Да ли је БРИКС валута могућа

Групација БРИКС, првобитно састављена од Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке (а од ове године проширена Египтом, Етиопијом, Индонезијом, Ираном и Уједињеним Арапским Емиратима), воде широке дискусије о успостављању нове резервне валуте, коју би подржала корпа њихових валута. Потенцијална валута БРИКС-а омогућила би овим земљама да потврде своју економску независност, док се такмиче с постојећим међународним финансијским системом, где доминира амерички долар, који чини око 90 одсто целокупне трговине валутама. Донедавно, скоро 100 одсто трговине нафтом обављало се у америчким доларима. Међутим, 2023. године једна петина трговине нафтом наводно је обављена коришћењем других валута.

Централни део текуће ситуације је трговински рат САД с Кином, као и америчке санкције Кини и Русији. Уколико земље БРИКС-а успоставе нову резервну валуту, то би вероватно знатно утицало на амерички долар, што би потенцијално довело до пада потражње, односно онога што је познато као дедоларизација, што би имало импликације на економије САД и света.

На самиту БРИКС-а 2024. руски председник Владимир Путин појавио се на сцени држећи оно што је изгледало као прототип могуће новчанице БРИКС-а. Међутим, одустао је од претходних агресивних позива на дедоларизацију, наводећи да циљ земаља чланица БРИКС-а није да се удаље од Свифт платформе којом доминира амерички долар, већ да спрече „наоружавање” америчког долара развојем алтернативних система за коришћење локалних валута у финансијским трансакцијама између земаља БРИКС-а и с трговинским партнерима.

Земље БРИКС-а имају мноштво разлога да успоставе нову валуту, укључујући недавне глобалне финансијске изазове и агресивну спољну политику САД. Желе да боље служе сопственим економским интересима, а истовремено смањују глобалну зависност од америчког долара и евра. Нова валута могла би да има неколико користи за земље БРИКС-а, укључујући ефикасније прекограничне трансакције и повећану финансијску инклузију. Коришћењем блокчејн технологије, дигиталних валута и „паметних уговора”, валута би могла да револуционише глобални финансијски систем. Захваљујући прекограничним плаћањима, могла би такође да промовише трговину и економску интеграцију међу земљама БРИКС-а и шире. Нова валута БРИКС-а такође би: ојачала економску интеграцију унутар земаља БРИКС-а; смањила утицај САД на глобалној сцени; ослабила углед америчког долара као глобалне резервне валуте; подстакла друге земље да формирају савезе ради развоја регионалних валута; ублажила ризике повезане с глобалном нестабилношћу услед једностраних мера и смањења зависности од долара.

Земље БРИКС-а још немају своју специфичну дигиталну валуту, али је платни систем БРИКС-а заснован на блокчејну у развоју. Позната као вишестрана платна платформа, тзв. БРИКС мост, повезивала би финансијске системе земаља чланица за поравнања у дигиталним валутама централних банака. Планирани систем служио би као алтернатива тренутној међународној прекограничној платној платформи – Свифт, којом доминира долар.

Стварање независног платног система БРИКС-а важан је циљ за будућност, који би се заснивао на најсавременијим алатима, као што су дигиталне технологије и блокчејн. Главно је осигурати да је погодан за владе, обичне људе и предузећа, као и да је исплатив и ослобођен од политике.

Још један дигитални систем прекограничног плаћања који је алтернатива долару јесте пројекат „мБриџ”, који се развија кроз сарадњу између Хонгконшке монетарне управе, Банке Тајланда, Института за дигиталне валуте Народне банке Кине и Централне банке УАЕ. Саудијска Арабија, такође, недавно је одлучила да се придружи пројекту. Дигиталне валуте централне банке којима се тргује на платформи, биле би подржане златом и локалним валутама у земљама чланицама.

Неки финансијски аналитичари указују на стварање евра 1999, као доказ да је валута БРИКС-а могућа. Међутим, то би захтевало вишегодишње припреме, оснивање нове централне банке и споразум између земаља блока о постепеном укидању сопствених суверених валута. Највероватније би јој била потребна и подршка Међународног монетарног фонда, да би била успешна на међународном нивоу. Кина намерава да повећа моћ јуана на међународном плану. Постоје и велике економске разлике између Кине и других земаља БРИКС-а, што нису мале препреке које треба превазићи.

