишту.

Министарство пољопривреде такође је објавилo да ће ускоро откупити пшеницу за робне резерве по цени од 23 динара (без ПДВ-а) за килограм. Количине још нису познате и ово питање разматра Републичка дирекција за робне резерве. Како „Политика” незванично сазнаје, држава настоји да буду откупљене значајније количине и да буде обухваћен што већи број пољопривредника.

Удружење произвођача, чији су се представници недавно састали са министром пољопривреде Драганом Гламочићем, очекују да ће овај потез државе извршити притисак на откупну цену и да води ка сређивању тржишта.

У међувремену објављене су и прогнозе жетве хлебног зрна с украјинског и руског тржишта, која практично диктира ценовна кретања.

Жетва пшенице у Украјини за сезону 2025/26. ће бити 21,74 милиона тона, што је пад од три одсто у односу на претходну годину. Потенцијал извоза је 15,5 милиона тона, али је реалније да неће прећи 15 милиона тона, узимајући у обзир утицај увозних квота ЕУ на украјинску пшеницу и повећану конкуренцију руске пшенице на турском и азијском тржишту, сматра Јовичић.

Када је реч о Русији, која је највећи извозник пшенице на свету, стручњаци упозоравају да ће ратарима бити све теже да гаје ову културу због климатских промена. У наредних десет година, како се истиче, површине под јаром пшеницом могле би да буду смањене за око 10 процената. Површина под озимом пшеницом ове сезоне смањена је за 6,8 одсто, на 15,1 милион хектара. Ратари све више сеју уљарице – уљану репицу и сунцокрет – због боље зараде. Ипак се за ово лето очекује 82 милиона тона пшенице, уз ограду да неки региони трпе сушу.

Према подацима Републичког завода за статистику, пшеница је јесенас у Србији посејана на више од 590.000 хектара. Статистика наводи да уколико би се остварили прошлогодишњи просечни приноси (5,3 тона по хектару за Србију и за Војводину 5,9 тона по хектару), укупно треба да имамо око 3,13 милиона тона пшенице.