Курти прави нове мостове на Ибру за агресију на север КиМ

Косовска Митровица – Неколико месеци пред локалне изборе на Космету, премијер привремених институција у Приштини у техничком мандату Албин Курти прибегао је старом политичком трику од прошле године, који је тада применио уочи гласања на нивоу целе покрајине. Одлучио је да поново потегне питање мостова у Косовској Митровици. Овог пута, првобитно је уместо најаве отварања главног моста на Ибру за саобраћај, као најважнију тему истурио планове за градњу два нова прелаза преко ове реке. И то на само тридесетак метара са леве и десне стране од централног, већ постојећег, што, осим претње по српско становништво, може да се протумачи и као школски пример за појам ненаменског трошења средстава. А тај постојећи, Главни мост у протекле две и по деценије увек је био отворен за пешаке, али не и за саобраћај, из безбедносних разлога, како би се спречило етнички мотивисано насиље екстремних Албанаца над Србима.

Курти је, међутим, сада у само неколико дана наишао на лавину критика албанских опозиционара, који за економију тзв. Косова упозоравају да је у расулу, док грађани живе од страних донација и новца из дијаспоре, без економске перспективе, док Албанци масовно напуштају Космет. Потом се прерачунао и закључио да му је ипак „кец у рукаву” и поновни наговештај отварања Главног моста који даноноћно чувају италијански карабинијери и косовска полиција. Бар тако звучи на основу порука његових партијских сарадника, који подржавају његову архитектуру „велике Албаније” на Ибру. Посланица из редова „Самоопредељења” у скупштини Косова, Мимоза Кусари-Љиља, само два дана пошто је поново тестирана издржљивост моста од стране компаније коју је наводно ангажовала ЕУ, а о чему, опет наводно тзв. косовска влада „није била обавештена”, изјавила да „ЕУ сада треба да донесе одлуку о његовом отварању”. Још је устврдила да би се тиме завршило са „синонимом дводеценијског периода страха и поделе”.

И док је заменик министра инфраструктуре у техничком мандату Хисеб Дурниши најавио да ће „изградња нових мостова почети ускоро, али да се тачан датум не зна”, оно што се незванично чује је да ће један од њих бити постављен надомак општинске зграде у Бошњачкој махали, док ће други бити у делу где је до 2023. постојао пешачки, понтонски мост. Он је повезивао јужну Косовску Митровицу са делом мултиетничког кварта у северном делу града, познатом као „три солитера”. Ултрадесничарско „Самоопредељење” на друштвеним мрежама већ је пожурило да објави слику како би требало да изгледају два нова моста која ће спајати јужни албански и северни српски део града. При свему томе, ЕУ која је и ангажовала компанију за поновно тестирање већ постојећег моста поручила је да у овај пројекат који предвиђа градњу нових „нису укључени, нити су упознати”.

И, док поводом најаве два нова моста ликују албански „градоначелник” северне Митровице, али и министар локалне самоуправе и његов заменик, који су делегирани из „Самоопредељења”, а заборављају да им се свој тројици клати столица, што због локалних избора, што због још увек неуспелог формирања нове владе у Приштини, дотле су Срби на северу са забринутошћу примили вест. Упркос томе што је северна Косовска Митровица већ фактички добрим делом окупирана од стране Куртијевих специјалаца, пешачких полицијских патрола, али и Албанца који долазе у локале и продавнице, а зграде многих институција у систему Републике Србије већ су заузете – ово представља додатну претњу по безбедност по читав српски народ на северу Космета.

Посебно им ситуацију отежавају и свакодневне провокације екстремних Албанаца који даноноћно несметано с југа прелазе пешице, али и аутомобилима, с обзиром на то да су од пет мостова колико је тренутно на Ибру, три већ отворена за саобраћај. Хроничар косметских збивања, новинар и аутор три књиге и Косову и Метохији, Зоран Влашковић за „Политику” каже да „Срби с разлогом страхују, а најновија Куртијева идеја има за циљ да дестабилизује ионако јако тешку и неизвесну свакодневицу”.

