„Моје позориште” отвара „Град театар”

Јер сви тумарамо у мраку и трагамо за собом чекајући да нас неко препозна, речи су редитеља Бориса Лијешевића, који ће својим најновијим ауторским пројектом „Моје позориште” у извођењу београдског Атељеа 212 отворити овогодишње 39. по реду издање фестивала „Град театар” у уторак увече, 1. јула од 20.30 сати на сцени између цркава у Будви. Отварање фестивала ће, баш као и Лијешевићева представа, бити посвећено граду Будви и носталгичним везама са његовом прошлошћу. Фестивал ће бити затворен 22. и 23. августа на сцени између цркава, баш као што је и отворен, ауторским пројектом Будванина Бориса Лијешевића: „Наличје” Црногорског народног позоришта из Подгорице, представом која је такође за кратко време освојила публику, критику и фестивалске награде причом о наличју наших живота.

Овогодишње 39. издање фестивала „Град театар” ће током 54 дана трајања приказати укупно 66 догађаја: 20 позоришних наслова, осам концерата, 15 књижевних вечери и две ликовне изложбе.

Програми ће се одвијати на трговима и улицама будванског Старог града, као и изван њега, у амфитеатру манастира Св. Тројице у Стањевићима, у хотелском комплексу „Словенска плажа”, али и у амбијенталном простору на тврђави изнад плаже Могрен.

Већ 3. и 4. јула у амфитеатру манастира Стањевићи ансамбл Драме Народног позоришта из Београда играће своју представу „Очеви и оци” Слободана Селенића, у режији Вељка Мићуновића. У питању је једна од најнаграђиванијих представа из претходних година у региону, до сада овенчана са чак 11 признања за најбољу представу на различитим фестивалима, као и са још 33 појединачне уметничке награде. Уз то ваља подсетити да ће ово дело први пут имати сусрет са публиком на отвореном сценском простору.

Мото актуелног фестивалског издања гласи: „Истина-мора-на сунце”, што је цитат из драме „Живот провинцијских плејбоја после Другог светског рата” Душана Јовановића, по којој ових дана настаје нова копродукција „Града театра”, Местног гледалишча љубљанског, Драмског театра Скопље и Београдског драмског позоришта. Обе Лијешевићеве представе савршено кореспондирају са овим слоганом. Прва, „Моје позориште” Атељеа 212, за тему има интимну истину која се износи пред публику. Уз то стоји чињеница да је ово великим делом и представа о Будви, па чак и о „Граду театру”, што је све скупа чини идеалном за почетак фестивалске авантуре. Лијешевићева друга селектована представа, „Наличје” Црногорског народног позоришта, приказује време у којем живимо, сурову и стварну слику тешких тема које се подразумевају, али се ретко изговарају, каже за „Политику” Милена Лубарда Маројевић, директорка фестивала „Град театар” и додаје:

– Током прошле позоришне сезоне Борис Лијешевић је, ето, на различитим сценама региона наставио да промишља тему истине, личне и друштвене, и обе донео на директан, искрен и бескомпромисан начин, онако како истини и приличи. Све су то добри разлози, којима треба додати и чињеницу да публика нашег фестивала, нарочито Будвани, увек са интересовањем чекају нове представе свог суграђанина.

Летњи фестивал у Будви овога пута ће окупити више од 700 учесника из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Македоније, Португала, Француске, Велике Британије, Русије, Холандије... Пратећи неколико програмских задатака: приказивања најновијих атрактивних позоришних пројеката, чувања награђиваних фестивалских продукција од раније, као и стварања нових позоришних остварења, позоришни програм фестивала „Град театар” овог пута објединиће 20 различитих наслова, међу којима три фестивалске премијере.

Из сопствене фестивалске продукције од претходних година својој публици приказаће неколико наслова који су у периоду између два фестивала освајали награде широм Европе. То су: „Свет могућности” у режији Хариса Пашовића, који је између два фестивала извођен у пет држава и седам градова уз освојене значајне ауторске награде, као и оне за представу у целини. Затим „Протекција” Бранислава Нушића у режији Милана Нешковића, „Надпоп Којовић” Виде Огњеновић, „Радован Трећи” Душана Ковачевића у режији Вита Тауфера, као и „Нестварни град” Вука Ршумовића, који је везан за конкретне локације у Будви...

И ове године „Град театар” понудиће занимљиве ликовне садржаје у Цркви Санта Марија ин Пунта. Прва изложба, која ће традиционално бити отворена 13. јула, имаће циљ да представи вредне скулптуре из фундуса ЈУ „Музеји и галерије Подгорице” у селекцији Љиљане Караџић. Друга изложба под називом „Празник графике” планирана је за 3. август, уз радове Весне Бошковић, Наташе Дрешић, Марије Каписода, Дарка Караџића, Николе Карадaглића, Марина Кувељића Дарића, Маријане Милетић Хајровић, Оливије Ивановић Стругар, Јова Петричевића, Монике Радованчевић Бојанић, Веља Станишића и Мирка Тољића.

Музички програм фестивала отвориће македонски пијаниста светског реномеа Симон Трпчески и то на тргу испред Старог града. Већ на самом отварању традиционалног Трга песника у Будви, гост књижевног програма биће француски писац Ерик Вијар, поред осталих и добитник Гонкурове награде. Ове године на Тргу песника биће додељена и Награда „Стефан М. Љубиша” Владиславу Бајцу, писцу и издавачу. Жири, који је у претходне две године радио у саставу Весна Голдсворти, Татјана Ђуришић и Зоран Пауновић, одлучио је да Бајац буде добитник фестивалске награде за књижевност, како због иновативности тема којима се бавио у свом вишедецинијском раду, од истраживања култура далеког истока, историја и култура које су обликовале историју Балкана, па до тематизације савремене историје очитоване и у динамичним друштвеним промјенама и високој и популарној култури које су се са њом прожимале.

На тргу гостује и Гоце Смилевски, македонски писац, добитник Европске награде за књижевност, аутор неколико романа, међу којима су и „Разговори са Спинозом” и „Сестра Сигмунда Фројда”. Ове године биће обележено и 50 година од смрти Иве Андрића. Тим поводом, Јасмина Ахметагић ће представити своју студију „Књига о Андрићу”, која тумачи неке од најкомплекснијих Андрићевих ликова Јунговом теоријом архетипова и колективног несвесног. Гост Будве биће и Емануел Рубен, који такође својом поетиком креира савремене књижевне, али и многи други мајстори писане речи.

Б. Г. Требјешанин