Objava primirja oborila cene žitarica

Prognoze ukazuju da pšenica na evropskom tržištu ne može da dostigne veću cenu od 200 evra po toni u predstojećoj žetvi, ona samo može biti niža

Posle objave primirja na Bliskom istoku berza žitarica odreagovala je padom cena. Smanjenje cena sirove nafte i svih biljnih ulja uslovilo je veće pojeftinjenje, posebno uljane repice.

– Trenutne prognoze ukazuju da pšenica na evropskom tržištu ne može da dostigne veću cenu od 200 evra po toni u predstojećoj žetvi, ona samo može biti niža – smatra ekonomista Petar Jovičić sa portala „Agroinfonet”.

Privremeno je smanjen pritisak na cene žitarica, a šta se događalo na domaćem tržištu – biće jasnije sutra, posle objave nedeljnog izveštaja „Produktne berze” u Novom Sadu.

Proteklu sedmicu obeležilo je poskupljenje žita, a kupci su najviše interesovanja pokazali za novi rod. Berzanski ugovori za pšenicu, koja će uskoro biti požnjevena, zaključivani su po ceni od 19, 2 do 20 dinara po kilogramu (bez PDV-a) uz jasan uzlazni trend cene. Stari rod žita (minimum 12 odsto proteina) prodavan je za 22 dinara po kilogramu bez PDV-a, što ujedno predstavlja i ponder cenu.

U odnosu na sedam dana ranije cena pšenice bila je viša za 4,21 odsto.

Kako su objasnili berzanski stručnjaci, ovakva promena cene delom je bila rezultat razlike u kvalitetu, jer se protekle nedelje trgovalo pšenicom sa nižim sadržajem proteina, ali je svakako uslovljen i slabom ponudom na tržištu.

Ministarstvo poljoprivrede takođe je objavilo da će uskoro otkupiti pšenicu za robne rezerve po ceni od 23 dinara (bez PDV-a) za kilogram. Količine još nisu poznate i ovo pitanje razmatra Republička direkcija za robne rezerve. Kako „Politika” nezvanično saznaje, država nastoji da budu otkupljene značajnije količine i da bude obuhvaćen što veći broj poljoprivrednika.

Udruženje proizvođača, čiji su se predstavnici nedavno sastali sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem, očekuju da će ovaj potez države izvršiti pritisak na otkupnu cenu i da vodi ka sređivanju tržišta.

U međuvremenu objavljene su i prognoze žetve hlebnog zrna s ukrajinskog i ruskog tržišta, koja praktično diktira cenovna kretanja.

Žetva pšenice u Ukrajini za sezonu 2025/26. će biti 21,74 miliona tona, što je pad od tri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Potencijal izvoza je 15,5 miliona tona, ali je realnije da neće preći 15 miliona tona, uzimajući u obzir uticaj uvoznih kvota EU na ukrajinsku pšenicu i povećanu konkurenciju ruske pšenice na turskom i azijskom tržištu, smatra Jovičić.

Kada je reč o Rusiji, koja je najveći izvoznik pšenice na svetu, stručnjaci upozoravaju da će ratarima biti sve teže da gaje ovu kulturu zbog klimatskih promena. U narednih deset godina, kako se ističe, površine pod jarom pšenicom mogle bi da budu smanjene za oko 10 procenata. Površina pod ozimom pšenicom ove sezone smanjena je za 6,8 odsto, na 15,1 milion hektara. Ratari sve više seju uljarice – uljanu repicu i suncokret – zbog bolje zarade. Ipak se za ovo leto očekuje 82 miliona tona pšenice, uz ogradu da neki regioni trpe sušu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pšenica je jesenas u Srbiji posejana na više od 590.000 hektara. Statistika navodi da ukoliko bi se ostvarili prošlogodišnji prosečni prinosi (5,3 tona po hektaru za Srbiju i za Vojvodinu 5,9 tona po hektaru), ukupno treba da imamo oko 3,13 miliona tona pšenice.