„Циљ му је да убира политичке поене, док му народ грца у сиромаштву. Свакодневно смо у ситуацији да чујемо како му се буне полицајци, лекари, просветари, због изузетно ниских примања, а тек пензионери једва састављају крај с крајем. Чињеница је да је увоз Косова седам пута већи од извоза, а и да Курти нема шта да извезе. Чак је под великим знаком питања изградња фабрике за производњу оружја, коју би финансирала Турска. Осим шопинг-молова, тржних центара, малих, ситних производних програма, ништа се не производи. И, сам Курти зна да је Косово у економском колапсу, па је питање од којих пара он планира изградњу два нова моста”, истиче Влашковић, који се као и Срби у Косовској Митровици пита „чему нови мостови, кад функционишу три за саобраћај, Главни је одувек отворен за пешаке, али и чему мостови кад је северна Митровица у потпуном албанском окружењу са које год стране погледаш”.

Влашковић наглашава да би „Куртију било паметније да радницима обезбеди здравствено осигурање, да исплати пензионерима новац који им је трустом загарантован, али и да се запита због чега ми млади, или и целе албанске породице одлазе са Косова”. „Којим парама Приштина хоће да гради. Народ због економске ситуације одлази, а највише млади, који касније повлаче и породице. Нека се окрене срединама јужно од Ибра. Нека не улаже у Косовску Митровицу, коју је окупирао, нека не гради мостове, него да се окрене ономе што је обећавао. Обећао је Заједницу српских општина, тачније, потписао је, обећао је да ће Бошњацима да да општину, па и од тога нема ништа, а годинама се оглушује о захтеве Горанаца у Гори који траже своју општину, која им по косовском закону и припада”, наглашава Влашковић.

Подсећа да је на Главном градском мосту на Ибру у протекле две и по деценије забележено више од хиљаду инцидената, од којих 126 тежих, а све до једног су изазвали екстремни Албанци. По његовим речима, у 26 сукоба је употребљена бојева муниција, али и снајпери, када је од снајперског хица страдало двоје Срба – Јана Тучев и Боривоје Спасојевић. У својеврсном пробоју екстремних Албанаца преко Главног моста лакше и теже је повређено 230 Срба. У сећању српских житеља Северне Митровице посебно је остао 13. Фебруар 2000. године када је више од 40.000 Албанаца кренуло у пробој моста са јужне стране под слоганом „марш мира”, али и 17. март 2004. године, када је више хиљада Албанаца прешло у северни део града, пробијајући кордон Унмик полиције.

У свим насилним упадима преко Главног моста, због количине насиља које су исказивали Албанци, Кфор је био приморан да ствара непробојни бедем, постављајући оклопне транспортере, па чак и тенкове, али и употребљавајући шок-бомбе, гумене метке и сузавац. Иначе, објекат Главног моста на Ибру је 2001. године средствима француске владе проширен, постављени су светлећи полукружни лукови, уграђена је нова гвоздена ограда, а за ревитализацију моста Француска је издвојила 5,2 милиона евра. Сви покушаји да се овај прелаз преко Ибра рекламира као мост ка миру и симбол помирења и повезивања два дела града пропадали су, јер је увек било очигледно да ће екстремни албански елементи са југа искористити физички лакши приступ северном делу града да науде Србима.

Нова ревитализација Главног моста поново је кренула 16 година након радова из 2001, а средства је обезбедила ЕУ. Утрошено је 1,2 милиона, а велики новац утрошен је за сам надзор извођења читавог пројекта. Иначе, од 2000. до последње ревитализације Главног моста, по речима Влашковића, уложено је чак 8, 2 милиона евра. Он подсећа и на својевремену највећу барикаду на овом мосту, висине шест метара која је постављена 2011. године, целом дужином моста са северне стране и која је била једна од 16 колико их је у то време било у четири општине на северу Космета. Ове баријере су постављене након што су први пут специјалци Росу, без дозволе Кфора и Еулекса, успели да уђу на прелаз Брњак, али не и на Јариње, као и зато што се опет спремао својеврсни марш Албанаца из правца јужне стране, где је био најављиван упад и до сто хиљада екстремних учесника овог скупа.