Иако је руски председник Путин раније предложио чврсту имовину попут злата или нафте, нова валута БРИКС-а вероватно би била подржана корпом валута блока. Међутим, ова корпа потенцијално би могла да садржи и злато. Познати економски стручњак Џим Рикардс говорио је о томе како би могла да функционише валута БРИКС-а подржана златом. Предложио је да ако јединица валуте БРИКС-а вреди једну унцу злата, а цена злата порасте на 3.000 долара по унци, јединица валуте БРИКС-а вредела би 3.000 америчких долара, док би долар изгубио вредност у поређењу с валутом БРИКС-а мерено тежином злата. Међутим, важно је напоменути да он ово не види као нови златни стандард или крај америчког долара или евра.

Од трећег квартала 2024, комбиноване златне резерве централних банака првобитних земаља БРИКС-а плус Египат (једина земља од пет нових чланица која има златне резерве централних банака) чиниле су више од 20 одсто целокупног злата које се држи у светским централним банкама. Русија, Индија и Кина су међу првих 10 по резервама злата централних банака. Русија контролише 2.335,8 тона жутог метала, што је чини петом највећом по резервама злата централних банака. Кина следи на шестом месту са 2.264,3 тона злата, а Индија је на осмом месту с 853,6 тона. Златне резерве централних банака Бразила и Јужне Африке много су мање, са 129,6 и 125,4 тона, респективно. Златне резерве новог члана БРИКС-а, Египта, мале су и износе 126,8 тона.

Деценијама је амерички долар уживао ненадмашну доминацију као водећа светска резервна валута. Према подацима Федералних резерви САД, између 1999. и 2019. године долар је коришћен у 96 одсто међународног трговинског фактурисања у Америци, 74 одсто у Азијскопацифичком региону и 79 одсто у остатку света.

Према подацима Атлантског савета, амерички долар се користи у приближно 88 одсто девизних трансакција и чини 59 одсто свих девизних резерви које држе централне банке. Због свог статуса најшире коришћене валуте за конверзију и употребе као референтне вредности на девизном тржишту, скоро све централне банке широм света држе доларе. Поред тога, долар се користи за трговину нафтом.

Иако је удео долара смањен како су евро и јен стекли популарност, долар је и даље најшире коришћена резервна валута, а следе га евро, јен, фунта и јуан. Потенцијални утицај нове валуте БРИКС-а на амерички долар остаје неизвестан, а стручњаци расправљају о њеној могућности да оспори доминацију долара. Међутим, ако би се нова валута БРИКС-а стабилизовала у односу на долар, то би могло да ослаби моћ америчких санкција, што би довело до даљег пада вредности долара. Такође би могло да изазове економску кризу која би погодила америчка домаћинства. Осим тога, ова нова валута могла би да убрза тренд дедоларизације.

Земље широм света траже алтернативе америчком долару, а примери су Кина и Русија које тргују у сопственим валутама, и земље попут Индије, Кеније и Малезије које се залажу за дедоларизацију или потписивање споразума с другим земљама за трговину у локалним валутама или алтернативним референтним вредностима.

Иако није јасно да ли би нова валута БРИКС-а инспирисала стварање других алтернатива америчком долару, могућност оспоравања доминације долара као резервне валуте остаје. И како земље настављају да диверзификују своје резервне фондове, амерички долар могао би да се суочи са све већом конкуренцијом валута у развоју, што би потенцијално могло да промени равнотежу снага на глобалним тржиштима.

Међутим, студија Центра за геоекономију Атлантског савета, објављена у јуну 2024, показује да је долар далеко од тога да буде свргнут с трона као примарна светска резервна валута. Долар наставља да „доминира девизним резервама, трговинским фактурисањем и валутним трансакцијама широм света и да је његова улога као примарне глобалне резервне валуте сигурна на Блиски и Средњи рок”.

У крајњој линији, утицај нове валуте БРИКС-а на амерички долар зависиће од њеног усвајања, њене перципиране стабилности и степена у којем може да понуди одрживу алтернативу дугогодишњој хегемонији долара.

За сада нема озбиљнијих планова за предузимање значајних корака ка валути БРИКС-а. Међутим, мере за смањење зависности од долара веома су активне, а прекогранични системи плаћања, укључујући истраживање блокчејн технологије, јесу актуелне теме о којима се разговара. Иако није сигурно да ли ће до стварања резервне валуте БРИКС-а доћи, њена појава имала би значајне импликације на глобалну економију и потенцијално би довела у питање доминацију долара као глобалне резервне валуте. Ако блок на крају створи једну такву валуту, биће важно пратити њен утицај на економије чланица БРИКС-а и шире глобално тржиште.

*Економиста, научни саветник