Видовдански успон до Капије слободе

Од нашег специјалног извештача

Кајмакчалан, Грчка – Група српских новинара и поштовалаца наше историје видовдански празник обележила је пењањем стопама солунских бораца на Кајмакчалан, познати врх грчко-македонске планине Ниџе. После успона каменитим голим падинама који је трајао око два сата, као учесници традиционалног пешачења одали смо пошту храбрим борцима једне од најзначајнијих битака за нашу земљу у Првом светском рату. Испред мале капеле Свети Петар, са урном у којој се налазило срце Арчибалда Рајса по његовој жељи, на Кајмакчалану су се вијориле стара пуковска војна и остале српске заставе.

У бици на Кајмакчалану која је вођена од 12. до 30. септембра 1916. године наша војска разбила је најјаче бугарско упориште Борисов врх, који су војници ове државе тако звали по свом цару сматрајући га неосвојивим. Потискујући бугарску војску са ове територије том победом, наши војници назвали су га Капијом слободе сматрајући да су први пут закорачили на тло своје отаџбине, а ослобађајући потом у новембру и Битољ. Сматра се да је овом првом победом српске војске ослобођен први комад отаџбине.

Кајмакчаланска битка упамћена је по тешким условима у којим на каменитом брду нису могли да се копају ровови и, пре свега, по огромном броју жртава. По званичним подацима, то су 4.643 погинула, 2.000 несталих и 30.000 рањених војника, од чега су три четвртине њих биле из Дринске дивизије.

Овај видовдански пешачки поход на Кајмакчалан организовала је чланица истоименог удружења и уредница сајта „Кајмакчалан”, која последњих година овде живи, Биљана Марчета, која је подстакла откривање и очување заборављених и непознатих гробова српских јунака на овом тлу као и обнову старих познатих гробница и споменика. Тим поводом, као група новинара и осталих учесника видовданског ходочашћа идући путевима солунских бораца обишли смо претходно више значајних споменика.

На путу кроз северну Грчку, као најзначајнији споменик солунско гробље палих бораца Зејтинлик, једно од највећих српских војничких гробаља на којем су, у гробницама и спомен-костурници, положене кости 7.441 војник изгинуо на солунском стратишту. Такође, спомен-комплекс посвећен војскама држава савезника у Поликастру. Том приликом историчар Јован Милинковић изрецитовао је стихове песме „Бој на Морави” посвећене храбром војнику Радивоју Николићу песника Михајла Јанковића. На нашем путу био је и Солун, и у њему резиденција Карађорђевића, као и Црква Светог Димитрија. Потом и град Едеса у којем је током битке на Кајмакчалану боравио краљ Петар са својим штабом и у којем се налази црква коју је подигао цар Душан.

Обишли смо и споменик палим борцима Моравске дивизије као и железничку станицу коју су саградили наши војници. У проласку кроз Македонију поклонили смо се пред Спомен-костурницом регрута жртава Валанданског бугарског покоља из 1915, а ратницима-јунацима одали смо пошту и на  српском војничком гробљу у Битољу.

После Видовданског похода, у складу са временским приликама, по најавама предстоје још три организована колективна успона на Кајмакчалан – на Петровдан, 12. јула, затим 23. августа и 20. септембра.