Иначе, на потезу од мултиетничког села Суви До, до места званог Дудин Крш, који се налази на магистралном путном правцу Приштина – Косовска Митровица – Звечан – Лепосавић и даље ка прелазу Јариње, тачније на потезу од свега три километра, поред Главног моста постоје још три која су отворена за друмски саобраћај и један железнички који користе пешаци како би скратили пут од северног до јужног дела града. Наиме, неколико година пред рат, саграђен је мост који из правца југа, из насеља Жабаре води ка мултиетничком селу Суви До. Туда несметано, свакодневно саобраћају возила и камиони из правца југа ка северном делу града, а до 2023. године, на непун километар био је понтонски мост, саграђен 2000, којим се пешице прелазило углавном с југа, јер Срби ретко да су залазили у јужни део града.

У поплавама које су задесиле Косовски Митровицу, бујице Ибра су однеле мост, а судећи по незваничним најавама из Приштине, нови који Курти планира биће на истом месту. Тачније на месту који директно води ка насељу Три солитера, које се налази у Колашинској улици, где су у протекле две и по деценије екстремни Албанци изазивали инциденте надирући с јужне стране града. Идући низводно реком Ибар, на непуне три стотине метара налази се и Источни мост, који је такође отворен за саобраћај, а који јужни део града повезује са мултиетничким квартом – Бошњачком махалом у северној Косовској Митровици и даље ка Звечану, Зубином Потоку или Лепосавићу. По подацима Зорана Влашковића, Источни мост је саграђен 1983. године, док је недалеко од њега и Железнички мост отворен за ретке пешаке који је саграђен 1947. године, иако је скоро сто година пре на истом месту био прелаз у време када је Косовска Митровица железничким саобраћајем била повезана са Скопљем.

Пети мост, који се ослања на магистрални путни правац Приштина – Косовска Митровица и даље Ибарском долином ка централној Србији, а чију је изградњу финансирала Република Србија, званично је отворен 23. новембра 2021. године, на Дан ослобођења Косовске Митровице у Другом светском рату. Овај прелаз је дужине 80 метара и један је од фреквентнијих на Ибру, с обзиром на то да магистралним путем стижу сви они који из правца југа долазе у северни део Косовске Митровице. Приликом отварања овог моста, представници Канцеларије за Косово и Метохију су казали да је „ова инвестиција веома важна јер симболише заједништво и повезивање Републике Србије са Косовом и Метохијом”, а тада се чуло и да је у овај мост, али и прилазећу инфраструктуру уложено више од сто милиона динара.

Бесмисао и удар на буџет

О бесмислу градње два нова моста на Ибру, поред већ постојећег централног, можда најбоље говори и илустрација како би све то требало да изгледа, коју је објавио покрет „Самоопредељење”. У намери да оправда планове и најаве заменик председника општине јужна Митровица, у систему Приштине, Аријан Тахири изнео је тврдњу да такав пројекат „не провоцира тензије”, занемарујући чињеницу о више од хиљаду инцидената и какве су уличне борбе уз употребу оружја ту вођене. Још је поручио и да су „мостови корисни за све грађане без разлике”, мада није помињао и колики је то издатак за буџет који пуне махом Албанци, ако се има у виду колики је новац из европских фондова и финансија чланица ЕУ потрошен само за ревитализацију постојећег Главног моста. Нити је објашњавао сврху постојања толиког броја прелаза преко реке Ибар на простору од свега неколико десетина метара.